Tribina – Tačka susreta (2)

Dužnost umetnosti je da bude politička

Kultura je jedan on najvažnijih kanala za bolje uzajamno razumevanje i sagledavanje. Međutim, kulturna saradnja među balkanskim narodima uglavnom zavisi od pojedinačnih inicijativa, dok zvanične institucije u tome ne učestvuju. Saradnja pozorišta i filma postoji, ali ona je za medije i dalje nevidljiva, a kultura, zajednički projekti i komunikacija mogli bi da budu tačke susreta razjedinjenih balkanskih naroda. Ovo su neki od zaključaka druge tribine u okviru projekta "Tačka susreta" u organizaciji foruma ZFD i nedeljnika "Vreme" održane 22. aprila u Prištini. O tome šta spaja narode Balkana i mogu li da se suoče sa zajedničkim problemima govorili su dramaturškinja Milena Bogavac iz Beograda, reditelj Zoran Ristić iz Gračanice, pisac Kim Mehmeti iz Skoplja i publicista Škeljzen Gaši iz Prištine

Muzika – Šenderge, Mađarska

Melodije juga

Ovih dana mađarski sastav Šenderge dolazi u Beograd na svoje prvo koncertno gostovanje u Srbiji. Reč je o zvezdama world music scene, orkestru koji svira muziku srpske i hrvatske manjine u Mađarskoj čiji su članovi uglavnom Mađari koji ne govore srpski ni hrvatski, ali vole i bravurozno sviraju melodije juga na gajdama, frulama, dvojnicama i tamburama

Tačka susreta – Lik Albanca u srpskoj kinematografiji

Od Kapetana Lešija do Enklave

"Raspadom Jugoslavije, nestao je imperativ povlađivanja nadnacionalnom identitetu, pa Srbin u kosovskom filmu, kao i Albanac u srpskom, dobija dominantno, ako ne i isključivo političko obeležje, determinisano novom političkom situacijom. Zajednički jugoslovenski mit koji treba podržavati je nestao, pa je i film postao oruđe aktuelne propagande uslovljene politikom, odnosno sučeljavanja nacija kao otelotvorenje vekovnog sukoba apsolutnog dobra i zla. S obzirom na takve okolnosti, u analizi likova Albanaca u srpskoj i likova Srba u kosovskoj kinematografiji, nema mnogo čega neočekivanog, a svaki izuzetak samo ide u prilog onog filma koji izbegava nametnute zamke nacionalizma"

Izbori 2016

Šta čeka Srbiju

Evropska klima dugotrajne društveno-ekonomske krize, nesigurnosti i nepredvidivosti, egzistencijalna ugroženost i neizvesnost gotovo do savršenstva pogoduju tipu autokratske vladavine koji se može prepoznati kod Aleksandra Vučića. U njegovom se ophođenju i očekivanjima od građana Srbije daju prepoznati karakteristike direktora kakve beogradske ispostave neke multinacionalne korporacije, koji funkcioniše po principu bicikliste, one ispod sebe – gazi, stalnim pretnjama i kritikama "zbog neproduktivnosti i nepostizanja ciljeva" a glava mu je povijena u odbrani od pedaliranja "na spratu iznad", tamo gde su MMF, Svetska banka, briselska i vašingtonska administracija zadužene za region. Moć pedaliranja sokoli u neskrivenom preziranju onih od čijeg mu glasa zavisi novo, četvorogodišnje pedaliranje Srbije

Vreme nauke

Koliko ratujemo?

Rekorder po broju ratova u poslednjem veku je, iznenađujuće, Kina

Srbija, Hrvatska i EU

Balvani na evropskom putu

Kao i mnogo puta ranije, najnoviji srpsko-hrvatski spor se mogao izbeći, ali šteta je već učinjena i preti da bude trajna

Penali zbog razvojnih kredita

Na grbači građana

Srbija i BiH su u poslednjih sedam i po godina protraćile više od 47 miliona evra na naknade zbog nekorišćenja kredita za ključne infrastrukturne projekte. Novac nije potrošen na vreme, a građani plaćaju dvostruku cenu: ne dobijaju usluge koje bi trebalo, a zatim i naknade koje banke naplaćuju državama zbog nepravovremenog korišćenja kredita idu na teret poreskih obveznika

Sumrak Berze i akcionarstva

MK – omiljeni državni biznismen?

