Iako su u programu ovogodišnjeg Beogradskog džez festivala isturenija imena savremene američke pevačice i mlađeg pijaniste, glavni događaj za upućene bez sumnje trebalo bi da bude jedan: na festival dolazi i osamdesetšestogodišnji alt-saksofonista Li Konic
Zabrinjavajuće je to što neformalno najmoćniji političar u zemlji sebi daje pravo da pljuje po instituciji koja ne pripada izvršnoj vlasti. Nije mu to prvi put: malo-malo pa najavljuje koga će nadležni organi, kojima nije nadređen, uhapsiti. Kao potpredsednik vlade ne poštuje presumpciju nevinosti; kao da pojma nema da postoje predmeti pred Ustavnim, kao i pred sudovima redovne nadležnosti, koji su naprosto – poput pritvorskih – hitniji od nekih drugih predmeta
"Ubeđen sam da bi svaka mlada osoba ostala u svojoj zemlji i pomogla joj da se razvije, ukoliko bi joj bila pružena mogućnost da radi. Cilj ovog projekta je da im u tome pomognemo"
Evo gde smo: rokenrol je malopre bio lajt-motiv dečije ’Radosti Evrope’ (odrasli, još nismo dobili datum D za tu radost), a kad s radija naleti jedna balada B. Dugmeta – uključim SoundHound na svom ChuckBerry pametnjaković-telefonu, i on mi na displeju ispiše Here Comes The Flood Peter Gabriel.
Milanski edikt, koji su pre tačno sedamnaest vekova potpisali carevi Konstantin i Licinije, današnjim rečnikom mogao bi da se nazove zakonom o restituciji hrišćanske imovine. Događaj značajan, ali ne i presudan. Jer, progon hrišćana prestao je dve godine ranije, 30. juna 311, takozvanim Galerijevim ediktom, a 325, dvanaest godina posle Milanskog edikta, dogovorena su pravila i usklađene norme na kojima i danas počivaju hrišćanska vera i hrišćanske crkve. Tada je održan Prvi vaseljenski sabor, kojem je predsedavao i koji je finansirao car Konstantin
Pokrenuta najnovija finansijska konsolidacija odvija se u veoma složenom političkom trenutku, kada narod sve nestrpljivije očekuje neki boljitak od prošlogodišnje smene ranije vladajuće koalicije i "zaokreta" u "nacionalnoj politici" prema Kosovu, to jest približavanja Evropskoj uniji. To je generalni okvir jedne maglovite unutrašnjopolitičke situacije, a unutar njega dominira slabo prikriven sukob oko prvenstva unutar same te koalicije, u trouglu vodećih "gospodara Srbije" – Nikolića, Dačića i Vučića – koji bi se navodno razrešio prevremenim parlamentarnim izborima
Kvantni skok srpske privrede, ili, kako razvoj Srbije vide u kompaniji koja je od 2000. godine dala trojicu visokih državnih funkcionera
Dino Batalja je bio autentični genije stripa i istovremeno jedan od najvećih grafičkih umetnika u stripskom mediju. U izdanju beogradskog "Makonda" upravo je izašla zbirka njegovih stripova, integral jedinstven u svetu po tome što se u njemu nalaze sve Bataljine interpretacije književnih dela – od Hofmana, Poa i Stivensona do Lovkrafta, Mejrinka i Bihnera – u formi kratke priče, a u žanru fantastike i horora
Mnoge pozorišne predstave viđene na ovogodišnjem BITEF-u pomerale su granice pozorišta ka stranputicama, koje su bile ne samo nemušte nego i neinteligentne
Možeš kao član biblioteke i sam da se u okv. sv. mogućnosti uzdižeš, još je bolje ako za ispit na fakultetu moraš pročitati kapitalna književna dela, predsedniku je Eshil izgleda još u svežem i lepom sećanju
Potpredsednik Vlade Srbije i koordinator svih službi bezbednosti Aleksandar Vučić je 19. septembra, odgovarajući na pitanje kako ocenjuje stanje u policiji nakon niza afera otvorenih u medijima i smena visokih policijskih funkcionera, priznao da odnosi u policiji "jesu loši", ali da se radi na njihovom "ispravljanju". Poznavaoci prilika u policiji tvrde da su priče o optužbama policije i medijske kriminalizacije vrha policije vidljivi deo političkog sukoba i odmeravanja političke moći. Podsećamo na neke od afera u kojima su akteri policijski funkcioneri
Dobrovoljna predaja šefa Radne grupe za borbu protiv korupcije pred napadom tabloida otvorila je temu uticaja neformalnih krugova moći u većoj meri od toga da li u srpskoj policiji postoje ikakva koordinacija i upravljanje
