Na stolu su bila sva pitanja koja izazivaju zabrinutost gradonačelnika sa severa Kosova. Lajčak je preneo poruku međunarodne zajednice da „31. avgusta ne može biti ista situacija kao 31. jula“ i da je to razlog zašto se sastaju i sa srpskim i sa kosovskim vlastima. Svaka loša odluka pogoršava život Srba sa Kosova, a svaka dobra poboljšava uslove života, rekao je Lajčak
“U Hrvatskoj se predsjednik države i vlade već godinama časte epitetima koji se ne čuju niti u najgorim kafanama. Tako da su ova hrvatsko-srpska prepucavanja čisti luk i voda. Koliko vidim, i jedni i drugi koriste prošle ratove za raspaljivanje najnižih strasti kod osiromašenog naroda kako bi osigurali ostanak na vlasti. Znaju da kad srce junačko ubrzano zakuca, mozak Balkanca se prebaci na stendbaj način rada”
U situaciji kada Vučić šalje šifrovane poruke o gotovo sigurnoj eskalaciji sukoba između Srba i Albanaca, čini se da Evroprajda u Beogradu neće biti. Ipak, još uvek, sve opcije su u igri
Sa dolaskom kiša krajem avgusta, jasno je da je i najvećoj evropskoj suši jednom morao doći kraj. Međutim, da li će uvek biti tako? Kakve će i kolike biblijske nesreće nastupiti zbog klimatskih promena? I šta čeka Srbiju
Batali Kosovo, sad malo o pederima i letovanju. Tome danas služi televizija – u oblasti informativne propagande
Kiš je mislio kako je afera proizvedena da se “likvidiraju pisac i knjiga” i bio je potpuno u pravu. To je bio pravi atentat i naručeno književno ubojstvo
Današnji KFOR osposobljen je da hitno reaguje u potencijalnim kriznim situacijama. Komandantu misije direktno je podređen Taktički rezervni bataljon (KTBRN) iz sastava mađarskog kontingenta koji je posebno obučen da deluje kao interventna snaga za zaštitu stanovništva i sprečavanje nasilja. Za te zadatke obučavaju se i ostali kontingenti. KFOR ima i međunarodni bataljon za obaveštajni rad, nadzor i izviđanje (ISRBN) koji predstavlja “oči” i “uši” komandanta u svakom kutku Kosova
Od “Ne dam Gazivode” do “Ne dam tablice”, Vučić je prošao put na Kosovu kao i svaki prethodni srpski lider koji je ovaj deo državne teritorije razumeo samo tako, kao teritoriju i kvadratne kilometre dobre u političkoj kampanji, ali ne i kao mesto na kome žive ljudi koji imaju svoje potrebe, probleme, ali i radosti i veru
Ukoliko konsultujete gospodina Gugla, naći ćete hiljade naslova i medijskih priloga koji najavljuju ratove: nema ko nam nije radio o glavi. Kosovski Albanci naravno drže primat i to nezavisno od toga ko je koalicioni partner SNS-a u “lažnoj” kosovskoj skupštini i vladi. Evo malog podsetnika: “Alarmantno, Šiptari spremaju rat! 160.000 naoružanih ljudi čeka dozvolu da napadne!” (“Informer”, 2017); “Tači hoće rat! Propali pregovori u Briselu!” (“Informer”, jul 2018); “Krvnik šalje vojsku na Srbe, Balkan pred eksplozijom! Haradinaj hoće rat, juče pretio na srpskom jeziku: Dolazimo na sever!” (“Kurir”, novembar 2018); “Dačić predviđa da će Albanci uraditi nešto strašno!” (“Kurir”, 2019); “Kurti hoće rat, sprema novi napad na Srbe! Obaveštajci imaju informacije: Ekstremisti ne odustaju od udara na sever Kosova!” (“Srpski telegraf”, 2021)…
Smrt u borbi govori samo delić priče. U konfliktu u Jemenu strada više ljudi, uglavnom žena i male dece, ne toliko zbog gladovanja ili bolesti koje se mogu sprečiti nego zbog nasilja. Milioni Etiopljana trpe od akutne nesigurnosti hrane zbog građanskog rata u zemlji. Borbe u koje su uključeni islamisti u drugim delovima Afrike često ne povlače hiljade mrtvih, ali isteruju milione ljudi iz njihovih domova i izazivaju humanitarne katastrofe
Cincari, jedan od naroda koji je osnovao modernu Srbiju, nije nacionalna manjina zato što se na prošlom popisu stanovništva samo njih 263 izjasnilo da je cincarskog porekla, iako ih ima neuporedivo više. Zato su u rezultatu popisa svrstani u statističku grešku. U nadi da se to neće ponoviti ovog oktobra, kada će u Srbiji biti održan popis stanovništva, podsećamo na tekst "Kameleoni Balkana" koji je objavljen 2015. godine u broju 1300
