Što se enciklopedija tiče, Artur Šopenhauer je nemački filozof poznat po svom pesimizmu i filozofskoj jasnoći. O njegovom delu Irvin Jalom je rekao: "Ljudski usud je predstavljen u svojim najsumornijim aspektima: smrti, izolaciji, besmislu života i patnji inherentnoj egzistenciji… U Šopenhauerovom delu ima više dobrih ideja nego kod bilo kog drugog filozofa, izuzimajući jedino Platona"
Stojeći položaj pri rađanju dopušta ženi da za čitavo vreme porođaja stoji i hoda. U čučeći položaj žena se obično spušta tek pri kraju, da bi dete što lakše izašlo
Lament nad slikom slabašne žene s podignuta tri prsta, jednim od izbledelih vizuelnih otisaka pobunjeničkog duha Beograda, koji se nastavljaju igrankom
Evropska komesarka za pravdu Vivijen Reding je deportaciju Roma iz Francuske uporedila sa događajima iz Drugog svetskog rata, a ponašanje zvaničnog Pariza je opisala kao sramotno i šokantno. Francuska vlada reagovala je oštro na njene reči, predsednik Republike Nikola Sarkozi je Redingovoj poručio da Rome slobodno može da dovede u rodni Luksemburg. Romsko pitanje uzdrmalo je poslednjih meseci odnose unutar Evropske unije i rasplamsalo žučno raspravu o osnovnim ljudskim i evropskim vrednostima
Ukoliko Srbija želi da sustigne razvijene evropske zemlje, za to su joj neophodni obrazovani kadrovi, a za njih je potreban efikasan i kvalitetan obrazovni, posebno visokoškolski sistem. O tome dokle je stigla reforma visokog školstva, ima li u tom sistemu mesta i za privatne pored državnih univerziteta, kakav je kvalitet znanja stečen na srpskim fakultetima, na konferenciji "Kvalitet studija na privatnim i državnim fakultetima", u organizaciji Biznis info grupe i nedeljnika "Vreme", govorili su između ostalih ministar prosvete Žarko Obradović, rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević i predstavnici privatnih univerziteta
"Jedna je Majka"; VREME 1028
Izborom Vladimira Petrovića na mesto selektora reprezentacije Srbije nisu razrešeni problemi koji postoje u fudbalskoj organizaciji. Ako tim bude pobeđivao, niko se njima neće ni baviti, a ako Pižon ne uspe, onda će nejasne stvari možda biti ispitane
Dilema se ne svodi na pitanje "ući u NATO ili ne". Sećanje na 1995. i 1999. godinu u Srbiji je suviše snažno da bi odgovor na to pitanje mogao biti potvrdan i to ne razumeju samo ostrašćeni krugovi na Zapadu
Novi bi zakon trebalo da reši neka goruća pitanja, jer i advokatura mora pratiti zahteve vremena i promenjenih okolnosti u društvu i ekonomiji
Zemlje jugoistočne Evrope, baš kao i one koje pripadaju evropskom zapadu, svoje probleme s homofobijom i srednjovekovnim poimanjem seksa i života razrešile su pre više decenija ili (u najgorem slučaju) pre nekoliko godina. Srbija, po svemu sudeći, ne spada u tu grupu. Odavno označena kao mesto "mimo sveta", naša država jedna je od retkih u kojima Parada ponosa još nije održana
Nakon prvobitnog entuzijazma i povratka u svet na velika vrata, spoljna politika je posle pada Slobodana Miloševića češće bila predmet kritike nego pohvala
I bez novijih povoda – izgradnje vrtića i izbora veroučitelja – muftija Zukorlić već duže vreme uspeva da pronalazi razloge za držanje tenzije i lansiranje optužbi na račun "beogradskog režima" za "nasilje, torturu, licemerstvo i tiraniju nad Bošnjacima"
Zgrade u Srbiji progutaju čak 48 odsto ukupne potrošnje energije. I dok prosečna godišnja potrošnja u evropskim gradovima iznosi 138 kWh po kvadratnom metru, u Srbiji se godišnje potroši čak 228 kWh/m2
"Aleksandar je bio prvi globalista. Ali, hteo je da pomiri svet na jedan čudan način – silom. To je neshvatljivo, ne može se ratom postići mir"
Ivan Mladenović: Institucionalna realnost i pravda,
Institut za filozofiju i društvenu teoriju
& IP "Filip Višnjić" AD, Beograd 2010.
U glavnom gradu Austrije živi 1,7 miliona ljudi. Oko 170.000 rođeno je u Srbiji, ili njihovi roditelji ili babe i dede potiču odatle. Oni tako nisu samo kulturološki ili socijalni već i politički faktor: po nekim procenama između 80.000 i 100.000 Austrijanaca sa srpskim korenima ima pravo glasa u Beču
Književni festival koji je dobro osmišljen i organizovan i pozitivnom energijom nabijen, za publiku i za pisce je čista radost
Skender Kulenović rodio se 2. septembra 1910. godine, pre tačno stotinu godina, u Bosanskom Petrovcu. Gimnaziju je završio u Travniku, rodnom gradu svoje majke, gde je doselio kao desetogodišnjak. Još kao gimnazijalac objavio je ciklus soneta Ocvale primule. Forma u kojoj se okušao kao gimnazijalac ostaće mu celog života opsesija i biće forma u kojoj će dosegnuti vlastite umetničke vrhunce
Uslovi su se stekli neposredno po završetku Prvog svetskog rata, kada se najveći deo Srba našao u novostvorenoj državi Srba, Hrvata i Slovenaca
Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu u Vladi Srbije, na pitanje kako je zadovoljan radovima na Koridoru 10 (B92)
Kako su radikali, uz pomoć sudije Antonetija, okrenuli Tribunal protiv samog sebe
Pod jednim suncobranom trubači u punom duvanju, na stolu jedna u mreža-čarape, u još ti’ i razni’ resa, samo ga sisulja, pa kad okrete zadnjicu, uze da je centrifugira, sve oko nje krenu u te obrtaje i svako drugo kolačenje
Napisan najvećim delom u dinamičnoj dijaloškoj formi, ovaj se roman čita lako i vrlo brzo, i sasvim je zgodna letnja lektira
Ovo je svojevrsna megažanr knjiga – i autobiografija, i esej, i roman. U formalnom smislu je kolaž: barokno bogata proza protkana stihovima i dijalozima. Ona je i životopis i povest sveta kroz svetska fudbalska prvenstva. Prvo poglavlje zove se Naš je život Švajcarska; to je Božo Koprivica, ta istovremena aluzija na Emili Dikinson i na svetsko fudbalsko prvenstvo 1954. godine
