Knjige

Male novosadske autofikcije

Kako je nova knjiga priča Saše Radonjića preko reda ušla na ove stranice

VREME BR.1220 | 22. MAJ 2014.

Dnevnik iz potopljenog Obrenovca

Aleksandra Đerić, profesorka engleskog jezika iz Obrenovca, danima je bila zarobljena u poplavljenom gradu, čekajući evakuaciju. Specijalno za "Vreme", ustupila je izvode svog dnevnika, pisanog u danima katastrofe

VREME BR.1193 | 14. NOVEMBAR 2013

Propast našeg Mercedesa

Da nije bilo Rezolucije Informbiroa 1948, da Tito nije odgovorio Staljinu onako kako je odgovorio, da nije pretila vojna intervencija sa istoka, Priboj bi posle rata ostao ono što je bio – kasaba na napuštenom karavanskom putu Dubrovnik – Novi Pazar. Ovako...

Nuspojave

Iz supe u supermarket

Kako evropski, a i srpski, "levi" i "desni" ideološki imaginarijum gleda, a ne vidi figuru migranta

Izbeglička kriza

Trijaža ljudi na Balkanskoj ruti

Otkad su promenjene procedure, "čudne" situacije se dešavaju na granicama. Po drugi put je kroz kamp u Preševu prošla jedna grupa izbeglica koja je iz Slovenije vraćena u Đevđeliju da uzme novi papir. Drugi su vraćani iz Hrvatske, neki iz Šida. Jedan Sirijac je vraćen čak iz Austrije. Dešava se i da se porodice razdvajaju ili da oni koji nemaju novca da plate neplanirani prevoz – idu peške ka Makedoniji

Intervju – Ilija Duni, grupa Ti

Futuristička nostalgija

"I dalje se nadam da je muzika mlađima jednako važna kao i nama što je bila, jer ja sam onaj isti mali dečak koga je oduševljavala moć muzike da menja ljude na svadbama u mojoj rodnoj Strugi. Moć muzike je uvek ista, kad te pukne neki rif koji u srce dira, nema veze da li ga čuješ preko dizera, slušalica ili razglasa, ona osnovna emocija je uvek tu"

Intervju – Milutin Mrkonjić o Prokopu

Molerska posla

Kad je krenuo onaj Bal na vodi, kako se ono zove, Vučić me je pozvao, jedini put otkako nisam ministar, da ga podržim jer se struka pobunila, velika se galama digla. Upozorio sam ga da je samo oslobađanje Savskog amfiteatra uslovljeno sa milijardom evra. I on je pao sa stolice. Rekao je: "Mrko, mi imamo 300." Kažem: odlično, ali vodi računa da moraš da premestiš autobusku stanicu koja je takođe pola milijarde i moraš da završiš metro. Da bi sve to moglo da se završi, tebi treba milijarda da bi mogao da se oslobodi i koristi prostor stare stanice. Ti možeš da nabodeš dva solitera tamo, ali to je čir. Kaže on:"Znam, ali da iskoristim tih 300 miliona znači na brzinu da imamo to", a ja njemu: "Dobro, ali prvo završi Prokop

Nuspojave

»Enterprajz« u nedođiji

Kako učiniti jednu ibijevsku sprdnju s gradom i potrebama građana realnom, neopozivom i nepopravljivom

Zemlja ljudi – Tajland

Osmesi, nasilje i kralj koji ne može da umre

David Albahari je negde napisao da su gradovi kao žene – neke ti se svide zbog onoga kako izgledaju, druge zbog onoga što nose u sebi, a ima i onih, bezbojnih, pored kojih si krajnje ravnodušan, kao što ima gradova u kojima ti je svejedno kada se u njima nađeš. Bangkok bi, ako posmatramo ovako, bio od onih žena koje se ne svide odmah, čak, deluju odviše nesređeno i haotično, ali se njihov šarm otkriva iz dana u dan, i na kraju ne možete da poverujete da vam se nisu dopale od samog početka

