"Čudi me da se neko od kolega nije ranije pozabavio tom temom, jer sada, kada je sve propalo, možemo da se opustimo, premotamo film unazad i zamislimo šta bi bilo da se Jugoslavija nije raspala"
"Gore je nego devedesetih. Tada je postojao konsenzus o neprijatelju, o mračnoj sili koja nas gura u rat. Misleći ljudi su shvatali o čemu se radi. A sada, u potpunoj bedi (ne mislim samo na siromaštvo), taj broj ljudi se smanjio, većina je pobegla, a ovi koji su ostali dva puta su zaključali vrata svojih stanova i čekaju. Šta? Da neko drugi popravi njihov život? To se neće dogoditi"
Beograd je okupio vodeće evropske kreativne stručnjake agencijske mreže McCann koji su razmenili iskustva o tome kako se kreiraju kreativne i efikasne kampanje. Evropskim kolegama pridružio se Erik Mone, direktor za kreativnu izuzetnost i potpredsednik McCann Worldgroup iz Njujorka. Kako budućnost oglašavanja izgleda iz svetskog centra, ali i kako je to biti deo tima koji je osmislio kampanju "Neustrašiva devojčica" koja se prkosno suprotstavlja slavnom "Biku sa Vol strita", samo su neka od dragocenih iskustava koje je Mone podelio sa svojim kolegama
Kad je otpevao svoj koncert za koji će se ispostaviti da je poslednji, Elvisu je moralo biti jasno da ih nije još mnogo preostalo. Urušavanje tela uzelo je maha, bizarni strahovi ga nisu napuštali, samo je na sceni i dalje bio Kralj, pevajući snažnije od svog srca
Neophodno je da se uloži mnogo više truda od jednog političkog čina ("ponude državljanstva") kako bi Srbija dobila efikasan i delotvoran sistem azila koji bi mogao da pruži zaštitu i malom Pikasu iz Avganistana, ali i mnogim drugim ljudima koji su napustili svoje zemlje porekla, ne da bi našli posao u Nemačkoj ili Holandiji, već da bi sačuvali goli život
Avgust je mesec u kome je Mira Stupica rođena i prošle godine preminula. Slobodan Unkovski, jedan od najrenomiranijih jugoslovenskih pozorišnih reditelja, zabeležio je za "Vreme" svoje uspomene na Miru Stupicu, glumicu 20. veka
Intrigantna i upečatljiva predstava Teatra Ulysses i Bitef teatra inspirisana je životom legendarnog Mate Parlova, mada je iz pravnih razloga njegovo ime u izvođenju moralo da izostane
"Vid ne razume baš mnogo, on tako, povremeno ponovi: ‘Ideš na more, ideš na more...’ On voli da se kupa, mada više u bazenu nego u moru. Da su nekom detetu od pet godina koje ima neometan razvoj uskratili letovanje, to bi bila tragedija. Ovako, mi odrasli shvatamo šta su učinili. Vid ponovi par puta da ide na more, a onda odemo u park, najveće je dete tamo, ima 11 godina, sedne na ljuljašku i ljulja se, pevajući sat vremena"
Da bi učvrstio vlast, Redžep Tajip Erdogan iskoristio je neuspeli vojni puč kao povod za obračun sa gulenistima, kemalistima i ostalim nelojalnim elementima i pospešio zaduživanje i potrošnju
Opus Aleksandra Vučića podseća na zakasnelu potrebu čoveka bez radne biografije izvan političke karijere da ostavi trag o sebi kao prosvetitelju, misionaru, filozofu, ocu nacije, lajf kouču, modernizatoru, neshvaćenom i usamljenom reformatoru koji kritikuje one koje najviše voli – svoje sunarodnike, sve u želji da ih konačno izvede iz vekova tame, poduči da odustanu od zatucane prošlosti i nazadovanja i pođu u vek napretka, civilizacije, rada, upornosti, marljivosti i neodustajanja do svetle budućnosti. I sve bi bilo u redu kad bi to što je napisano imalo i naznake sličnosti sa petogodišnjom stvarnošću u Srbiji pod njegovom vlašću. Zato od svega ovoga što piše – ništa nije u redu
Početkom pedesetih godina bio sam prvi put posle rata u Nemačkoj. Nije mi bilo žao do temelja razrušenih gradova, osećao sam se kao pobednik, ali nisam likovao. Upoznao sam tada mnoge nemačke pisce, između ostalog i Gintera Vajzenborna koji je bio član sovjetske špijunske organizacije u Berlinu, koju je Gestapo nazivao "Crveni orkestar". Mogao sam da upoznam i Tomasa Mana, ali sam to odbio. Ne umem danas da objasnim zašto, valjda sam se uplašio tako velikog pisca
