Politički život opozicije

Hapšenja i igara

Zašto u Demokratskoj stranci tvrde da je politički sistem u funkciji kanalisanja frustracija i usmeravanja mržnje kao i u vreme kada se upiralo prstom u narodne i državne neprijatelje

Radionica integracije

Umetnost kao spajanje

"Pet godina Radionica integracije svojim aktivnostima uporno doprinosi našoj zemlji na putu osvajanja dela civilizacijskih vrednosti i naslućivanju drugih, neosvojenih, tako neophodnih našem društvu", napisao je Miki Manojlović, osnivač ove kulturne institucije namenjene slepim, slabovidim i osobama sa drugom vrstom invaliditeta

Roman – Melanholija otpora

Mrak pobune i mrak poretka

Najzad smo i u srpskom prevodu dobili izvanredno delo jednog od najzanimljivijih mađarskih i evropskih pisaca

Lisica i ždral

Menuet za šargiju

Neka se radnici i sindikat strpe dok i Loznica ne bude dala nekog velikana

Zoom

Vežite se – Srbija je zemlja u slobodnom padu i svaki Cvijan je dobrodošao kao argument da Njutnov zakon ovde ne važi. Privremeno

Dirljivo je kako Vučića njegovi brane od napada tajkunske, političke, finansijske i svake druge mafije, brinu za njegovu bezbednost i verovatno mu je zimske gume, zasukavši rukave, lično montirala Zorana Mihajlović, uz sasluženje predsednika srpskog parlamenta koji se ovih dana ubi da dokaže da mu nadimak nije slučajno nadenut

Kultura sećanja – Sto godina od rođenja Vilija Branta (1913–1992)

Nemac koji je klekao

Bio je reporter u građanskom ratu u Španiji, borio se protiv nacista, bio u ilegali, u ratnom zarobljeništvu, u pokretu otpora. Njegovo ime vezuje se za najveću špijunsku aferu u Nemačkoj, dao je ostavku na mesto kancelara, bio razočaran što ga njegovi najbliži saradnici nisu podržali. Činilo se da je za visoku politiku bio isuviše častan i ranjiv, ali je uprkos tome, ili upravo zbog toga, u istoriju ušao kao poslednja ikona nemačke tj. evropske socijaldemokratije

Predlog za prevod – Beć Cufaj, projekt@party

Mesije i njihove žrtve

Cufajeva kritika međunarodnih ekspertskih misija koje postaju same sebi svrha ukršta se sa gorčinom Danisa Tanovića, čiji film Ničija zemlja predstavlja jednu od najbritkijih kritika neokolonijalističke arogancije i birokratske bezdušnosti "civilizatorskih" misija međunarodne zajednice u unesrećenim zabitima širom sveta. Razlika je samo u tome što u Tanovićevom filmu na onoj odskočnoj mini leži samo jedan vojnik, a kod Cufaja je to celo društvo koje simbolizuje narode koji su upućeni na takvu "pomoć"

Pozorište – Biljana Srbljanović, Princip (Mali mi je ovaj grob), Šaušpilhauz, Beč

Trivijalizacija istorije

U interesu novog komada Biljane Srbljanović Princip (Mali mi je ovaj grob) koja se u režiji Mihala Zadara odnedavno nalazi na repertoaru bečkog pozorišta Šaušpilhauz, morala bi se bukvalno shvatiti napomena u njegovom uvodu da je sve napisano samo čista fikcija i da u drami ne treba tražiti ništa više. Ali novo povezivanje u prošlosti drugačije povezanih činjenica istovremeno je i njihovo tumačenje, a odnos prema istorijskoj građi ujedno i vrednosni stav. Od toga ne može pobeći ni autorka ovog komada. Iz njegove celine nameće se zaključak o psihološkom diletantizmu, trivijalizaciji istorije i njenom tendencioznom, redukcionističkom tumačenju

Ljudi i vreme – Jovo Kapičić (1919–2013.)

