Bio sam dečko koji obećava, znao Očenaš pre polaska u školu, molio se poluglasno pre spavanja (ako sam to bio ja: na perini napunjenoj slamom, u prug. pidžami od tenisa. ili tenista, šnajderskog materijala koji više niko ne pominje, kao što više ne spominje ni cic, pargar, grombi
Zaboravljenom asu vraćamo se decenijama kasnije, a zbog iznenadnog zanimanja ministra pravde Srbije Nikole Selakovića za njegovu sudbinu. Od 2006, kada je u Australiji pokrenuta spora i neobjašnjiva procedura za izručenje kapetana Dragana Hrvatskoj, nikoga odavde njegova tužna sudbina nije zanimala. U međuvremenu kapetan Dragan sedi u australijskom ekstradicionom pritvoru pod krajnje sumnjivim pravnim okolnostima. Nedavno je odbijena još jedna od njegovih žalbi, pa se sada očekuje još samo potpis nadležnog ministra za izručenje Hrvatskoj
Pruski kralj Fridrih Veliki u pismu upućenom Fransou Mari Arueu, poznatijem kao Volter, zaključuje da će religija ubrzo doživeti svoj krah. Godina je 1760. U odgovoru, Volter ide korak dalje. On kaže – kraj religije će nastupiti u roku od pedeset godina. Nekoliko vekova kasnije, ateisti tvrde da su ugrožena manjina u svetu prožetom religijom i pravilima koje ona nameće
Intervju koji je sa Oljom Bećković vođen dan nakon martovskih izbora 2014. ("Vreme", br.1211) završio se pričom o umoru od neizvesnosti i stalnoj zebnji od naslovnih strana. Rekla je tom prilikom da "postoje razni načini kako oni mogu da te se ratosiljaju i u tom smislu osećaš se kao u horor filmu". Ova tegobna slika pokazala se kao proročanska, jer je samo tri meseca kasnije vodila svoju poslednju emisiju na TV B92. Iako se "Utisak nedelje" emitovao od 1991. i ugostio, između ostalih, mnoge protivnike Miloševićevog režima, a kasnije i oponente svih potonjih vlasti, niko se do prošle godine nije dosetio da ga potpuno ukine. Kao mesto na kojem su se ukrštala različita viđenja naših života, "Utisak" je bio svojevrsni simbol civilizovanog dela Srbije, a način na koji je posle skoro četvrt veka uklonjen s ekrana postao je paradigma onoga u šta se Srbija ubrzanim tempom pretvara. Proglašavajući Olju Bećković za Ličnost godine, urednički kolegijum "Vremena" saopštio je da je autorka "Utiska nedelje" odigrala ključnu ulogu u odbrani slobode javnog govora, novinarske profesionalnosti i ljudske pristojnosti. O tome su, uostalom, svedočile i brojne nagrade koje je za svoj rad dobila – između ostalih, bila je prva dobitnica nagrade "Osvajanje slobode", a baš 2014. primila je nagradu "Vitez profesije", kao i najuglednije novinarsko priznanje, nagradu "Jug Grizelj". Koliko god impresivna bila, zvanična biografija Olje Bećković ipak ne otkriva koliko je bio dug i ponekad mučan put do "Utiska" kakvog smo ga znali, i do Olje kakvu poznajemo. U njoj se ne pominju limene papilotne i kombinezoni, učenje kako da se rukuje i veridba plastičnim prstenom, a ne objašnjava se ni kako jedan telefonski poziv ili jedna reč u komadu Tenesija Vilijamsa može sudbinski da utiče na nečiji život. Zvanična biografija takođe ne beleži kako se oseća majka čiji se sin – samo zbog njenog posla – nađe na naslovnim stranama tabloida, ali ni šta sve može da podrazumeva jedan poziv u Jajince. Upravo o tim temama – na prvi pogled nepovezanim sa zvaničnom biografijom – pričali smo s Oljom Bećković u poslednjim danima decembra.
