U našoj kulturi se neretko dešavalo da su originalne ideje, pojave i ličnosti ostale na margini vremena, kojim upravlja Veliki Svet. Jedan od primera je i slikar Milan Popović (1919–1969), čiju smo izložbu (zahvaljujući istoričaru umetnosti Zdravku Vučiniću) videli ovih dana u Beogradu u Galeriji na Kosančićevom vencu
"Ja sam sjeban ko i svi ljudi, ali želim to promeniti. Pitanje je žele li drugi... Kad tad će ljudi postati svesni toga da se može živjet drukčije, pre ili posle..."
Istorijski arhiv Beograda je jedna od retkih institucija koja u opštom haosu i anomiji koja nas okružuje uspešno pokušava da nadoknadi izgubljeno vreme
Svaka trgovina oružjem u krajnjoj je konsekvenci politička, koliko god "komercijalno" izgledala; čak i kad oružje završi u rukama organizovanih kriminalnih grupa, jer tada pre ili kasnije dolazi do destabilizacije datog društva. Mada manje unosna od trgovine narkoticima (a u poslednje vreme i trgovine ljudima, ilegalnim migrantima), trgovina oružjem ostaje jedan od slađih poslova i stalna potencijalna pretnja miru i stabilnosti u Jugoistočnoj Evropi. Naime, oružje, municija i eksplozivi; zatim vojna oprema; pa taktičke telekomunikacije i savremena vojna elektronika; vozila i vazduhoplovi dvojne namene – sve to spada u kontrolisanu robu, čiji je promet ograničen iz jasnih razloga. Zato je cena te robe na crno veća od tržišne i odatle potiče profit ilegalnih trgovaca
Veliki projekat o nastavi moderne istorije na kome je radilo 60 istoričara iz 11 zemalja jugoistočne Evrope, pretočen u četiri istorijske čitanke, na nov način govori o najbolnijim balkanskim temama: Osmanskom carstvu, nacijama i državama u jugistočnoj Evropi, balkanskim ratovima i Drugom svetskom ratu
Scenario i režija: Žan-Pjer Derden i Luk Derden
Uloge: Džeremi Renije, Debra Fransoa, Džeremi Segar, Fabricio Ronđone
"U svojim filmovima pokazujem da šljam nisu oni koji danas idu zakrpljeni i pocepanih đonova. Šljam Balkana je u lister odelima"
Da bi se shvatilo do koje mere stimulansi amfetaminskog tipa (ATS) potiskuju prirodne droge, treba znati da je globalno tržište za ovu kategoriju procenjeno na oko 34 miliona ljudi, više nego za heroin i kokain zajedno, od čega gotovo osam miliona koristi ekstazi, i da se za njihove potrebe godišnje proizvode oko 400 tona ATS-a, od čega je četvrtina ekstazi. Metamfetamini se najviše koriste u Aziji i Americi, dok na evropskom tržištu suvereno vladaju amfetamini i ekstazi
Brat Dragomir izneo program treće političke sile: "Daj bože da u Srbiji bude više braće Karić, i sestre Karić, koji zajedno rade, zajedno žive, zajedno tuguju, i pevaju, i raduju se"...
