Politički troskok: prvo, Tadićev izveštaj, onda programska skupština i, na kraju, izborna skupština krajem ove godine. Ali, ako se ova "demokratska saga" još rastegne, ne bi me iznenadilo da i u stranci počne epidemija belih listića i da na kraju predsednik bude Čiča Gliša
"Ko je oterao Roberta Prosinečkog"; VREME 1129
Nema nikakve greške u tome što se predsednik Nikolić odrekao mesta predsednika partije. Naprotiv, on je time potvrdio da neće kršiti Ustav, što se već događalo i ostavilo pogubne posledice
Malo je ko toliko lišen ovosvetske taštine da pred vas istrese svoju (duševnu) utrobu a da, gle, iz te torbe ne ispadne ništa banalno
Kao plimni talas, dakle u zakonito predvidljivim razmacima, pojavio se Jelko Kacin, evropski birokrata srednjeg ranga zadužen za Srbiju. Ovi naši, Nikolić, Dačić i ostali ispuštali su ritualne zvuke oko privrženosti evropskim idejama, ali, što reče premijer, ne po svaku cenu, dok je Kacin dozvolio sebi nešto više
"Gori i nebo i zemlja. Noć je, a ima više svetla nego iznad Beograda", kaže Cana Lazić (75), meštanka zaseoka Lazići u selu Zaovine, na Tari. Ljudi, mahom stariji, bili su spremni za evakuaciju, ali je vetar oko ponoći promenio pravac i udaljio požar od sela. Na Tari nije bilo žrtava ni povređenih, ali iza vatre više nije bilo ni šuma ni livada, od kojih lokalni meštani žive
Brzi voz iz :::::: dolazi na;;;;;;;kolosek=====sa zakašnjenjem od/////////inuta
Spomen-ploča postavljena u čast Aćifa Hadžiahmetovića Bljute u Novom Pazaru otvorila je novi front između Srba i Bošnjaka i pokazuje da ni nova vlada nema ideju kako da poboljša odnose sa manjinama kao i njihov status
Populistički političari se svojim biračima kunu kako "neće na Dedinje kao oni lopovi", a onda ipak odu – obično pod izgovorom bezbednosti
"Što se Balkana tiče, rekao bih da tu postoji nekakva kontradikcija, to je baš čudno… Unekoliko, čini se da je sve kao na Zapadu, ali postoje i istočnjački uticaji… S jedne strane postoji izvesna rafiniranost kulture, a postoji i taj element divljačkog nasilja. Skoro isto kao u Americi"
"Pripadnost Zvezdi je na prvom mestu, a ne pripadnost nekoj političkoj partiji. Da li je Vučić za nas, kao i Đilas, kao i Šutanovac, kao i Antić, pa jesu. Da li treba da pomognu Zvezdi, pa naravno da treba i to kako god mogu. Isto tako očekujem da će sličnu stvar raditi Nikolić, Dačić i Boris Tadić, koji su partizanovci. To je po meni pozitivno i treba maksimalno da pomognu dok su na funkcijama"
Svi su prizori nalik jedni drugima kad mislimo da ih gledamo poslednji put
"Kako sam pucao na Sarajevo"; VREME 1127
U nedostatku bolje politike, ili bolje reći u iznudici, plasira se teza da je narod "gladan pravde", mada bih ja rekao da svi znaju da je gladan posla, većih plata, izvesnije budućnosti za sebe i svoju decu. Da je to pitanje samo pravde, lako bi; eno ga Aleksandar Vučić koji obećava razotkrivanje smutnih radnji u barem jedno tri afere
Tadićevo nečinjenje Đilasu ide naruku jer u brojnim apelima da se nešto u vrhu stranke promeni on može zadobiti alibi za radikalan potez otcepljenja dela stranke, formiranja druge partije. Iako je verovatno svestan rizika izlaska iz DS-a, pa demantuje tu mogućnost. Tadić treba da ima u vidu i da će se u okršaju sa Đilasom, kad jednom uđe u ring, kad god to bilo, tući samo jednom, imaće šansu za jednu pobedu ili za jedan poraz
Slika o vučjacima koje pujdaju na zatvorenike nekako je postala deo opšte predstave o nemačkim koncentracionim logorima. Ja sam bio tamo, ja sam to doživeo, a ipak je scena u kojoj sam učestvovao kao statista bila toliko nezamisliva, da sam kasnije počeo da sumnjam u sopstveno pamćenje. Sve dok šezdeset godina kasnije nisam pronašao potvrdu da je na zapoved komandanta logora u Magdeburgu njegov nemački ovčar, na moje oči, zaista jednog zatvorenika izujedao na smrt. Komandant se zvao Teofrid Alter. Posle rata bio je taksista u Beču i umro prirodnom smrću, pre nego što se neko setio da bi možda trebalo da mu se sudi
Alojz Princ pozabavio se životom i delom jednog od onih pisaca našeg odrastanja koje smo kao (pre)mladi možda precenjivali, da bismo ih docnije olako potcenili i "zaboravili"
Zašto je Tomislav Nikolić kukavica? Zato što je, ispunjavajući predizborno obećanje, dao ostavku na mesto predsednika svoje partije, opravdavajući taj čin željom da bude predsednik svih građana, a ne samo onih koji su glas dali njemu i njegovoj partiji. Nije li, barem u ovom slučaju, Pančić bio odveć grub? Jer, em je Nikolić ispunio predizborno obećanje, em, time, radi u interesu celine (svih građana), a ne u interesu interesne grupe (SNS) u čije ime je pobedio na izborima
Džoni Štulić o Kosovskom boju i Marku Kraljeviću, ko je i kakav je Marko bio, i zašto je na Kosovo zakasnio
"Kako sam pucao na Sarajevo"; VREME 1127
"Pre ću biti u miru sa samim sobom nego sa celim svetom"
"Kako sam pucao na Sarajevo"; VREME 1127
Sportisti Srbije su u zbiru uradili ono što se od njih očekivalo: neki su doneli medalje, a većina je bila na nivou svojih najboljih rezultata
Isplivavaju više ili manje pouzdane indicija o tome kako je novac usmeravan uz korišćenje porodičnih i političkih veza svih boja i svih pravaca. Vlast koja je otvorila slučaj "Agrobanke" nije stigla da ga zatvori i, kako se i moglo pretpostaviti, nova-stara garnitura je, naravno, odmah sela na njega