Ako policija zaista ima saznanja o horor-planovima za sprečavanje Parade ponosa, logično je da zna i ko je te planove kovao, pa bi bio red da iste i privede pravdi. Makar radi odbrane sopstvene časti i ono malo dostojanstva države što je preostalo nakon tri uzastopne godine zabranjivanja Parade ponosa iz bezbednosnih razloga
Suviše indicija upućuje na zaključak da je Matijević, trenutno najuspešniji mesar, pa i samostalni industrijalac Srbije, uhapšen u sklopu ciljane političke ofanzive vladajuće koalicije u državi, a dalja istraga i medijska prezentacija ovog slučaja možda će ponuditi i odgovor na pitanje – ko je zapravo bio krajnja meta ove policijske akcije, a ko se tu našao kao "kolateralna" žrtva, koja se nije mogla mimoići, na putu ostvarivanja nekog političkog interesa? I da li je taj politički interes bio pretežno "dnevne naravi" ili, kao i neki drugi slučajevi, ima i "demonstracionu svrhu" na duži rok
Ivica Dačić, premijer i ministar policije, na pitanje zbog čega se ne oglašava povodom napada na direktora policije (B92)
Nekoliko meseci uoči početka 2014. godine, tokom koje će se obeležiti stota godišnjica Sarajevskog atentata (28. jun), odnosno početka Prvog svetskog rata (28. jul), svet se već uveliko osvrće na ovaj veliki jubilej. Na engleskom govornom području objavljeno je nekoliko novih istorijskih knjiga koje tematizuju vreme uoči Velikog rata i sam njegov početak. Iako nijedna od njih još nije prevedena, o njima se polemiše i ovde, naročito o Mesečarima Kristofera Klarka. Ima u tim polemikama mnogo ignorancije i preterivanja, ali se kroz njih ipak otvaraju važna pitanja, od krivice i odgovornosti za početak rata do uticaja istorijskih interpretacija na tekuća politička zbivanja
Činilo se da je vojna intervencija u Siriji predvođena Sjedinjenim Američkim Državama pitanje dana, pa pitanje nedelja, a sada se odlaže na neodređeno vreme. Zahuktalu vojnu mašineriju prvo je usporio britanski parlament, koji je većinski glasao protiv bombardovanja režima Bašara el Asada. Ratničke planove predsednika SAD Baraka Obame potom su pokolebali i negativno javno mnjenje kod kuće i neizvesna podrška Kongresa. A zatim je Rusija svojom diplomatskom inicijativom pružila mogućnost Obami da se iz nezgodne situacije izvuče koliko-toliko neokaljana obraza
Pre petnaestak dana umro je Andrej Mitrović (1937–2013). U znak sećanja na ovog velikog istoričara u ovom broju "Vremena" objavljujemo tekst Alekse Đilasa napisan povodom izlaska Mitrovićeve knjige Vreme destruktivnih: Intervjui 1998, objavljen u njegovoj nedavno izašloj zbirci eseja Ruševine i zidovi (Albatros Plus, Beograd)
Moja ilustracija članova rekonstruisane vlade s Tasovčevom frizurom proširila se Srbijom kao golicav trač, brzo i svuda, na sve internet portale i sve društvene mreže, čak i u hard copy izdanju jednih novina, pa sam mislio da je objašnjenje šta sam njome hteo da kažem stvarno nepotrebno. A onda mi je palo na pamet da možda grešim. Da nisam siguran da li ljudi na slici ministara sa smešnim frizurama vide samo ministre sa smešnim frizurama? To i ništa drugo? Ili bar velika većina njih? Da li Vučić sa frizurom prođe ispod oka kao porno-snimak bivše devojke Kim Džong Una ili smešnog videa mačke koja je pala sa dvadesetog sprata i nije preživela? Zato, evo šta sam u stvari hteo da kažem
"Bilo je to sasvim izvan grada. Pošto smo prešli most na Savi, pošli smo duž dve staze sve do jednog komada zemlje okruženog šipražjem, gde se uzdizalo nekoliko oronulih paviljona", napisao je Nikola Buvije u knjizi Upotreba sveta. Šezdeset godina kasnije krajolik se nije promenio, samo što se grad spustio nadomak nekadašnjeg nacističkog logora, preteći da pregazi sve znakove smrti o kojima svedoči neprimetna mermerna ploča na kojoj piše da je ovde "uz pomoć domaćih izdajnika, svirepo mučeno i ubijeno preko 40.000 ljudi iz svih krajeva naše zemlje"
Deset godina droga na nivou Republike nije uništavana, pitaj boga koje količine se čuvaju po policijskim upravama, tako da su moguće zloupotrebe, da se zaplenjena droga vrati na ulicu
"Čini mi se da pripadam svugde. Ili nigde… Teško pristajem na ograničenja, na kulturnu ili bilo koju drugu vrstu izolovanosti; zbog toga sam, uostalom, i otišao. I upravo me je odluka da odem definisala kao čoveka koji ne pripada. Što je i blagoslov i kazna."
