Junaci
Popularnost i kako je steći
Na koji način motivi iz prošlosti postaju deo današnje kulture, čime neke istorijske ličnosti zasluže naklonost bioskopske publike, a neke ne, i slično o stvaralačkom odnosu prema pravim i imaginarnim junacima
Zakoni
Ugostitelji: Senzor za dim ne razlikuje cigaretu od rođendanske svećice
Uradićemo sve što zakon odredi, kažu u Udruženju ugostitelja, ali je kazna koju predlaže ministarka Danica Grujičić neprimerena. Senzor neće biti dobar pokazatelj duvanskog dima zato što će reagovati i na rođendanske svećice. Nisu ugostitelji krivi ako gost ne poštuje zakon
Kosovska hronika
Normalizacija – kako za koga
Trošenjem celokupne energije na odnose Srbije i Kosova, EU i SAD će se mnogo manje baviti unutrašnjim stvarima u Srbiji i to je koncesija koju Vučić dobija ako bude kooperativan do kraja. Toga je svesna i opozicija, koja kaže da će on sebi kupiti još deset godina na vlasti, ali to je već naš problem ili uspeh – zavisi iz kog se ugla gleda. Dok traje rat, neće biti previše prostora za priču o demokratiji, to je jasno, posebno ako za njom nema velike potrebe
Lični stav
EPS u brojkama
Ekonomista Dragan Radović već godinama unazad skreće pažnju javnosti (za to zainteresovanoj) na ogromne ekonomske posledice gubitka električne energije u “prenosu”. Kao jedinicu za lakše razumevanje koristi poređenje da je taj gubitak toliko ogroman da predstavlja količinu godišnje proizvodnje Đerdapa 1; ako bi to bilo iz termosektora, on kaže da se sagori količina lignita zapremine i veličine planine Rtanj da bi se proizvela električna energija koja se isporuči iz mesta proizvodnje, ali nikada ne stigne do mesta na kome bi se potrošila i, naravno, naplatila
FEST 2023: Ovuda će proći put i Zveri
Mi i zveri u nama
Među više od stotinu premijernih filmova lako je uočiti izvesne zajedničke sadržatelje koji u sasvim skladne rime dovode čak i geografski i pomalo i kulturološki udaljena ostvarenja nedvojbeno različitih autorskih profila. Kao što je to ove festovske zime slučaj sa jednim mladim srpskim filmom i jednim špansko-francuskim filmom
Pregovori o Kosovu
Sastanak u Briselu: Predlog prihvaćen, pregovori se nastavljaju
Sa tekstom evropskog predloga saglasni su i Kurti i Vučić. Ko će šta i kako implementirati ostalo je nedogovoreno. Intenzivne diplomatske aktivnosti se nastavljaju. Predsednik Srbije rekao je da kosovski premijer ni danas nije bio spreman da prihvati „uslov svih uslova“ Srbije – Zajednicu srpskih opština i izrazio bojazan da bi to sada mogla da bude nova začkoljica
Sastanak u Briselu
Stejt department: Evropski plan za Kosovo donosi mir
Pred današnji susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovoskog premijera Aljbina Kurtija u Briselu Vašington je podvukao da očekuje da prihvate ponudu koja se nalazi na stolu
Ekonomija
Kako to rade drugi: Litijum u Srbiji i u Meksiku
U Meksiku su nacionalizovali litijum, ali u tom poslu hoće da sarađuju sa drugim zemljama, U Srbiji hoće da ga pretvore u valutu. Uveliko se priča o saradnji sa Mercedesom koji bi kod nas da pravi električne automobile, i sa Rio Tintom koji bi da kopa litijum potreban za baterije tih automobila
Analiza
Satira sa alternativnim činjenicama: „Superheroj“ Kristijan Šmit u bosanskom vilajetu
Najpoznatiji nemački komičar Jan Bemerman i njegova redakcija na udaru su optužbi da su namerno izvrtali činjenice u epizodi o visokom predstavniku u BiH Kristijanu Šmitu kojeg su predstavili kao zaštitnika „velikosrpskih“ i „velikohrvatskih“ nacionalista u BiH, a na uštrb Bošnjaka. Upravo je jedna bošnjačka aktivistkinja učestvovala u pripremi emisije, a Bemermanov tim slagao je da iz Šmitovog ureda nije dobio odgovore. Bura oko svega toga se u Nemačkoj ne stišava, a na videlo dolazi ponovo ko za koga navija
Zemljotres
Prokletstvo tektonske tromeđe
Zemljotres od 7,8 Rihtera kakav je pogodio Tursku i Siriju (na slici), podzemna zver koja je odnela skoro 50.000 života i koja nas podseća da planeta postoji i mimo ljudi, sasvim je nezamisliv u Srbiji
Istraživanje NSPM – Beograd, januar 2023.
Šapićev počasni krug
Godinama su Beograd, Vojvodina i tzv. centralna Srbija figurirali kao tri politički, demografski i statistički prilično različite regije, ali se otprilike sa dolaskom na vlast naprednjaka ta razlika počela gubiti. Najpre je praktično nestala razlika između “ostatka Srbije” i Vojvodine, da bi u poslednje vreme i Beograd uveliko postao žrtva ovog trenda sveopšte nivelacije