Da li se zaista "vidi iz aviona" kako institucije sistema uz pomoć Vlade Srbije, umesto da čuvaju integritet tržišta kapitala, učestvuju u njegovom devastiranju zajedno s Miodragom Kostićem, vlasnikom MK Grupe, u slučajevima otkupa akcija od manjinskih akcionara AIK banke i šećerane TE TO Senta koji su zakinuti za 30 miliona evra

VREME BR.766 | 8. SEPTEMBAR 2005.

Karika koja nedostaje

Novi ustav je proteklih godina mogao biti ona karika koja povezuje građane i političare u zajedničkom poduhvatu korenitih promena, ali je ona nestala pre nego što je nastala. Može li danas biti drukčije?

Nuspojave

Koliko Šešelja?

Šešeljeva potreba za jeftinom provokacijom idealno se nadopunjava sa potrebom političkih filistara za ritualnim zgražavanjem

Izbeglička kriza – Sprovođenje sporazuma o deportaciji izbeglica

Ostrvo Elis bez Kipa slobode

Broj izbeglica u Grčkoj za sada se ne smanjuje. Prihvatni centri na otvorenom pretvaraju se u zatvore sa čvrstom gradnjom i stražom. Prezadužena Grčka je prihvatila da za Nemačku i druge zemlje EU radi prljav izbeglički posao u nadi da će Brisel i MMF imati više sluha za još jedan otpis grčkog duga

VREME BR.1254 | 15. JANUAR 2015.

Teret teške industrije

Zašto se Vlada Srbije opredelila za "Esmark", ko tu šta daje, a ko uzima, na čiji teret padaju dugovi i kakve veze s tim ima sveti Petar

VREME BR.1078 | 1. SEPTEMBAR 2011.

Predizborne uvrede i podmetanja

Nije da naši političari ne znaju da će najnovija prepucavanja najviše koštati građane Hrvatske i Srbije, ali tvrda retorika treba im za unutrašnju upotrebu: Hrvatska će krajem godine na birališta, Srbija najkasnije idućeg proleća

Martovske godišnjice i politika

Prolećno čišćenje istorije

Politički učesnici i svedoci istorijskih događaja od 1991. naovamo napravili su takve vratolomne skokove i preumljenja, da sada, s ove vremenske distance, više ni oni koji su sve te događaje doživeli i u njima učestvovali, nisu više potpuno sigurni šta se stvarno događalo

TV manijak

TV kniks

Istoričarka je dvoje penzionera Čarlsa i Kamilu prošetala Kalemegdanom, uz blagu sugestiju da ne pominje baš ta bombardovanja, ona saveznička u Drugom svetskom ratu ni ona tokom NATO agresije

Tačka susreta – Enver Petrovci, glumac, reditelj, pisac i profesor

Ima li ko nešto lepo da kaže

"Stereotipi su proizvod nepoznavanja i neznanja, a predrasude, stereotipi, postojali su i za Bosance, Crnogorce, za svaki narod u Jugoslaviji, ne samo za Albance. I za to nije kriva naša generacija, bilo je to i pre nas. Ali tad su se puno pričali vicevi na tu temu, pričao sam ih i ja kad sam se šetao po Jugoslaviji. Čini mi se da više nema viceva, davno nisam čuo neki novi vic o Albancima i Srbima. A nije dobro što ih nema zato što je vic znak da je situacija opuštena. Čim se ne čuju vicevi, mora da ima neke tenzije"