Poslednje nedelje u 2014. godini emitovana je prva emisija "Zumiranja", jednočasovnog razgovora pred kamerama koji sa sagovornicima vodi Dragoljub Žarković, glavni urednik "Vremena". U produkciji našeg nedeljnika"Zumiranje" će se snimati svake nedelje od dvadeset časova u medija centru Udruženja novinara Srbije
Kada upadnete u trip da su neprijatelji svuda oko vas i da vam neprestano rade o glavi, onda svaka kritička reč, svaka emisija, svaki tekst, svaka kolumna i svaki novinar ili analitičar koji misli svojom glavom postaje problem. Pa čak i svaki saradnik koji hoće da bude zaista, a ne "kobajagi" direktor, ministar ili savetnik
Elektroprivreda Srbije je na tenderu za sanaciju najznačajnijeg rudnika u Srbiji dodelila posao konzorcijumu bez iskustva, čime je dodatno uvećala cenu čitavog posla
Po čemu je neko veliki državnik? Ma koliko bilo čudno, filozofi, istoričari, a još manje političari, na to pitanje nemaju odgovora. I tu se obično priziva poređenje sa velikim umjetnicima: imaju nekog demona u sebi, tj. nešto što ni oni ne znaju šta je. Podjednako su rijetki, jedni i drugi. Poznavaoci skoro jednoglasno smatraju Bizmarka najvećim državnikom modernog vremena. Uglavnom se slažu i da je De Gol najveći državnik dvadesetog vijeka. Već po ovome što je do sada uradio (i kako je uradio) izvjesno je da je Putin dominantna politička figura dvadeset prvog vijeka
Međunarodno pravo je pravo jačeg. Granice se crtaju mačevima. Tako je bilo i biće. Slaba je vajda od svečano potpisanih dokumenata o nepromenljivosti granica, od upozorenja da se pogromi i istrebljenja čitavih naroda ne smeju ponoviti. Često izgovaram reči sumnjive nade, koje se od mene, svedoka "onog strašnog vremena", očekuju. Radujem se što danas nema granica dok se vozim kroz Evropsku uniju, ali nije ih bilo ni unutar Rimskog carstva
Oktobra ove godine navršio se vek od rođenja Mihaila Lalića, a 30. decembra biće dvanaesta godišnjica njegove smrti. Odlomak iz većeg eseja koji objavljujemo podseća na opus ovog velikog pisca i svedoka Drugog svetskog rata
"Stereotipi se prilagođavaju svome vremenu. U doba krstaša kad su se Arapi i Evropljani susretali na Levantu, prijateljevali, ratovali, svadbovali, oni su izgradili neke zajedničke stereotipe koje i danas imamo i mi o njima i oni o nama..."
Između Ukrajinaca i nas ima srodnosti, da, u većini njihovih pesama razabraćete o čemu se radi, jedino možda nećete biti načisto ko je ostavljen, a ko je verolomac, ali malo misterije ne škodi muzici, dapače
Veliki igrač ima tu sposobnost da prepozna nekoga ko će postati veliki igrač, čak iako ga nikada nije video na terenu. To se meni dogodilo sa Bobanom Petrovićem, a potom sam se setio kada se Dejan Bodiroga prvi put pojavio na treningu reprezentacije, a mi nismo ništa znali o njemu. Odmah sam mu prišao i terao ga da igramo basket jedan na jedan i tako smo počinjali treninge. Tako se ovoga leta to isto dogodilo sa Milošem Teodosićem i Bogdanom Bogdanovićem
Za "Vreme" govori četvoro mladih, talentovanih i višestruko nagrađivanih muzičara koji su u prethodna tri meseca nastupali u Centru lepih umetnosti "Guarnerius" i beogradskoj publici predstavili svoja izvođenja klasičnih i modernih kompozicija
