Umesto "žene iz Istočne Evrope" na čelo UN došao je muškarac iz Portugala. Antonio Gutereš ispunjava sve uslove za generalnog sekretara: deset godina bio je na čelu UNHCR-a, kao levičar je prihvatljiv za Istok, kao bivši premijer jedne države članice NATO-a za Zapad, a još slovi za čoveka koji je spreman na kompromise
Zanimljivo je i da Vučić i Rama imaju koordinisan nastup prema EU, što nije ostalo neprimećeno. Za evropske lidere je važno da Vučić ostane na putu evropskih integracija i da se održi dijalog sa Prištinom, a ozbiljnu ulogu ima i izbeglička kriza, zbog geografskog položaja Srbije. Potrebna im je njegova saradnja. Trenutno imamo Bregzit, imamo Italiju koja je u vrlo teškoj situaciji, katastrofu u Grčkoj, bezbednosne pretnje... Sve to Vučiću daje prilično manevarskog prostora, jer bez obzira na njegove autokratske tendencije, Zapadu sada nikako ne odgovaraju nestabilnost i haos na Balkanu
Na pitanje TV N1 kada dolazi u Srbiju, Karić 12. 10. 2016. kaže da se nada da će to biti vrlo brzo, i to ove godine
Sudeći po najavi, posebno sa RTS-a, izgleda da ćemo na pragu drugog zlatnog doba televizije vrlo skoro najzad svedočiti porinuću nove epohe domaćih TV serija
Odlaskom Slobodana Miloševića otklanja se velika prepreka ka budućnosti, ali demokratske snage gube i svoj veliki izgovor. Kako se u jednoj povećoj tuči skrunio režim i da li će njegova demontaža biti uspešno nastavljena
"Srbija u ovoj fazi ima pravo da neguje posebne odnose sa Rusijom i uprkos tome može biti prva naredna zemlja koja će biti primljena u EU", kaže poslanik Evropskog parlamenta Ivo Vajgl. "Međutim, kada bude postala punopravna članica, možda će važiti drugačija pravila"
"Ono što je čovek, to mora da bude i umetnost"
Namera ove priče nije da na primeru nekad velikog i važnog izdavača ukaže kako novo vreme uništava stare vrednosti. Nikola Bertolino, prevodilac i pisac, i jedan od urednika Nolita, napisao ju je isključivo radi sećanja na zlatno doba ovdašnjeg izdavaštva
Da li je moguće da građanin Srbije zaspe s mišlju o švedskom standardu i Šveđankama, a probudi se u balkanskom krvavom rovu
Ima li u izjavi Hašima Tačija da će poglavar Rimokatoličke crkve priznati Kosovo nešto vredno daljih razmatranja? Menja li se štogod u odnosim Srbije i Vatikana? Zašto rad međureligijske komisije o Stepincu može imati preglasni odjek, čak i ako komisija ne zaključi ništa
Evropa zatvara svoje granice za izbeglice. Grčka i Italija su ostavljene na cedilu. Solidarnosti je sve manje, ekstremna desnica je sve jača
Šta su Srbija i Vojvodina naučile iz iskustva devedesetih godina prošlog veka i kako se nose sa posledicama tog iskustva
Ako postoji tačka koja spaja nekadašnjeg mladog i ratobornog generalnog sekretara Srpske radikalne stranke i ovog današnjeg zrelog, upodobljenog, proevropskog, pronordijskog premijera Srbije, onda je to prezir prema građanima ove zemlje. Kao što sada nismo dovoljno pošteni, vredni i strpljivi, tako ni onda nismo svi bili dovoljno ratoborni, nacionalno svesni i žedni hrvatske ili bošnjačke krvi
Debakl demohrišćana Angele Merkel na gradskim izborima u Berlinu je kazna za očajnu lokalnu politiku, ali i packa zbog kancelarkine izbegličke politike. Od svega je profitirala populistička Alternativa za Nemačku, koja ulazi u desetu pokrajinsku skupštinu. Socijaldemokrate ostaju na vlasti, ali će biti naterane u levu koaliciju koja bi, ako to matematika bude dozvolila, mogla da bude model za sledeće parlamentarne izbore
