Nuspojave

Priča o snalaženju

Zašto Nikoliću ne može politički da naškodi priča o bespravno sagrađenoj vikendici, ni ako je sto odsto tačna

Račun za struju

Isti onaj, drugo pakovanje

Novi izgled računa za utrošenu električnu energiju najavljivan je kao "pojednostavljen" i "razumljiv svima bez obzira na nivo obrazovanja". Međutim, kome dosadašnji račun za struju nije bio razumljiv, neće biti ni ovaj, ali to nije do računa, njegove forme i rasporeda, već do onoga ko ga čita

Etar i kabl u Srbiji

Gužva na ekranu

Medijska realnost trenutno podrazumeva više od sto televizija, kompleksan proces digitalizacije, medijski uglavnom nepismenu publiku, drastično sasečene prihode od oglašavanja, osiromašenu i urušenu novinarsku profesiju. Umesto sadržaja koji bi gledaoce informisali, edukovali i na inteligentan način zabavili, tri nove televizije za sada nude samo jasne političke interese, reciklirane serije, nostalgiju i popularne voditelje. Kad se u sve to uključe diskutabilni vlasnički interesi i postupci, čini se da nam TV Nova, TV N1 i Kanal 3 ne donose ništa što već nismo videli

Vodosnabdevanje

Žedna godina

Šta smo naučili nakon slučaja u Užicu? Da li slična nestašica pijaće vode zaista preti Zaječaru, Vranju, Leskovcu, Kruševcu kao i, po tradiciji, gradovima Vojvodine?

Knjige

Dugi pogled unazad

Dokins odbacuje uobičajene simplifikovane vizije evolucije po kojima bi čovek tobože bio nekakav njen "cilj". Iz subjektivne perspektive slona, "cilj" evolucije je slon, tako Dokins otprilike kaže negde na početku Priča naših predaka. Dokins u ovoj knjizi želi zapravo da ispriča priče o mnogobrojnim precima ljudskog roda, precima koji, međutim, nisu bili tek karike u lancu čija je jedina svrha bila da se do čoveka dođe

Slučaj Slavka Ćuruvije

Početak mogućeg raspleta i šta to znači

Na dramatičnoj, povremeno i melodramatičnoj konferenciji za štampu u Vladi Srbije, u utorak po podne, na sva usta je slavodobitno obznanjeno da je ubistvo Slavka Ćuruvije konačno rešeno. Svi su se izređali, odgovarali na pitanja, čak i na ona promašena i mimo teme (neke je više zanimao Dragan Đurić iz FK Partizan ili ubistva iz kafića Panda u Peći), i uopšte jedni drugima čestitali. Sve je to lepo i za svaku pohvalu, ali prava istraga tek počinje

Himalaji

Ja na vrhu ili ko me je terao

Tog 2. maja 2013. godine, tačno u 10.58 časova po lokalnom vremenu, našao sam se na vrhu Ajland Pik, nadmorske visine 6189 metara, koji se nalazi u neposrednoj blizini Mont Everesta, na Himalajima. U uslovima izuzetno razređenog vazduha, gde imate samo 40 odsto kiseonika od onoliko koliko se nalazi na nivou mora, nakon 11 sati iscrpljujućeg penjanja sa visine od 5100 metara, popeo sam se na svoj prvi planinski vrh u životu. Verovatno i poslednji

Izložba

Detinjstvo i polovna budućnost

U Muzeju istorije Jugoslavije u toku su dve izložbe posvećene detinjstvu. Jedna govori o odrastanju u Kraljevu tokom prethodna dva veka, a druga o odrastanju u socijalističkoj Jugoslaviji

Intervju – Živorad Vasić, generalni direktor hotela Crowne Plaza Beograd

Nema napretka bez low-cost letova i infrastrukture

"Kada šetate ulicama Rima i vidite da možete za 299 evra da odete do Budimpešte ili do Praga na tri noćenja u hotelu sa četiri zvezdice, a da Beograd košta 500 evra, to je problem. Sada smo te cene hotelskih soba doveli u red, to je zbog zdrave konkurencije. Iskreno se nadam da ćemo to uraditi i sa avionskim kartama koje su i dalje jako nepristupačne"

Primenjeno pozorište – Teatar u zatvoru

Zatvor, zakon, zabrana

Početna zamisao autora predstave "Banja robija" u kojoj igraju bivši osuđenici bila je da se ona izvodi u kazneno-popravnim zavodima širom Srbije, kako bi se kroz razgovor sa zatvorenicima ustanovilo koje su sistemske promene neophodne za poboljšanje njihovog položaja

Srđan Lazović, direktor za korporativne i regulatorne poslove za Cefta region i Bugarsku British american tobacco South-East Europe d.o.o.

Srpska duvanska industrija na raskršću

Intervju – Slaviša Grujić, pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje

Evropa u Vojvodini

"Višenacionalnost, višejezičnost i multikulturalnost u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini su prirodno stanje, realnost, svakodnevica i kvalitet životnog i kulturnog prostora Vojvodine. Kultura u Vojvodini treba biti, a to i jeste, kultura različitosti. To ne znači samo različitost jezika i nacionalnih tradicija, već razlika koje vode u bogatstvo izraza"

Liberalizacija tržišta električne energije

Od 1. januara srednji napon na slobodnom tržištu

Sve kompanije i preduzeća na srednjem naponu, odnosno kompanije i preduzeća koji imaju više od 50 zaposlenih ili godišnji prihod veći od deset miliona evra ili su priključeni na napon veći od 1 kV, od januara 2014. godine treba da izaberu od koga snabdevača će da kupe struju. Od 2015. na tržište će izaći kompletna privreda, sva pravna lica, a to će moći da učine i domaćinstva

Etnička i kulturna šarolikost vojvođanskog prostora

Život na granici

Vojvodina danas ima nešto manje od dva miliona stanovnika, šest službenih jezika (srpski, mađarski, slovački, hrvatski, rumunski, rusinski) i 26 nacionalnih manjina. Ova vojvođanska kulturna i etnička šarolikost, koja se često uzima kao samopodrazumevajuća činjenica, nastala je kao posledica složenih istorijskih i prirodnih okolnosti, a danas za posledicu ima zanimljivu i raznoliku kulturnu produkciju ne samo u okviru folklornog čuvanja tradicije i etničkih posebnosti već i na originalnoj alternativnoj umetničkoj sceni

Deset događaja 2013.

