Diplomatska ofanziva Srbije u epizodi "Kosovo u Unesku" deluje farsično i kao još jedna loša predstava. Posebno i zato što Srbija još nije uspela da za pregovaračkim stolom pokrene dijalog o položaju i statusu SPC na Kosovu, imovini SPC i srpskoj imovini uopšte, makar o razrušenim nadgrobnim spomenicima na pravoslavnim grobljima
Od Vilinskih dimnjaka, preko Crne crkve, crkve Svetog Vasilija, crkve Svete Varvare i crkve Svetog Jovana, do derviškog plesa i podzemnih gradova, Kapadokija je začaran svet u koji treba skrenuti sa utabanih ruta masovnog turizma
Međudržavnim dogovorom između Sovjetskog Saveza i Jugoslavije 1945. godine stotine dece upućeno je iz naše zemlje u SSSR u suvorovske vojne škole. Imali su između osam i petnaest godina, većina je izgubila oba ili jednog roditelja u ratu. Od Rezolucije Informbiroa 1948. godine do pomirenja dve države, ozvaničenog dolaskom Nikite Hruščova 1955. u Beograd, između te dece i Jugoslavije stajala je gvozdena zavesa kroz koju pisma i reči nisu proticali. Kada im je 1956. ponuđeno da se vrate u Jugoslaviju ili ostanu u SSSR-u, poverovali su da je počelo mirno doba. No, između onih koji su se vratili i onih koji su ostali ponovo su se zatvorila vrata i još decenijama za njih ostala neprolazna
Dva napada na novinarske ekipe u samo mesec dana rezultat su rada Komunalne policije, osnovane kako bi pomogla građanima da se zaštite od različitih problema koje nosi život u gradu. Da li je to servis građana ili privatni servis vlasti
Slobodan Stojanović je nedugo posle završetka TV serije "Više od igre", emitovane 1977, započeo pisanje scenarija za njen nastavak koji nikad nije realizovan. Radnja nastavka, po Stojanovićevoj zamisli, smeštena je u 1956, petnaest godina nakon ustanka i prvog oslobođenja Gradine septembra 1941. godine, prikazanog u poslednjoj epizodi "Više od igre". Stojanović je napisao ovaj koncept nastavka serije u kome govori šta se u tih petnaest godina desilo s junacima popularne serije
Svaka afera trebalo bi da dovede do nečije ostavke, ali ovde nijedna nije i neće. One se bave neprimerenostima, kako se ne bi bavile važnim stvarima i na taj način depolitizuju politiku. Ni na koji drugi način nije moguće objasniti kako je Srbija mogla da zaboravi zločine ljudima koji na svojim rukama imaju krv. Ovo su neki od zaključaka tribine "Kako se kreiraju afere", koju je nedeljnik "Vreme" organizovao u Kraljevu
Hidžra – napuštanje društva, govora, jezika, pisma, kojim se Samom Bogu pridružuje, označila je početak poslednje četvrtine trajanja čovečanskog, a od tada evo prođe 1437 leta. Nije hidžra iz jezika u jezik, iz srpskog u bosanski, albanski, iz hebrejskog u arapski, iz grčkog, jermenskog u turski, već iz jezika svakog u svejezik jedan, iz svaštoljubnog jednog svakog u Bogoljubni svaki, jedan
Provociranje opštih vanrednih izbora ogolilo bi nameru SNS-a da svojoj vladavini produži mandat pre nego što isporuči ono što je Vučić već obećao; na primer, da neće ometati prijem Kosova u međunarodne institucije
Dve upravo objavljene knjige posvećene životu i delu kraljice Natalije Obrenović vraćaju u fokus kako njenu sudbinu tako i istorijske i kulturne prilike u Srbiji poslednjih decenija XIX veka
Nakon što je samozvana Komisija Olivera Antića, mimo suda i naslednika, pregledala Titovu ostavštinu i zaključila da tamo ništa nije Titovo, pojavila su se tri zastupnika porodice Karađorđević. Udaljeni su iz sudnice i postupka s obrazloženjem da nisu stranke u naslednom postupku, a svi su upozoreni da će ubuduće javnost biti izuzeta
Šta se i koliko promenilo u Srbiji nakon 2000. godine, do koje mere su opstali autoritarizam, nacionalizam, govor mržnje i devastacija institucionalnog života, koje su posledice petooktobarskih promena, koliko je revolucija uticala na političke promene u Srbiji i da li je Peti oktobar uopšte bio revolucija, neka su od pitanja na koja su odgovarali učesnici tribine "Peti oktobar – petnaest godina kasnije", koju su organizovali Forum ZFD i nedeljnik "Vreme" povodom obeležavanja godišnjice petooktobarskih promena. Učesnici tribine koju je moderirao Filip Švarm, odgovorni urednik "Vremena", bili su sociološkinja Vesna Pešić, sociolozi Slobodan Antonić i Jovo Bakić i predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović
Iskustvo protekle gotovo dve decenije nas opominje da je za srpsku zajednicu na Kosovu sledeći dan gori od prethodnoga. Odbijajući da se suoče sa tom realnošću svoga doba, Srbi na Kosovu, ali i u Srbiji, sa svakim novim danom bili su na gubitku. Politika rukovođena stavom "ako ne može biti naše, onda mora ostati oteto" takođe snosi deo odgovornosti za ljudska, duhovna i materijalna stradanja Srba na Kosovu