U Skupštini Srbije usvojena kosovska rezolucija – spremnost na kompromisno, istorijski pravično rešenje; odlučno odbacivanje nametanja i otimanja dela zemlje. Ostalo je bila parlamentarna igra
Mada se kanabis obično svrstava u lake droge, ne postoji nijedna kategorija narkotika čije je konzumiranje toliko rasprostranjeno i oko kog se vrti toliko novca. Paradoksalno, to tržište je najmanje pod uticajem organizovanog kriminala
Od pregovarača u Dejtonu iz bivše Jugoslavije, četvorica više nisu u životu, osmorica u političkom zapećku, šestorica pred Haškim sudom, a jedan pred američkim
Erlend Lu: Dopler
Prevele Sofija Bilandžija, Nataša Ristivojević i Mirna Stevanović
Geopoetika, Beograd 2005
Hening Mankel, Okamenjeni princ;
režija: Mark van der Velden;
igraju: Goran Jevtić i Ivan Tomić;
Malo pozorište "Duško Radović"
Na početku kosovskih pregovora u zvaničnim istupima različitih međunarodnih političara ipak dominira poruka da nema unapred datog rešenja. To može biti injekcija za umirenje, ali ne treba zaboraviti da se ovaj čin balkanske drame odvija i u periodu kada se traži rešenje da se ceo region nekako upakuje u evropski paket
Pojava "Objave" u našim krajevima više je od Događaja: to je obavezna lektira za one koji pokušavaju da proniknu u kulturno-psihološke mehanizme koji stoje iza pomaganja Zlu
Scene građanskog rata pogodile su i samo srce Pariza i Trg Republike, dok se sve više građana pribojava kako za imovinu tako i za ličnu bezbednost, a mnogo je i onih koji se pitaju zbog čega toliki bes i kako je moguće da se na stotine adolescenata tako dobro organizuje, a da policija nije u stanju da ih spreči u piromanskim i rušilačkim namerama
Orasio Kasteljanos Moja: Gađenje
Prevela Marija Zurnić
Puna kuća, Beograd 2005.
Ovog meseca navršava se pedeset godina od smrti Josipa Slavenskog. Na zgradi u Beogradu u kojoj je živeo nedavno je postavljena spomen-ploča na kojoj piše sve ono što o njemu treba da se kaže – "veliki kompozitor"
Kad god se reči "Balkan" i "droga" nađu u istoj rečenici, iskaču dva stereotipa: prvi je da najvažniji put kojim ilegalne droge stižu na Zapad vodi preko Balkana, pravo kroz srce bivše Jugoslavije; drugi je da prometom i distribucijom droge, na Balkanu i na Zapadu, dominira albanska mafija, tačnije kriminalne grupe kosovskih Albanaca. Kao i svi stereotipi, i ovi se zasnivaju na zrnu istine: tačno je da najkraći put od avganistanskih makovih polja do potrošača u gradovima Evropske unije vodi preko Balkana, kao i da ovdašnje tranzicione, postkonfliktne države, sa slabo kontrolisanim granicama i korumpiranim bezbednosnim i pravosudnim sistemima, ne predstavljaju ozbiljnu prepreku za krijumčare. Tačno je i to da kosovski Albanci, sa svojom dobro raspoređenom dijasporom, tradicionalnom porodičnom strukturom i za strance nerazumljivim jezikom, u poslednje vreme igraju važnu ulogu u nekim nišama ovog biznisa. Tačno je, međutim, i da je priča o narko-mafiji, baš kao i priča o terorizmu, plodno tle za političke zloupotrebe i manipulacije samozvanih eksperata. Ovo istraživanje, između ostalog, ima za cilj da razdvoji činjenice od uvreženih predrasuda i da što precizniju sliku stvarnog stanja
Pribe "štiklira": državna zajednica, Hag, tri runde, pet tehničkih sesija, sledeća u decembru
Iza seksi novinarskih priča o "crvenim beretkama u Iraku" itd. krije se nešto sasvim drugo – globalizacija poslova iz oblasti bezbednosti i osiguravanja poslova velikih firmi. Tu nema mesta za amatere, avanturiste i za Rambo-manijake. To je posao za ozbiljne i ozbiljno obučene i kvalifikovane uravnotežene i iskusne ljude
Čuvenim brodvejskim mjuziklom "Chorus Line" otpočeo je nov život Pozorišta na Terazijama, umetničkog prostora koji gaji jedan u svetu veoma raširen i komercijalan, a u našoj sredini, zbog svih specifičnosti kulturnog razvoja na brdovitom Balkanu, krajnje apartan, ugrožen, pa zato i dragocen oblik pozorišta
"Ja sam Ljiljana Petrović-Buttler, zvezda ciganske muzike bivše Jugoslavije. I dokazala sam da posle petnaest godina pauze mogu da postignem i svetsku slavu. Dokazala sam da vredim nešto. Bezobrazna sam, ali kad mogu kojekakvi pevačići, jedanput mogu i ja"