Kad naprednjak složno glasa protiv Miška i Đilasa

Laufer javlja – formula uspeha vlasti 2013: drž’ se Brisela, piši krivične prijave, grdi opoziciju, preti joj i obećavaj – crtaj grad na vodi i brod na Moravi

Zoom

Vučić i ovčice – Predsednik SNS-a sada se kao nećka da raspiše republičke izbore a njegovi ga nagovaraju. I to tako da se vidi da ih je on nagovorio da ga nagovaraju

Aleksandar Vučić bolje od svih nas zna da porast njegove lične i stranačke popularnosti počiva na jednoj populističkoj politici koja može brže da se izduva nego što je naduvavana. Teški poslovi tek predstoje

Okrugli sto u organizaciji Američke privredne komore

Nema vremena za nove početke

Predlozi privrednika za povećanje zaposlenosti

Portret savremenika – Oliver Antić

Savetnikove tajne na javnoj sceni

Pitanje svih pitanja jeste šta je zapravo posao Olivera Antića. Da li je on Nikolićev čovek za prljave poslove? Ili čovek koji se oteo kontroli, pa za svoj groš, iz razloga koji nemaju veze s Nikolićem, ratuje sa Vučićem? Da li je plaćen za pravne savete? Ili za vansudske procese i vaninstitucionalne presude

Afere i njeni kreatori

Zavera na kafanski način

Zar su naše "službe" pale toliko nisko da nijedan ambiciozan falsifikat ili glupu zabludu ne mogu da doteraju i finalizuju bar do "standardnog evropskog kvaliteta" – što je i načelno nedovoljno za toliko grandioznu aferu, kakva je najavljena i priželjkivana

Odnosi Srbije i Crne Gore

Uzlazna putanja bez deseterca

Mediji su ovih dana samo prenosili šta očekuje Podgorica od posete svog premijera Beogradu, a o tome šta Srbija očekuje niko ništa nije rekao. Sam dolazak Đukanovića je za Srbiju najveće moguće, sad već ispunjeno očekivanje

Sve MUP-ove akcije

Od »Sablje« naovamo

Pretražujući arhivu saopštenja Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, lako se može doći do statistike o izvršenim policijskim akcijama. Tu se misli na veće, organizovane akcije koje su imale svoje "šifrovano ime". Hendikep takve pretrage je to što se podaci na internetu objavljuju tek od 2009. godine

Vip unapređuje kvalitet i pokrivenost mobilne mreže

Zoom

Slike iz javnog života – Žalio mi se urednik jednog tabloida da je onom drugom, konkurentskom tabloidu, mnogo lakše – »Oni unapred dobiju prve četiri strane!«

Dođe mi, na nervnoj bazi, da branim Olivera Antića preko koga napadaju Tomislava Nikolića. Ali, to je puno glupo, jer mi je Nikolić prirastao za srce baš koliko i Vučić. Dakle, nimalo! Još je gore s Antićem

 

Teatarska scena danas

Najprominentniji pozorišni centri Vojvodine danas su Novi Sad, Subotica, Sombor i Zrenjanin. U ovim gradovima ne samo da je koncentrisan najveći broj relevantnih teatarskih institucija nego su i tamošnja pozorišta najuspešnija – u pokrajinskim okvirima i kontekstu teatarskog života Republike Srbije. Ne računajući Beograd

Klasici književnosti Vojvodine

Tri srca junačka

Književnost Miloša Crnjanskog (1893–1977), Danila Kiša (1935–1989) i Aleksandra Tišme (1924–2003) šira je, naravno, u svakom smislu od Vojvodine, ali s druge strane u opusima i poetikama sve trojice ima nečeg nesumnjivo vojvođanskog i panonskog

Književnost u Vojvodini

Panonski splin i odmetništvo od kanona

Vojvođanska književnost kao "nacionalna" ne postoji niti će postojati jer nema vojvođanske etničke nacije, a pogotovo ne vojvođanskog jezika, tako da nema sumnje da se u Vojvodini stvara srpska, mađarska, slovačka etc. književnost, ali istovremeno i sasvim nedvosmisleno postoji i izvestan "značenjski višak", izvesna jaka – istorijski i kulturološki uslovljena – specifičnost koja čini suvislom i opravdanom priču o vojvođanskoj književnoj sceni kao o fenomenu za sebe. Fenomenu koji, dakako, živi prožet sa drugima kojima ravnopravno pripada, a ne u izolaciji od bilo koga ili čega, sa bilo koje obale bilo koje reke. Ne bi ni valjalo da je drugačije

Intervju – Bogdan Diklić, glumac

Svak po meri svoje snage

"Kada glumim ja svakog puta dajem sve od sebe. Ko hoće čestito i pošteno da uradi to što radi – daje se. Ako sebe uhvatim da se švercujem, onda to neću ni da radim ma šta to bilo: da l’ je to uloga u pozorištu, ili čišćenje stana usisivačem"