Sudba i Udba

Filmovi na vojvođanske teme – Izbor

Duh ravničarskog weltschmerza

Počeci filma u Vojvodini povezani su sa entuzijastima kao što je Aleksandar Lifka. Češkog porekla, Lifka je eksperimentisao sa pokretnim slikama još krajem devetnaestog veka, početkom dvadesetog je prikazivao filmove u Austrougarskoj i Srbiji, bavio se snimanjem gradova i ljudi u najranije doba kinematografije. Godine 1910. otvorio je bioskop u Subotici, i tu živeo sve do smrti 1952. Među kinematografskim entuzijastima sličnog kova je svakako i Ernest Bošnjak, koji je u Somboru otvorio prvi bioskop u Vojvodini, 1906. godine, i u razdoblju od 1909. do 1932. bavio se snimanjem igranih i dokumentarnih filmova – za zasluge u razvoju jugoslovenskog filma dobio je državnu penziju i umro u Somboru 1963. Međutim, posleratni period je vreme kada vojvođanski film dobija na zamajcu, osnivaju se i producentske kuće kao Neoplanta film (kasnije Tera film) u Novom Sadu, i Kino klub (kasnije Panfilm) u Pančevu. Vojvodinu kao mizanscen, temu i inspiraciju, nije neophodno vezivati samo uz autore koji su na tom prostoru rođeni ili su tamo bili nastanjeni. U tom smislu smo odabrali nekoliko filmova koji su obeleženi ravničarskim temama, ili svojom poetikom zadiru u duh panonskog weltschmerza

Vreme uspeha! (decembar 2013)

Poslovne vesti

Intervju – Franc Vajler, predsednik IO UNIQA osiguranja u Srbiji

Da građani sami brinu o svojoj budućnosti

"Još nema dovoljno poverenja stanovništva u finansijske institucije, a takođe ne postoji nešto što OECD zove ‘finansijska pismenost’ – ona predstavlja sposobnost građana da razumeju finansijske usluge na tržištu i naprave ispravne odluke za sopstvene finansijske potrebe"

Intervju – Mrđan Bajić, vajar i profesor

Iz komunističkog u konzumeristički raj

"Moja generacija je propustila tri krucijalne šanse 1990, 2000. i 2008. godine. Najpre da spreči ogromno krvoproliće, a zatim da izvede svoju zajednicu u red organizovanih i uređenih država. Malo smo na ivici da bi nas trebalo lustrirati daljeg petljanja u politiku. Možda se i htelo, al’ se nije umelo. A ništa gore od dobronamernih, a ne previše sposobnih"

Pozorište na tlu Vojvodine

Kratak izlet kroz istoriju

Vojvođanska istorijska vetrometina na kojoj su političke interese imali Mađari, Nemci, Rusi, Francuzi, a na kojoj su se našli Srbi, Hrvati, Slovaci, Rumuni, Bunjevci, Rusini i drugi, tokom vekova je postala svojevrstan alhemičarski kazan u kojem je nastajala teatarska legura dovoljno moćna da iznedri stožernu pozorišnu instituciju srpskog teatarskog života, ali i da van Vojvodine širi kreativne uticaje

Start predizborne kampanje

Dinkićeva kontraofanziva

Postoji teorija da je Dinkića, ipak, nešto sada "poplašilo", kako se navodno izrazio Dačić, ali čini se da premijer nije mislio na to da i Ahila može poplašiti to što ga malo-malo zovu u policiju, istražuju katastarsku imovinu njegovog oca i preko tiražnih novina prete mu apsom svaki drugi-treći dan

Program za »Podršku razvoja konkurentnosti malih i srednjih preduzeća u Srbiji« – ACCESS (GIZ)

Privreda Srbije ima potencijal

"Pokušavamo da se fokusiramo na stvari koje svojim iskustvom iz Nemačke možemo da unapredimo ovde. Koncentrišemo se, pre svega, na infrastrukturu kvaliteta, koja je dobro razrađena u Nemačkoj, na inovacije u poslovanju, omogućavamo transfer znanja, doprinosimo stvaranju poslovnih mogućnosti da motivišemo ulagače da investiraju u Srbiji i spajamo nemačke investitore kojima trebaju dobro obučeni ljudi sa privrednim preduzećima u Srbiji koja odgovaraju njihovim zahtevima", kaže rukovodilac Programa dr Stephen Heieck. Program finansira nemačka savezna vlada kroz nemačku organizaciju za međunarodnu saradnju – GIZ

Kultura sećanja

Kratka hronika porodice Ribar

Karlovac, Kolašin, Kupinovo, Glamoč, Zagreb, Jajce, Beograd neki su od gradova i mesta što su obeležili istoriju porodice Ribar, porodice kroz čiju se povest može ispričati i istorija Jugoslavije u obe njene inkarnacije. Devedeset pet godina je prošlo od utemeljenja prve Jugoslavije, čijom je Ustavotvornom skupštinom predsedavao Ivan Ribar, isti čovek koji je 29. novembra 1943, pre tačno sedamdeset godina predsedavao na Drugom zasedanju AVNOJ-a. Dva dana ranije, poginuo je njegov stariji sin, čuven po hrabrosti, pre nego je skupio snage da oca izvesti o smrti drugog njegovog sina, svog mlađeg brata

