Nove nade
Odlično se kapiramo
Kad se završi ovaj ispitni rok, Balkan će dobiti prve džez muzičare koji su diplomirali na njegovoj teritoriji
Sterijino pozorje 2016
Liturgije, sluškinje i medveđe usluge
Festival srezanog budžeta prikazao nam je jednu od mogućih slika naše i okolnih teatarskih scena, i reklo bi se da one najbolje izgledaju tamo gde se najviše rizikuje
Crna Gora – Članstvo u NATO-u nakon decenije nezavisnosti
Podeljena država
Nakon decenije nezavisnosti u Crnoj Gori su suprotstavljene dve slike stvarnosti: ona za međunarodnu upotrebu prikazuje najmanju nekadašnju jugoslovensku republiku kao "lidera integracija u regionu", novu članicu NATO-a i prvu sledeću članicu Evropske unije; na lokalnoj slici vidi se prezadužena, duboko podijeljena država na čijem čelu je isti čovek već dvadeset i sedam godina
61. Sterijino pozorje
Gde su granice
Broj predstava obe takmičarske selekcije je smanjen zato što je budžet Pozorja smanjen za trećinu, što se nije desilo "nikada, čak ni u vreme potpunog embarga devedesetih", kaže selektorka Marina Milivojević Mađarev
Eli Lilly
140 godina uspešnog poslovanja
Politika i policija – Pretpostavka nevinosti
Kosmajac i drugi slučajevi
Imamo li pravnu državu i vladavinu prava? U slučaju poštovanja pretpostavke nevinosti, sve i kad oprostimo udvoričkim i ostalim tabloidima koji su ionako s one strane svakog popravljanja, trebalo bi očekivati da barem najviši državni organi imaju barem malo poštovanja za taj pravni institut. E, pa nemaju ga
Kultura sećanja – Kiklop, 1965–1976–2016.
Najbolji Krležin nenapisani roman
Kako sam zbog višečasovne predstave Kiklopa zakasnio kući i zabrinuo roditelje, i zašto je to veče kada je završeno moje detinjstvo
Vučić u »Krušiku« – Aplaudiranje temeljcu i pritiskanje dugmeta
Devedeset i pedeset posto
Kad je pustio mašinu u rad, premijer stade za mikrofon, otpi vode iz flašice, baci je prema visokim saradnicima, iako je tu bio bivši konobar Boske, sade visoki državni sekretar privrede, najspretniji, baš šoferski vešt, u hvatanju flašice bi ministar vojni
Na licu mesta – Banjaluka
Kilometar između demokratije i izdaje
Ispostavilo se da su oba mitinga u Banjaluci bili jedna u nizu brojnih obojenih i neobojenih revolucija, arapskih i bosanskih proleća, koje su građani ovih prostora od proleća do jeseni, iz godine u godinu preživljavali kroz recepte vrhunskih majstora spin kuhinja
Intervju – Zoran Simjanović, kompozitor i profesor
Slika muzike
"Kad smo počeli, sviranje nam je bila zabava. Mi ćemo jednog dana da se poženimo, pa će naša deca da slušaju ovo što sviramo – to je bio vrhunac naše želje, ništa više. A onda sam dobio umetničku vakcinu"
Oglađenovac – »Vaseljenska tucijada na Balkanu«
Sve su naše pobede pobedile
Crkvenjak donese krst, spustiše ga u jaja, upališe sveću, manuše kadionicom, četiri popa, tri puta kitom bosiljka poškropiše pet košara svetom vodicom, tri puta rekoše: osveštavaju se ova jaja...
Tribina – Tačka susreta (2)
Dužnost umetnosti je da bude politička
Kultura je jedan on najvažnijih kanala za bolje uzajamno razumevanje i sagledavanje. Međutim, kulturna saradnja među balkanskim narodima uglavnom zavisi od pojedinačnih inicijativa, dok zvanične institucije u tome ne učestvuju. Saradnja pozorišta i filma postoji, ali ona je za medije i dalje nevidljiva, a kultura, zajednički projekti i komunikacija mogli bi da budu tačke susreta razjedinjenih balkanskih naroda. Ovo su neki od zaključaka druge tribine u okviru projekta "Tačka susreta" u organizaciji foruma ZFD i nedeljnika "Vreme" održane 22. aprila u Prištini. O tome šta spaja narode Balkana i mogu li da se suoče sa zajedničkim problemima govorili su dramaturškinja Milena Bogavac iz Beograda, reditelj Zoran Ristić iz Gračanice, pisac Kim Mehmeti iz Skoplja i publicista Škeljzen Gaši iz Prištine
Muzika – Šenderge, Mađarska
Melodije juga
Ovih dana mađarski sastav Šenderge dolazi u Beograd na svoje prvo koncertno gostovanje u Srbiji. Reč je o zvezdama world music scene, orkestru koji svira muziku srpske i hrvatske manjine u Mađarskoj čiji su članovi uglavnom Mađari koji ne govore srpski ni hrvatski, ali vole i bravurozno sviraju melodije juga na gajdama, frulama, dvojnicama i tamburama
