Dabome da je bilo ratne propagande u Srba, i sirove i one druge, sofisticiranije. Ništa se od toga se ne sme zaboraviti. Sloboda štampe svakako nije sloboda da u dupke punoj sali vičeš "požar", ali novinarstvo je profesija koja se zasniva na slobodi izražavanja, a u demokratskom i liberalnom društvu postoje stvari koje se ostavljaju javnom mnjenju
Sedam godina kasnije u prilici smo da se upoznamo sa sadržajem iskaza koji je pokojni Ivo Pukanić, ubijen u atentatu oktobra 2008, dao čuvenom italijanskom antimafijaškom tužiocu Đuzepu Šelziju iz Barija, čoveku koji vodi istragu o međunarodnom švercu cigareta. Utisak je slabiji od očekivanog, jer je najveći broj informacija ili iz druge ruke, ili iz izvora nepouzdanih. Ipak, ima nekih zanimljivih detalja za našu javnost
Zašto bojkot koncerta Lepe Brene nije uspeo? Zato što je u "onoj" Jugoslaviji, a potom i u državama iz nje proisteklim, u vreme kada su odrasli odlučili da prestanu da kliču Breni, zamenivši je raznim miloševićima i tuđmanima, rasla cela jedna generacija dovoljno stara da sve upamti, a dovoljno mlada da se ne uprlja i da ne oseća nimalo krivice i odgovornosti zbog onoga što se desilo. Za njih Brena nije ni raspojasana polugola pevaljka, kako o njoj govore roditelji, ni sredovečna plavuša, gazdarica Granda, za koju se priča da je nekad bila najveća zvezda na Balkanu, kako verovatno misle današnja deca. Njima je detinjstvo proticalo uz miris Kiki bombona, dečje osmehe Sanje Doležal i Ljiljane Nikolovske (Magazin), živim bojama Breninih haljina i ritmu njenih, da, neukusnih i kičastih pesama
Hoće li mamut ostati u društvenoj svojini ili će, kao i sve što u Srbiji iole vredi, biti privatizovan
Ako prihvatimo teoriju da su civilizovanost i licemerje u nekoj tesnoj vezi, onda je Balkan "civilizovaniji" od Ruande: ovde se (medijski) klalo u rukavicama
Kako se mit o tajnom srpskom oružju pretvorio u uspešno istraživanje zbog koga bi se Srbija mogla uključiti u projekat Međunarodni termonuklearni reaktor (ITER) i postati deo ekskluzivnog kluba koji razvija najmoćnije energetsko postrojenje u istoriji civilizacije
Kako smo gotovo odmah uspeli da pogrešno shvatimo jednu vrstu evolucionističko-genetičke igre
"Desant na 25. maj"; VREME 960
Ocena da će se ekonomska situacija u svetu razvijati nagore dominira u razvijenim demokratskim zemljama poput Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Francuske. Neispunjena očekivanja od G20. Naš čovek, bačen u krizu, a izbačen iz života. Vlada Srbije bi morala ozbiljnije se ponaša
Danas, šezdeset godina nakon osnivanja, Jugoslovenska kinoteka svakako je jedna od najznačajnijih ustanova u oblasti kulture kod nas, a takođe i najznačajniji filmski arhiv u regionu, jedan od vodećih u Evropi
Šta je sve Sreten Jocić radio u Bugarskoj i zašto je osetio potrebu da se umeša u tamošnje izbore
U prvom kvartalu ove godine direktne strane investicije u Srbiju iznosile su 625 miliona evra, a Vlada očekuje da će do kraja 2009. dostići 1,5 milijardi evra
Bolje manje, a bolje: ima li Danajskog dara u Bajdenovom reset dugmetu
Mada broj razvoda ne raste, ne raste ni broj venčanih, a zastarele proširene porodice postale su još i poželjan vid preživljavanja
Damir Imamović Trio, 15. maj 2009, Dom omladine;
Plavi orkestar, 16. maj 2009, SKC, Beograd
„U vremenu u kome živim ostavio sam trag i niko mi ništa ne može"
U subotu 23. maja počinje 54. po redu Sterijino pozorje. Da li će se ovogodišnje Pozorje pretvoriti u revijalnu pozorišnu smotru koja je nastala bez oštrih kriterijuma, tromu uprkos zahuktalosti programa, za sada je nezahvalno prognozirati
"Iskreno, meni jedno dobrih četiri-pet godina pomirenje jako ide na živce. Kad mi neko spomene pomirenje između Srba i Hrvata, bude mi loše u svakom pogledu jer je to ona vrsta općeg mjesta i stereotipa koja čovjeku svrdla mozak gore od mamurluka. Mislim da se pomirenje desilo. Najprije su se pomirili kriminalci, atentatori, ubice i šverceri, a nakon njih raznorazni, da tako kažem, privredni subjekti. Mire se i obični ljudi, u tišini i u žalosti za pobjeglim godinama života, ali to novine uglavnom ne zanima"
"Đorđe je moja krv, a Aleksandar krv njegovog dede" (crnogorskog kralja Nikole, prim. Z. J.), poverio se kralj Petar svom ađutantu
Svoje pacove pustili su da se trebe među sobom, sasvim darvinistički. Kad im se reklo da ubiju, nisu pitali "zašto?", nego "koga?"
