Ratni zločini
Svirepost i tišina
Ko je Lukića 1992. poslao u Višegrad kao komandanta i održavao ga tamo godinama, uprkos jasnim dokazima da je čovek masovni ubica? Ko je sve učestvovao u organizovanju i zataškavanju zločina u Sjeverinu i Štrpcima
Bosna i Hercegovina
Crna rupa belog šengena
Intervju – Pamela Anderson
Balkanski investitor
Svaki komad zemlje i nekretninu kupila sam zato što mi se iskreno dopala, bez ikakve ideje o materijalnoj vrednosti onoga što kupujem
Formula 1
Nemačka klackalica
Šta god da je uzrok relativno lošeg rezultata tima koji je furiozno započeo sezonu, tok trke na stazi u Nirbugringu pokazao je da više nema sigurnih favorita
Srpsko-hrvatski odnosi
Dekosovizacija i depiranizacija
Po hiljaditi put u proteklih desetak godina, od odlaska Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana, mora se konstatovati da se Hrvatska i Srbija ponašaju kao da su ostrva daleko jedno od drugog i da su dobri pomaci u međusobnim odnosima uglavnom zabeleženi kao ekscesi
Glas naroda – Dvadeset pitanja o dvadeset Miloševićevih godina (3)
Odgovori čitalaca »Vremena«
Na pitanja o naših dvadeset izgubljenih godina ("Vreme" br. 964, 25. jun 2009), postavljenih povodom dvadesete godišnjice mitinga na Gazimestanu 1989, na kome je Slobodan Milošević ustoličen za nacionalnog vožda, većina čitalaca "Vremena" upušta se u detaljnu i veoma uravnoteženu analizu uzroka tog sunovrata. U ovom broju objavljujemo odgovore o uzrocima raspada SFRJ Monike Alovjanović, koja je diplomirala na Fakultetu političkih nauka, Ivana Jovanovića, Marka Dragićevića, kao i Milana Marinkovića i Dušana Ralevića, koji prizivaju i lična sećanja na taj period (priredio: M. M.)
Intervju – Predrag Marić, načelnik Službe za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova
Biće sve više vanrednih situacija
"Četiri najvažnija rizika po bezbednost građana Evrope pa i građana Srbije jesu požari, poplave, zemljotresi i terorizam. Iako ima ko se tim problemima bavi, još se ne razmišlja o organizovanom odgovoru države na efekte terorističkih akata, koji predstavljaju vanrednu situaciju i koji podrazumevaju planiranu koordinaciju, sadejstvo više ministarstava, više službi, od PTT-a, preko službe hitne pomoći do vatrogasaca i svega ostalog"
Vize
Signal iz Strazbura
Putevi
Najbrže do mora
Nuspojave
Dobar policajac, loš policajac
Izvor glavnine ovdašnjeg antiamerikanizma je u nekoj vrsti frustracije zarad neispunjene želje za identifikacijom
40 godina misije Apolo 11
Mali veliki korak u Mesečevoj prašini
"Reklo bi se da mi nikad do kraja nismo razumeli značaj te letnje noći iz 1969. godine. Televizija nam je pokazala šta se na Mesecu dešavalo, ali veličinu toga morao je svako da oseti sam za sebe. Astronauti su to nerazumevanje osećali, ali većina njih nije bila u stanju da sopstveno iskustvo pretoči u priču sa poukom. Njihove reči teško su uspevale da preskoče jaz između visoke tehnologije i svakodnevnog života. Značaj Apola, naše prve posete jednom drugom svetu, ostao je, kao i sam Mesec – izvan našeg dodira"
Intervju – Gil Anidžar, filozof
Bog u povlačenju
"Intelektualac je kategorija s kojom je, po mom mišljenju, završeno. Svaki intelektualac ima neku instituciju iza sebe. Adorno je imao radio. Zola je imao novine. Štampa je bila institucija koja je omogućila ulogu nekih intelektualaca. Nisam ubeđen da još ima institucija koje imaju takvo mesto, odnosno koje održavaju intelektualnu funkciju"
Dnevnik sa Exita (i okoline) ‘09.