U Makedoniji jedva da ima izbeglica. Stroga kontrola granica je urodila plodom
Kada se čuje da je u nekoj policijskoj akciji učestvovalo više od 600 policajaca i pripadnika obaveštajnih službi, prva misao je da je reč o nečemu zaista važnom i velikom. Kada je nastavak vesti da je u takvoj akciji uhapšeno sedmoro ljudi, moraju se javiti nedoumice, čak i kada se objavi da su uhapšeni pripadnici radikalnog vehabijskog pokreta
Kakve su realne šanse za opstanak alternativne/druge/nove scene u društvu koje, budući nesigurno u sopstvene vrednosti, insistira na slavljenju jubileja
Ovog avgusta na lokalitetu Borđoš, između ostalog, otkrivene su i posude sa nepoznatim sadržajem. Do narednog iskopavanja, ako ga bude, možda će se saznati da li su to ostaci hrane, figurina ili ostaci ljudskih kostiju
Kad su naprednjaci došli na vlast, mislim da su pokušali da mi se osvete za Tomu diplomu i da sam zato prošao medijsku torturu Pinka, "Informera", "Kurira" u dva navrata po više meseci. Puštali su to na Pinku Crne Gore, znajući da to moja familija tamo gleda. Zove me majka otuda i kaže: "Sine, kuku, šta je ovo? Više si na televiziju no Milo." A ja i sad mislim da nisam pogrešio što sam bio protiv toga da predsednik države bude neko ko je kupio diplomu. I to bih radio i sad, ponovo
Vlada Srbije se pre dve godine odlučila da svoje "bolne i nepopularne" reforme započne udarom na džep građana, odnosno smanjenjem plata i penzija, a da rešavanje najvećih i najtežih problema odlaže u nedogled. Na sličan način, Elektroprivreda Srbije nikako da započne suštinsku reformu kompanije, a od "reformi" najvećeg preduzeća u zemlji do sada smo, manje-više, imali samo dva poskupljenja cene struje
Možemo, dakle, govoriti o svojevrsnom modelu ponašanja koji otkriva sistem vrednosti naše političke elite. Prvo se angažujete u stranci, pa se penjete u hijerarhiji funkcija i položaja, kupujete nekretnine, besne automobile, diplome, onda slede umetnička dela i na kraju – crkva za večiti mandat. Amin
Balkanci se u vodećim svetskim medijima po pravilu pojavljuju samo u tri slučaja: kao vrhunski sportisti, kriminalci ili ratni zločinci. Izuzetak je bosanski biznismen i milijarder Nijaz Hastor, čija je poslovna grupacija Prevent nakratko zaustavila proizvodnju golfa i pasata i izašla kao pobednik u sporu sa nemačkim gigantom Folksvagenom. Ponekad David porazi Golijata i u stvarnom životu
U dva sela, gde se radnja dominantno odvija, nema Srba, niti u tragovima. Uprkos ratu i iseljavanju, ostale bi makar spaljene kuće ili lokalni toponimi koji bi mogli da nagoveste da je tu nekada pisalo "Hund", ali i "Mile"
Berlin koristi zategnute odnose sa Ankarom da postavi pitanje "lojalnosti" stanovnika Nemačke turskog porekla, od kojih se mnogi osećaju kao građani drugog reda. To se dešava istovremeno sa zahtevima da se zabrane burke i sve većim preprekama koje se postavljaju pred izbeglice koje žele da ostanu u Nemačkoj
"Spiskovi su inicijalno počeli da se prave između samih izbeglica koje su se neformalno organizovale kako bi uspostavile neki red na granici sa Mađarskom, koja svakodnevno prima samo oko 30 ljudi. Ovakva praksa je besmislena i nema nikakvo racionalno i pravno utemeljenje, pogotovo ako se u obzir uzme činjenica da će njihov zahtev za azil u Mađarskoj automatski biti odbačen zbog toga što Mađarska Srbiju smatra sigurnom trećom zemljom za izbeglice. Zbog toga niko ko iz Srbije dođe – ne može dobiti azil. Srbija svakako nije sigurna treća zemlja"