Žrtve iz Starog sajmišta ili Topovskih šupa, ili, ako mrtvi ne mogu da svedoče, njihova deca, ne treba da imaju posebno pravo da utiču na odluke o tome kakve će memorijalne centre podizati današnji sredovečni Beograđani za XXI vek za svoju decu i unuke. Što se mene tiče, ne treba da budu groblja, već mesta života, pametnog učenja o dobru i zlu, svakako ne mesta na kojima bismo mi, malobrojni, još uvek živi svedoci Vremena zla, jedni drugima plakali na ramenu. Taj stav sam zastupao i na konferenciji o radu memorijalnih centara u Nemačkoj
Izvesni građanin javno smatra da bi jednog kritičara vlasti i vladajuće stranke trebalo mlatiti gde god se na njega naiđe. Šta je taj građanin SNS-u, i šta je SNS njemu
"Rekonstruisani Muzej savremene umetnosti u Beogradu neće biti otvoren 20. oktobra, na pedesetogodišnjicu postojanja, kako je bilo najavljeno, ali će bez sumnje kulturni događaj već biti ukoliko se tada bude video kraj renoviranju. Prošle godine se nije videlo ništa: ni kada će biti, ni kuda to sve ide. Otvaranje obnovljenog muzeja u oktobru bila je više želja, nego realna mogućnost"
Pretpostavljam da je Zorana Milanovića već zvao Ivica Todorić, združeni hrvatsko-srpski tajkun, i pitao ga da li ima ideju koliko bi ga koštalo da se Srbi uskopiste u carinsko-drumskom ratu
Šta je sve bilo najavljivano u privrednoj saradnji između Srbije i UAE, a šta je ostvareno
Ponovo je u žiži javnosti ime Dragutina Dimitrijevića Apisa koji se vezuje za Majski prevrat i ubistvo kralja Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin 29. maja/11. juna 1903, a koji je četrnaest godina kasnije streljan na jednom zabačenom polju kod Soluna u zoru 13. jula 1917, nakon Solunskog procesa, u kome je na vojnom sudu osuđen zbog navodnog organizovanja atentata na Kralja Aleksandra Karađorđevića 11. septembra 1916. i formiranja i vođenja tajne organizacije "Ujedinjenje i smrt" za koje su svi znali, pa rehabilitovan 16. juna 1953. Povodom vesti da bi iz Soluna možda mogli da budu preneti u otadžbinu Apisovi posmrtni ostaci ponovo se rasplamsava polemika u generaciji nedostojnih naslednika koja je razrušila Jugoslaviju o manama i smrtnim greškama onih koji su je gradili u "vreme smrti". O tim događajima i ljudima je ipak dostojnije podsetiti na reči savremenika, što pokušavamo na narednim stranicama
Na dan izlaska ovog broja "Vremena" počinje 49. Bitef, prvi Beogradski internacionalni teatarski festival koji će proći bez Jovana Ćirilova. U glavnom programu na njemu će biti prikazano deset predstava, s akcentom na političkom teatru
U Beogradu se nedavno pojavio servis CarGo, alternativa uobičajenom taksi prevozu i replika globalno rasprostranjene i kontroverzne kompanije Uber. Priča o Uberu dobra je ilustracija šta se može desiti kad mala kompanija prebrzo preraste u veliku i kako joj zbog toga strada reputacija
Umesto da rešava problem, premijer Viktor Orban vodi kampanju protiv izbeglica i tako povećava svoj rejting. Izbeglice dolaze i odlaze, ali mržnja ostaje
Sedam država za 22 dana, stotinak novih poznanika iz Srbije i zemalja regiona, nekoliko stotina prepešačenih kilometara, nekoliko hiljada kilometara pređenih vozom, prolazak kroz Orbanov "zid", fotografisanje kraj ostataka Berlinskog, 687 stepenika bliže nebu i pogled na čitav Pariz sa Ajfelove kule, Barselona na dlanu ispod parka Guelj... Tako je ukratko izgledalo ovo leto iz moje perspektive zahvaljujući konkursu "Putujemo u Evropu" (umesto "u", lepše bi zvučao predlog "po" jer smo i mi deo te Evrope)
Digitalni arhiv srpskih i jugoslovenskih službenih novina objavljivanih tokom poslednja dva veka, koji je "Službeni glasnik" načinio i koji je odnedavno dostupan svima, jedan je od najboljih izvora srpske državno-pravne tradicije, istorije i kulturnog nasleđa
"Ne sme se dozvoliti manipulacija humanizmom. Niko ne sme da se ideološki ili politički na ovome okoristi. Izbegličko pitanje nikad ne sme da bude pitanje političkog nadmetanja, kao što je bio slučaj devedesetih kad su izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine služile za politička potkusurivanja. Izbegličko pitanje mora da bude isključivo pitanje ljudske solidarnosti"
Tačno 29. oktobra, nedeljnik "Vreme" obeležiće četvrt veka izlaženja. U narednim brojevima, pa sve do kraja godine, različitim tekstovima i manifestacijama obeležićemo ovaj vredni jubilej