Pozorište – Na Drini ćuprija

Bomba pod gnjilu sliku sveta

Što se više udaljava od romana – vremenski, fabulativno, sižejno – ova predstava biva sve bolja

Lični stav

Zašto me napadaju

Vučićeva lojalnost zapadnom faktoru bezgranična je i u ovoj situaciji primereno se sprovodi kroz revnosno izvršavanje zadatka, dakle, kroz pokušaj potpunog uništavanja jedne legitimne političke i demokratske opcije. Ali, njegovi patroni nisu ni približno toliko lojalni. Već u prvoj prilici okrenuće se nekom ko može bolje i jevtinije da izvršava naloge

Lisica i ždral

Pošta i ja

Nije li se Pošta ulenjila, uzoholila, neću reći baš izbezobrazila: po mojoj evidenciji proistekloj iz ponavljanog ličnog očevida, na pedeset hiljada duša ne postoji u celoj komuni nijedno ulično poštansko sanduče

Tribina – »Šta je to Balkan, šta pričaju o njemu i šta bi Balkan mogao da bude«

Bliskost koja razdvaja

Negde između starih i novih sukoba i pomirenja narodi na Balkanu su i dalje udaljeni jedni od drugih. Dugačak je put od predrasuda i stereotipa do upoznavanja i razumevanja. Umesto što se, kao do sada, u prvi plan stavlja sve ono što razdvaja narode Balkana, treba poći od onoga što nas spaja. To važi i za odnose Albanaca sa drugim balkanskim narodima

TV manijak

Brojke i slova

Klasična predizborna kampanja sa TV spotovima i predstavljanjima još nije počela, pa se za sada stranke dovijaju kako da osvoje pažnju medija

Pokrajinski zbori u Nemačkoj – Jačanje desnice

Ako treba, pucajte na izbeglice

Desnopopulistička Alternativa za Nemačku ulazi u još tri pokrajinska parlamenta ubedljivim rezultatima. To je stranka bez programa i bogzna kakvih kadrova, ali se odlučno protivi izbegličkoj politici kancelarke Angele Merkel i potpiruje mržnju protiv muslimana. Time je pogodila raspoloženje mnogih Nemaca koji osećaju da su ih velike stranke ostavile na cedilu

VREME BR.793 | 16. MART 2006.

Oproštajni udarac

Čovek koji je imao veliku moć od koje su zavisili mnogi životi i mnogi tragični događaji u proteklih deceniju i po umro je naprasno u prisustvu vlasti. Preti li Srbiji politička kriza zbog toga

Intervju – Aljbin Kurti, Samoopredeljenje

Ne možemo imati normalne odnose

Za Srbe sa Kosova ja sam pre svega građanin Kosova, nisam Albanac. Ali ako uvedete Srbiju u jednačinu, ja postajem Albanac. Ne mogu da se uspešno usprotivim Srbiji samo kao građanin republike Kosovo. Srbija je prevelika i mnogo jača od nas. Ali to nije slučaj sa Srbima sa Kosova

Intervju – Osama Abdul Mohsen, izbeglica iz Sirije

Od saplitanja u Mađarskoj do rukovanja sa Ronaldom

Početkom septembra prošle godine snimateljka mađarske nacionalne televizije namerno je saplela izbeglicu iz Sirije sa detetom u naručju. Snimateljka je nakon toga izgubila posao. Osama Abdul Mohsen, čovek koga je saplela, nastavio je svoj put, danas živi u predgrađu Madrida i radi kao trener u školi fudbala

Evropska unija – Tajni plan Berlina i Ankare

Angela Merkel na turskom bazaru

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan dobio je od EU sve što je tražio, ali pitanje je da li je njegov plan za rešenje izbegličke krize sprovodiv

VREME BR.1059 | 21. APRIL 2011.

Strasna sedmica Tomislava Nikolića

Štrajk glađu i žeđu Tomislava Nikolića, političke konfrontacije pod kontrolom. Nikolić na infuziji, Srbija "na čekanju"