Majmuni i majke, pesnici i propovednici
Neka koštunice i mihajlovi padaju s neba, marim ja, samo neka počne i neka Bude! I Patti je bila, ta čudesna pesnikinja u telu zaigrane devojčice od šest i po banki
Polemika – "Novinari svedoci i novinari saradnici",
Vojin Dimitrijević, "Vreme" br. 966 od 9. jula 2009
Sudovi političke volje
Dimitrijević pita i zašto se "gradim nevešta" govoreći o "autoru" tog članka, umesto o "autorima", kao što on čini. Veli da i ja, kao i on, i mnogi drugi, "osnovano sumnjamo" da je ovaj prilog imao više od jednog pisce i inspiratora
Izjava nedelje
»Izuzetno sam ponosan na ono što sam radio i mislim sve najgore o NUNS-u.«
Milorad Vučelić, bivši urednik i direktor RTS-a i biznismen o prijavi koju je protiv njega podneo NUNS ("Kurir")
Životni put Milene Pavlović Barili
Poezija Mileninih boja
Prošlo je sto godina od rođenja Milene Pavlović Barili. Retrospektivna izložba njenog stvaralaštva u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, najavljena za 17. jul, prva je manifestacija iz programa obeležavanja njenog jubileja koji je najavilo Ministarstvo kulture Srbije
Intervju – Muhamed el Baradej, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA)
Kako skrenuti s kursa samouništenja
"Tokom dvanaest godina vođenja agencije video sam sistem koji ima dvostruke standarde, koji nije održiv i koji bi sasvim lako mogao da uništi svet kakav poznajemo. Devet nuklearnih sila poseduje nuklearno oružje, dok svim ostalim zemljama govore: ‘To je opasno, nemojte da ga dirate’"
Iz ličnog ugla
Pogubna kultura zaborava
"Bilo bi previše nejasnoća kada istina ne bi imala vidljivih oznaka", rekao je francuski filozof Paskal (1623–1662). I posle četiri veka ova misao nas kristalno jasno podseća da se istina ne da sakriti, uvek ostavlja trag i pre ili kasnije savremenici ili potomci otkriće je, sagledati, i po njoj suditi o našim delima i nama samima
Izjava nedelje
»U Vladi ne sede ministri nego đavoli, štetočine i neznalice. Najgori je Dinkić, Cvetković nije normalan, a o Krkobabiću neću da pričam, jer ne znam da li je živ!«
Velimir Ilić, lider Nove Srbije, a bivši ministar za infrastrukturu ("Pravda")
Pogrešna adresa
"Hanibal i pomagači"; VREME 965
Trgovina ljudima
U raljama suda
Trgovina ljudima odjednom je postala hit tema, samo što u svemu tome ipak postoji veliki nesporazum: između naše borbe i uspeha i ocene koju dobijamo iz sveta
Glas naroda – Dvadeset pitanja o dvadeset Miloševićevih godina
– odgovori čitalaca "Vremena" (2)
Njegova politika je bila odraz onoga što smo mi želeli, a ni mi nismo znali šta hoćemo
Na pitanja o naših dvadeset izgubljenih godina ("Vreme" br. 964, 25. jun 2009), postavljenih povodom dvadesete godišnjice mitinga na Gazimestanu 1989, na kome je Slobodan Milošević ustoličen za nacionalnog vožda, većina čitalaca "Vremena" koji su se odazvali na tu anketu, upušta se u detaljnu i veoma uravnoteženu analizu uzroka tog sunovrata. Odgovore koje ne objavimo u štampanom, dostupni su u našem elektronskom izdanju. Od mnogih obimnih pisama koja su stigla u redakciju, u prethodnom broju smo objavili delove dirljivog dnevnika naše čitateljke Kose Pakuševskij – o danima koji teku i nose strepnje, rastanke, bolesti, oskudicu i poneku radost u smutnim vremenima; i beleške Gorana Vladisavljevića – o tome kako je njegov otac jednom, 1987, došao kući sa posla i rekao: "Sutra vozim Slobodana Miloševića u Grčku!" U ovom broju objavljujemo odgovore Milana Dinića (23 godine), studenta četvrte godine politikologije na Fakultetu političkih nauka, koji, zbirno, čine celovit esej o tom, ali i o sadašnjem vremenu. (Priredio: M. M.)
Kultura sećanja - Nemačka i nacistička prošlost (1)
Intervju – Folkhard Knige, direktor memorijalnog centra Buhenvald
i Mitelbau-Dora
Na mestu zločina
S jedne strane stojimo pred problemom da u Evropi jača mišljenje kako je svet ponovo lep i da nas se užasi iz evropske prošlosti više ne tiču. Ali postoji i protivpokret koji se suočava s tim pitanjima, on postoji kako u civilnom društvu tako i u institucijama, na profesionalnom nivou među istoričarima, umetnicima, radnicima muzeja i pedagozima, kaže Folkhard Knige, koji se kao direktor Buhenvalda od 1994. godine i profesor istorije univerziteta u Jeni nalazi usred sveevropskog razgovora o načinu ophođenja sa prošlošću. U razgovoru za "Vreme", koji ćemo objaviti u dva dela, on govori o mukotrpnom putu Nemačke od nacionalsocijalizma do suštinske demokratije, o samozavaravanju i samokritici, o načinu na koji treba očuvati sećanje na zločine iz prošlosti, kako bi istorijsko pamćenje postalo pouka za budućnost
Deca koja »cugaju«
"U parkiću, usred mraka"; VREME 964
Razumeti druge
"Između 'ludaka' i 'normalnih'"; VREME 964
In memoriam – Olja Ivanjicki (1931–2009)
Olja Ivanjicki i njeno vreme
Oljini hepeninzi iz šezdesetih, skupljanje odbačenih predmeta, proglašavanje odbačenih i bezvrednih stvari za umetnička dela, igra sa lutkama kao umetnikovim dvojnicima, rituali spaljivanja dvojnika kao izraz samozaborava, sve je to bio doprinos podsmevanju životu kao otuđenom obliku nove Velike Igre moderne umetnosti. O tome treba razmišljati kada govorimo o Olji Ivanjicki, a ne o nekakvom lažnom glamuru, pomodarstvu, ili o tobožnjoj renesansi savremenog sveta. Nesposobnost tumačenja danas je odraz propasti znanja, invencije i imaginacije