"I u okruženju kakvo je naše, kvalitet nalazi puta, koliko god to prozaično zvučalo – potrebno je samo odreći se letargije i s malo više rešenosti prionuti na posao umesto večito kenjkati kako živimo u zemlji od koje gore na planeti nema i gde nam lošiji zaklanjaju sunce i ne dopuštaju da zablistamo svojim punim, neprevaziđenim sjajem"
U medijsko-estradno-političkom trouglu Saša Mirković je poput velike železničke stanice na kojoj se može presedati sa jedne linije na drugu, pa volj’ ti u pevače, volj’ ti u političare. Najnoviji preokret u svestranoj karijeri ovog pravnika, menadžera i političara jeste prelazak u opoziciju i pozivanje Srbije na "buđenje iz sna"
Migrantska kriza se nastavlja, "ovo je samo prva velika godina izbeglica" – Pravo svakog tražioca azila je da bude saslušan i da njegov slučaj uđe u proceduru. Segregacija na bazi nacionalnosti predstavlja kršenje Ženevske konvencije o statusu izbeglica iz 1951. godine, ocenjuje UNHCR. Komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije odgovara da Srbija migrantima ne sme "podgrevati" lažnu nadu, jer odluku (ko prolazi, a ko se vraća) donosi onaj ko prima, zemlja koja je krajnja destinacija. Međunarodna zajednica mora da sroči zajednički i sveobuhvatan odgovor na izbegličku krizu
Kratak prilog urbanoj utopiji, to jest kako je uređenje Cvetnog trga moglo da postane prekretnica u odnosu vlasti i Beograđana, nezavisno od toga šta ko mislio o sterilnom betonskom belilu na početku Njegoševe
Sveštenici su uklješteni, oni su pod apsolutnom vlašću vladika, u nekoj vrsti srednjovekovnog tretmana. Ja nisam ni protiv monarhije, naprotiv, ali ne može se jedan neprerađen model prenositi neprekidno i praviti se da on može da traje sto godina. Sveštenici su ucenjeni. Ceo vladičanski autoritet u odnosu na sveštenstvo, a to je surova istina, jeste ekonomski: oni mogu da izgube posao, porodica ostaje na ulici – šta će da rade. To mora da se promeni. Ja znam da nema drugog rešenja nego da se Crkva ispuni ljudima, da se obnovi sabornost
Kako jedna od najuspešnijih firmi u većinskom vlasništvu države ponovo nije prodata
Šta je najveći doseg Dejtonskog sporazuma, a šta su njegov najveći nedostaci, kako su tokom dve decenije tumačeni duh i slovo ovog akta potpisanog u Parizu 14. decembra 1995, da li je moguće da se izmeni, da li su bez njega održivi jedinstvo i stabilnost Bosne i Hercegovine, neka su od pitanja na koje su na tribini "20 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma" pokušali da daju odgovore profesor Nenad Kecmanović, urednik BIRN-a za BiH Srećko Latal, pisac i novinar Muharem Bazdulj i moderator Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"
"Cela ta priča da smo mi korumpirani, nesposobni, nestručni, da ne umemo, apsolutno nije tačna. Mislim da su mnogi ljudi koji pričaju takve priče lobisti multinacionalnih kompanija, zastupaju ovde nečije interese, za to su verovatno plaćeni. Mi smo bili najrazvijenija zemlja jugoistočne, možda i centralne Evrope u nekim segmentima moderne tehnologije, digitalne elektronike. A nije to tako davno bilo. Ako smo mogli tada, zašto ne bismo mogli i sada? I danas su deca pametna, samo što od njihovog školovanja nemamo ništa"
Knjiga Jove Anđića Književni vodič kroz Beograd, nedavno objavljena u izdanju Lagune, predstavlja pokušaj da se načini literarna topografija srpske prestonice. Zamišljena kao svojevrstan vodič kroz kulturnu istoriju Beograda tokom poslednja dva veka, ova knjiga govori o životima dvadesetak pisaca čija je sudbina povezana sa Beogradom, beleži mesta na kojima su živeli, radili, provodili vreme i o kojima su pisali. Književnici čiji se trag Beogradom u ovom Književnom vodiču prati jesu Dositej Obradović, Ðura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Branislav Nušić, Borisav Stanković, Isidora Sekulić, Milica Jakovljević Mirjam, Stanislav Vinaver, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Rastko Petrović, Branko Ćopić, Dobrica Ćosić, Dušan Radović, Slobodan Marković, Milorad Pavić, Aleksandar Popović, Borislav Pekić, Svetlana Velmar Janković, Branko Miljković, Danilo Kiš i Momo Kapor. Namenjen široj čitalačkoj publici, Književni vodič kroz Beograd je pitko i informativno pisan i bogato ilustrovan fotografijama i mapama, kao i odlomcima iz književnih dela sa beogradskim temama. Iz ove knjige, uz dozvolu izdavača, donosimo odlomak posvećen Aleksandru Popoviću, u znak podsećanja na ovog velikog dramskog pisca