Intervju – Dušan Petričić, karikaturista

Poezija crteža

"Ja volim da, možda malo neskromno, poredim karikaturu sa poezijom. Mislim da je način kreacije karikature vrlo sličan načinu kreacije pesme. Ima svoju logiku, svoj uzdignuti ritam, unutrašnju strukturu i zahteva izuzetnu preciznost"

Intervju – Heinz-Dieter Harbers, vođa projekta »Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji« (GIZ)

Kadrovi po meri tržišta

Mladi koji se odluče za trogodišnje školovanje, kada završe srednju stručnu školu mogu odmah da se zaposle. Takođe, ako pokažu želju i imaju sposobnosti, omogućeno im je da nastave školovanje i da se posle nekog vremena vrate na tržište rada, kao kadrovi koji će u rukama imati znanja i veštine koje poslodavci prepoznaju

Zoom

Tužni tok ministarkine karijere – Ko je sklonio Zoranu Mihajlović da se Aleksej Miler ne bi iznervirao?

Sve više poslova i odluka je u sve manjem broju ruku i to, dugoročno, neće na dobro da izađe. Ni rekonstruisana vlada nije stekla neki autoritet. Ministri su u velikoj senci Aleksandra Vučića, mada se Ivica Dačić žilavo bori za poziciju i kad se, fudbalski rečeno, dočepa lopte, dugo je drži u nogama

Inicijative

Umetnici su se pokrenuli

Održan je BUNT, festival klasične muzike kakav kod nas još nikad nije održan

Informacione tehnologije

Potraga za savršenom šifrom

"Da bi rešio problem bilo koje kriptografske zaštite, moraš pre svega biti ekspert u provaljivanju šifri", kaže profesor Hideki Imai, jedan od najpoznatijih naučnika Japana i, istovremeno, najuglednijih svetskih stručnjaka za bezbednost podataka

Tema broja

Mišković – sudski dosije

Jasno je da će suđenje biti dugačko i zanimljivo, kao i da ćemo se još jednom uveriti da "fer i poštenje" nisu jednoznačni "zakonu tržišta i logici kapitala"

Vreme Beograda – BG Praksa 2013.

Bez iskustva ništa

„Na praksi sam imala svoj deo posla za koji sam samo ja bila zadužena što je ogromna stvar za samopouzdanje i za budućeg stručnjaka koji će kasnije imati samostalne projekte. Upoznala sam svoju struku na jedan nov način i stekla brojne kontakte. Osećala sam se kao deo tog sveta i spremno da danas-sutra to radim", objašnjava svoje iskustvo na BG praksi Dragana Okanović, diplomac Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Dragana je samo jedan od 268 studenata koji su ove godine prošli kroz program i deli njihovo mišljenje da je iskustvo stečeno na ovaj način nemerljivo sa znanjem koje stiču na fakultetima

Pola veka od ubistva Džona Kenedija

Nemogući pogoci

Jugoslovenski stručnjaci inscenirali su atentat na predsednika SAD i došli do zaključka da je zvanična verzija američkih bezbednosnih agencija prosto naprosto nemoguća. Taj izveštaj nikada nije objavljen

Intervju — Koja, Disciplina kičme

Ničiji vazal!

"Disciplina kičme i danas poučava i služi onome čemu je od početka i služila – drugačijem poimanju rok izraza, samim tim i okruženja oko slušaoca, sveta koji je danas poprilično izmenjen... Toliko, da sad i Smoke On The Water zvuči kao alternativna pesma, a bila je nešto od čega je pank pobegao. U situaciji kad su i mejnstrim i alternativa jako loši, ovakva grupa kao da je previše apstraktna, pogotovo u zemlji u kojoj muzičke industrije realno nema. Međutim, za utehu je da je ona uvek i bila na takvoj poziciji. Onom koji ume i može ovo da čuje, Disciplina kičme je i dalje relevantna pojava, dok za sve ostale i dalje važi naslov prvog albuma ili pak Ako ti je glasno, hit sa albuma Uf!... Uskoro snimamo i nove hit pesme, tako da se izvinjavam, ali ova grupa planira još da bitiše"

Vreme uspeha! (novembar 2013)

Poslovne vesti