Tačka susreta – Lik Albanca u srpskoj kinematografiji
Od Kapetana Lešija do Enklave
"Raspadom Jugoslavije, nestao je imperativ povlađivanja nadnacionalnom identitetu, pa Srbin u kosovskom filmu, kao i Albanac u srpskom, dobija dominantno, ako ne i isključivo političko obeležje, determinisano novom političkom situacijom. Zajednički jugoslovenski mit koji treba podržavati je nestao, pa je i film postao oruđe aktuelne propagande uslovljene politikom, odnosno sučeljavanja nacija kao otelotvorenje vekovnog sukoba apsolutnog dobra i zla. S obzirom na takve okolnosti, u analizi likova Albanaca u srpskoj i likova Srba u kosovskoj kinematografiji, nema mnogo čega neočekivanog, a svaki izuzetak samo ide u prilog onog filma koji izbegava nametnute zamke nacionalizma"
Izbori 2016
Šta čeka Srbiju
Evropska klima dugotrajne društveno-ekonomske krize, nesigurnosti i nepredvidivosti, egzistencijalna ugroženost i neizvesnost gotovo do savršenstva pogoduju tipu autokratske vladavine koji se može prepoznati kod Aleksandra Vučića. U njegovom se ophođenju i očekivanjima od građana Srbije daju prepoznati karakteristike direktora kakve beogradske ispostave neke multinacionalne korporacije, koji funkcioniše po principu bicikliste, one ispod sebe – gazi, stalnim pretnjama i kritikama "zbog neproduktivnosti i nepostizanja ciljeva" a glava mu je povijena u odbrani od pedaliranja "na spratu iznad", tamo gde su MMF, Svetska banka, briselska i vašingtonska administracija zadužene za region. Moć pedaliranja sokoli u neskrivenom preziranju onih od čijeg mu glasa zavisi novo, četvorogodišnje pedaliranje Srbije
Srbija, Hrvatska i EU
Balvani na evropskom putu
Kao i mnogo puta ranije, najnoviji srpsko-hrvatski spor se mogao izbeći, ali šteta je već učinjena i preti da bude trajna
Penali zbog razvojnih kredita
Na grbači građana
Srbija i BiH su u poslednjih sedam i po godina protraćile više od 47 miliona evra na naknade zbog nekorišćenja kredita za ključne infrastrukturne projekte. Novac nije potrošen na vreme, a građani plaćaju dvostruku cenu: ne dobijaju usluge koje bi trebalo, a zatim i naknade koje banke naplaćuju državama zbog nepravovremenog korišćenja kredita idu na teret poreskih obveznika
Sumrak Berze i akcionarstva
MK – omiljeni državni biznismen?
Da li se zaista "vidi iz aviona" kako institucije sistema uz pomoć Vlade Srbije, umesto da čuvaju integritet tržišta kapitala, učestvuju u njegovom devastiranju zajedno s Miodragom Kostićem, vlasnikom MK Grupe, u slučajevima otkupa akcija od manjinskih akcionara AIK banke i šećerane TE TO Senta koji su zakinuti za 30 miliona evra
VREME BR.766 | 8. SEPTEMBAR 2005.
Karika koja nedostaje
Novi ustav je proteklih godina mogao biti ona karika koja povezuje građane i političare u zajedničkom poduhvatu korenitih promena, ali je ona nestala pre nego što je nastala. Može li danas biti drukčije?
Nuspojave
Koliko Šešelja?
Šešeljeva potreba za jeftinom provokacijom idealno se nadopunjava sa potrebom političkih filistara za ritualnim zgražavanjem
Izbeglička kriza – Sprovođenje sporazuma o deportaciji izbeglica
Ostrvo Elis bez Kipa slobode
Broj izbeglica u Grčkoj za sada se ne smanjuje. Prihvatni centri na otvorenom pretvaraju se u zatvore sa čvrstom gradnjom i stražom. Prezadužena Grčka je prihvatila da za Nemačku i druge zemlje EU radi prljav izbeglički posao u nadi da će Brisel i MMF imati više sluha za još jedan otpis grčkog duga
VREME BR.1254 | 15. JANUAR 2015.
Teret teške industrije
Zašto se Vlada Srbije opredelila za "Esmark", ko tu šta daje, a ko uzima, na čiji teret padaju dugovi i kakve veze s tim ima sveti Petar
VREME BR.1078 | 1. SEPTEMBAR 2011.
Predizborne uvrede i podmetanja
Nije da naši političari ne znaju da će najnovija prepucavanja najviše koštati građane Hrvatske i Srbije, ali tvrda retorika treba im za unutrašnju upotrebu: Hrvatska će krajem godine na birališta, Srbija najkasnije idućeg proleća
Martovske godišnjice i politika
Prolećno čišćenje istorije
Politički učesnici i svedoci istorijskih događaja od 1991. naovamo napravili su takve vratolomne skokove i preumljenja, da sada, s ove vremenske distance, više ni oni koji su sve te događaje doživeli i u njima učestvovali, nisu više potpuno sigurni šta se stvarno događalo