"Bojim se ljudi koji za sebe tvrde da su jaki i da nikada ne upadaju u krize, jer je to ili zabluda ili neistina. Šifra F10 govori da je neko imao neki problem sa alkoholom. One tačke iza (u slučaju Aleksandra Kornica F10.2 i F10.4, prim. nov.) služe da nama, stručnjacima, detaljnije približe vrstu problema. Iznošenje podataka o tome u javnost ugrožava lečenje"
Meni se ne može ugoditi: ja bih ministra odbrane kaznio što tera vladin avion da o mom trošku svečano doveze pomilovanog robijaša, a ne bih ga smenio zbog impulsivnog prostakluka
"Vreme je tada bilo drugačije, nije bilo problema s novcem. Kada vidim da se dogodilo nešto naročito zanimljivo i značajno, i obavestim urednika, mogao je da me odmah tamo i pošalje. Uslovi su bili takvi da su nama novinarima omogućavali da dođemo više do izražaja. Naravno, svi smo imali i značajnu podlogu u obrazovanju."
Elfride Jelinek izvanredno lucidno "seli" Ibzenovu Noru bliže današnjici, a Snežana Trišić postavlja ovaj komad kao raskošnu, moćnu priču o stegama i slobodi, kapitalizmu i fašizmu, ženskoj i ljudskoj emancipaciji
Ne gledaj me šta radim, nego slušaj šta ti govorim! Drevnu mudroliju zaboravljenog trudbenika marketinga naši izabranici primenjuju bez milosti
Nije li nekadašnja radikalka, makar i na pogrešan način, pokazala da se ideološki promenila? Naprotiv, ovo je promena forme ne bi li sadržaj ostao isti
Od UN – za čije sam se ukidanje gorljivo založio – do danas ni demarša ni boga oca, eto kako je svetska organizacija troma, nezainteresovana, samouverena i ohola
Za jedne je predavanje bilo gubljenje vremena, neki su došli zbog bodova, drugi zato što vole premijera, a neki da bi zauzeli mesto omladini Srpske napredne stranke. Fakultet je bio pod posebnim merama bezbednosti, a zgradu su obezbeđivali i pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ). Posle premijerove poruke studentima da rade i razmišljaju o rezultatima, usledila je Soltenbergova recitacija "Ringe raja"
Sa komandnog mosta svojih ozbiljnih godina i paradigmatske biografije, Milan Kundera razmatra stanje jednog umornog, prezasićenog, temeljno ravnodušnog sveta
"Ne ćute svi umetnici. Ali interesantno je šta kažu oni koji odluče da govore. Meni je zamorno, dosadno da čitam to o čemu oni baljezgaju, to je jedna jalova babažvaka. Njihov je diskurs postao deo folklora. Godinama unazad odbijam da razglabam o procesima u društvu ne zato što me je strah, već stoga što i kada pričate protiv nekog, nesvesno ga promovišete, pomažete posredno učvršćivanju njegove pozicije. Tako ste se upecali na udicu koju su bacili on i njegovi, da bi se samo pričalo o njemu i o njima. Ja ne želim da pričam o njemu i njima. Njih zaista treba ignorisati"
Žene u zapadnim zemljama se sve više ohrabruju da zamrznu svoje jajne ćelije kako bi sebi osigurale veću šansu u budućnosti da zatrudne. Koliko je ovaj trend blizak ženama u Srbiji i Hrvatskoj
"U Mostu špijuna nema nekog glamuroznog špijuniranja, ali ima mnogo starovremenog detektivskog posla i mnogo razgovaranja. Kada u filmu na jednom mestu operativac CIA pruži Donovanu papirić sa telefonskim brojem da ga upamti i zatim spali, on mu uputi mu pogled koji kao da kaže: ‘E to je baš kao na filmu, ali ne na filmu u kome ja igram!’"
Programski zadatak kako popuniti nedelju na RTS-u rešen je posezanjem za dva porodična dragulja. Oni već decenijama imaju imena i biografije a to su Žika i Rada