Dva puta u poslednjih nedelju dana, premijer Srbije Aleksandar Vučić uporedio je diplomatski ugled zemlje sa onim koji je imala Jugoslavija Josipa Broza Tita. Socijalistička partija Srbije promenila je logo, koji sada podseća na crvenu petokraku. Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović izjavila je da poređenje Vučića i Tita ima smisla. Šta stoji iza ovakve retorike
Na ulazu u Suboticu, u zapuštenoj ciglani, grejući se oko vatre, poslednje dane u Srbiji provode migranti sa Bliskog i Srednjeg istoka i severa Afrike. Slabo obučeni, gladni i žedni, čekaju pogodan trenutak da šmugnu preko mađarske granice i naprave jedan korak ka Zapadu gde ih, veruju, čeka bolji život. Jedini ko o njima svakodnevno brine je Tibor Varga, humanitarac i protestantski sveštenik
Izveštaj Komiteta američkog Senata o metodama ispitivanja osumnjičenih za terorizam koje je sprovodila CIA ustalasao je javnost širom sveta. Prema izveštaju, te metode su bile brutalnije nego što je CIA ikada priznala, a detalje je krila od Bele kuće i javnosti
Godinama se postavlja pitanje: može li se nacionalni istorijski narativ ispričati na savremen način, bez predrasuda, ali ipak sa poštovanjem onih istorijskih tekovina koje to zaslužuju? Film Heroj 1914. Filipa Švarma i Nikole Lukića daje ohrabrujući odgovor
Ivančić se ne bavi mojim tekstom nego njegovom tobožnjom motivacijom, možda i zato što u njegovom svetu svaki nastup ima neku (s)ličnu motivaciju i zadatak, pa više ne može ni da zamisli da neko izvan interesnih zajednica autonomno misli i samostalno donosi zaključke o političkim procesima. Ničeg novog zato nema u Živim i mrtvim u odnosu na Srđu i Vreme, izuzev viška uvreda... Pošto Ivančić očito ne želi polemiku, nego eventualno tek pljuvački duel, ovaj tekst biće pokušaj da se zbog nepristrasnog dela javnosti ukaže još jedanput na meritum. Nije mi do takmičenja u pljuvanju bilo s kim, pa ni sa Ivančićem
Do pre neki tjedan se nije našlo budale koja bi tvrdila da "Vreme" "cipelari" Srđu Popovića i da ne bi postojalo ovih 25 godina da nije bilo njega
"Nedavno sam razgovarala sa policijskim službenicima iz Kanjiže koji su se prisećali 2008. i 2009. godine kada je bilo prilično neobično videti Avganistanca ili Pakistanca u njihovom mestu. Sada je neobično ako ih ne vide svaki dan. Do 1. decembra u Srbiji je azil zatražilo 13.052 osobe. Broj onih koji nisu tražili azil, nego su samo prošli kroz Srbiju, gotovo je nemoguće utvrditi"
Glasovi utehe su bedni. Razmotriće se povećanje obima trgovine, a i o onih deset hiljada fijata ruski partner će još bolje da razmisli. Umesto Južnog toka povećaćemo, možda, prodaju tvrdog sira, ajvara i jabuka, ako je nešto preostalo, a prodaćemo i italijanska kola. Bog da nas vidi!
Trebalo je preko dvadeset godina da budu pohapšeni preostali učesnici gnusnog zločina u Štrpcima i kasnije u Višegradu, kada je 20 građana SR Jugoslavije oteto iz voza Beograd–Bar, odvedeno u okolinu Višegrada, tamo prvo opljačkano i pretučeno, a zatim hladnokrvno pobijeno i bačeno u Drinu. Toliki protok vremena dugujemo pre svega strahu, ali i opstrukciji policije i pravosuđa u SR Jugoslaviji, a zatim u Srbiji i u Crnoj Gori. Ta bi sramota trebalo da bude konačno oprana sa državnih organa, ali to žrtve neće vratiti. One koji su sprečavali otkrivanje počinilaca ništa oprati ne može, jer su – očigledno – smatrali da je ubijanje Muslimana normalno i poželjno