Nikad nije loše ponovo čitati Maksa Vebera. No, uvek je loše čitati ga na preskok ili bez razumevanja, a čini se da ga predsednik Srbije Aleksandar Vučić upravo tako čita. Iznenađujuće za jednog pravnika…
Treća godina književnog festivala "Razgovori o ljubavi (prema čitanju)" na velikom belom brodu usidrenom na Dunavu, jedinstvenog u nas
"Duboko verujem u kulturnu i socijalnu odgovornost izdavača i u to da je izdavač odgovoran najpre prema svojim čitaocima, a ne samo prema mesečnim i godišnjim izveštajima o prodaji"
"Sve što se dešavalo prethodnih pet godina, svi ugovori, sporazumi, dogovori, sva komunikacija sa javnošću i društvom, svodili su se na monolog jednog čoveka. Izvolite objasnite porodicama nestalih sa Kosova i Metohije kako će ta srpska lista čiju pobedu Marko Đurić proslavi uz trubače ući u vladu Ramuša Haradinaja, tvorca Žute kuće. Vidite kako surovo izgleda kada sila natera one velike patriote iz kafane da oni odrade najprljaviji posao"
Večito pitanje da li Srbija ima elitu, ovih dana dobija novi oblik: zašto se predstavnici akademske javnosti i visoke kulture gade masovne kulture i za metu društvene kritike biraju pevačice, kao da su one najveća društvena pošast
Šta se desilo u slučaju obraćanja predsednika Vučića tokom kojeg je govorio o "unutrašnjem dijalogu o Kosovu"? Tu se nekako zakačio za izraz "stolica" koji je zgodna metafora za političku poziciju neke zemlje
Smilje i sumpor, istinita antiratna priča u dnevnicima dva đaka vojnika Prvog svetskog rata
Nijedna od članica Pozorišne komune nije se ponašala kao današnji sponzori, nije se reklamirala da je omogućila gostovanje nekog slavnog umetnika. To nije bio odnos Lakoste sa Novakom Đokovićem, već saradnja u ime umetnosti
"U kulturi i umetnosti su odnosi poremećeni usled destruktivnih strategija, od konceptualne umetnosti koja nije umetnost ali umišljen koncept jeste, preko poništavanja samih pojmova umetnosti nečim što se zove industrija zabave"
Sve se pretvara u masovne odjeke i reagovanja gde najveće aplauze dobijaju pošteni intelektualci koji iznesu celomudrene zaključke da je bolje biti mlad i zdrav, nego star i kljakav, da je mir bolji od rata... da je bolje deci davati laptopove nego topove
"Najviše brine kad se stranka pretvara u borbeni odred. Jer ovde je došlo do toga da ko god šta kritički kaže, samo posle jednog minuta, na svim medijima, na svakoj televiziji stižu psovka, pljuvanje i najobičnije laganje. Bolesno je hteti svu vlast u jednim rukama"
Odlazak najvećeg filmskog junaka za koga niste znali
"Na francuskom se zastava kaže drappeau, mala tkanina. Mislim da ne postoji objekat sa jačom simbolikom i manjom površinom, maltene je nepostojeći, kao što je zastava"
"Imaš tu ikoničku sliku sa beogradskog nastupa, gde ona, onako razvaljena, grli samu sebe, jer nema nikog drugog i, u stvari, vidiš samo devojčicu kojoj treba zagrljaj. I ona nema kad da peva jer joj treba zagrljaj. Ta slika je nešto kao Isus 21. veka. Onaj kog znamo je razapet, raširenih ruku, Isus 21. veka grli samog sebe ili se grči i brani se od sveta"
"Ako zaista idemo ka EU, onda je neozbiljna izjava Ivice Dačića, ministra spoljnih poslova, proglašenog za čoveka koji će se baviti politikom u vladi, da ćemo ako biramo između EU i Rusije izabrati Rusiju. I na to niko ne reaguje. Svi reaguju na intervju premijerke Brnabić u ‘Blumbergu’. To je interesantan fenomen, to je loš signal prema EU. Pritom je u najmanju ruku neobično da predsednik kaže da će podeliti resore premijera. Uz to, ako se formira specijalna kancelarija za odnose sa Kinom i Rusijom koju vodi prethodni predsednik, dakle on postrojava ministre u vladi, njemu ministri odgovaraju, sastanče, biće to vlada u vladi zadužena za odnose sa dve zemlje – Kinom i Rusijom. Sa ‘vladama’ koje vode Ana Brnabić i Ivica Dačić faktički imamo tri vlade u vladi ili vladu sa tri šefa. Neko treba da se zamisli nad tom kakofonijom poruka prema Zapadu"