Geox Vranje

Čuje se odjek koraka…

Fabrika obuće "Geox" u Vranju radi već više od dve godine, sa brojem radnika koji se kretao od 200 u iznajmljenim prostorijama do 650 u novoj fabrici. Državu košta oko 20 miliona evra, dok su ulaganja samog italijanskog partnera nepoznata

Slike sa Balkanske rute

Glasine i haos kao svakodnevica

Gledajući malo krupniju sliku i zanemarujući sitnice, deluje da stvari ipak funkcionišu. I dalje dnevno kroz Srbiju prođe od 1000 do 3000 ljudi koji beže ka zapadu i severu Evrope, sa verom u bolji i bezbedniji život

Politička ubistva

Kratka istorija modernog trovanja

Nesporno je da je Litvinjenko umro od radijacijskog trovanja izotopom polonijum 210; da je u Britaniju emigrirao i priključio se kritičarima Vladimira Vladimiroviča Putina. Ali, nema odgovora na glupo policijsko pitanje: a zašto bi se neko bavio takvim komplikacijama kad je Litvinjenka mogao đavo da odnese mnogo jednostavnije

Žene sa Kosova u redovima Islamske države

Fanatične i malobrojne

Kosovo spada među evropske zemlje sa najizraženijim proameričkim stavovima. Ipak, smena generacija u ovoj dominantno sekularnoj zemlji pokazala je da tamošnja omladina nije imuna na islamsku radikalizaciju. Među onima koji odlaze na istok da bi se pridružili ID nalazi se i određen broj žena

Kont

Zoom

Maketarsko društvo – Brzi voz, naoružan sa S-300, tutnji kroz Beograd na vodi, a okolo se igra vaterpolo

Premijer je imao alibi. Nije bio u beogradskoj Areni. Dakle, nisu zviždali njemu. Ali zviždali su na pomen njegovog imena. To je još gore

Ličnost godine – Saša Janković

Zašto im smetam

Širok je i preširok dijapazon uvreda, konstrukcija i neistina koje su tokom 2015. bile upućene iz vrha vlasti na adresu zaštitnika građana Saše Jankovića. Vređan je i proganjan javno – sa skupštinske govornice, na naslovnim stranama, na konferencijama za novinare, u intervjuima. Istovremeno, Saša Janković je tokom 2015. dobio i najznačajnija priznanja za svoj rad: između ostalog, nagrađen je francuskim Nacionalnim ordenom za zasluge u rangu viteza. Svojevrstan je apsurd da se i jedno i drugo dogodilo s istim razlogom: zato što je radio svoj posao. Od 2007. kada je stupio na dužnost, Saša Janković se bez ikakvih ustupaka i izuzetaka bavio onim što je u opisu posla zaštitnika građana, ne brinući pritom koga će da naljuti, kome će da se zameri i ko bi to možda mogao pogrešno da protumači. To je naročito došlo do izražaja baš tokom 2015, kada je mnogima "stao na žulj", pre svega insistiranjem na nepravilnostima u radu Ministarstva odbrane i bezbednosnih službi. U obrazloženju odluke da Sašu Jankovića proglasi za Ličnost godine, uredništvo "Vremena" navelo je da je on u više navrata "postavljao ključna pitanja i nametao važne teme od javnog interesa za građane Srbije", da je "svoj posao radio beskompromisno i hrabro" i da je uprkos "medijskom i političkom linču kakav Srbija u svojoj skorijoj istoriji nije videla", njegova kancelarija i dalje radila visokoprofesionalno i u službi javnog interesa. U intervjuu za "Vreme" Saša Janković objašnjava kako mu je to sve pošlo za rukom, ko su mu najveći neprijatelji, šta su mu ciljevi, ali opisuje i svoj životni put – detinjstvo i mladost, odlazak na ratište, iskušenja, odluku da ne ode odavde, ličnu motivaciju. Bilo je tokom tog razgovora priča o ljudima koje pamtimo, o onima koji su još uvek tu, o onima koji misle da su jači od zakona, baš kao i o porodici, o jednom psu, muzici i pozorišnoj predstavi na koju će možda otići u društvu – Aleksandra Vučića.

Kantautorska muzika – Povodom Arsenove smrti i Aznavurove aktuelne turneje

Šest lica tišine

U 2015. umro je Arsen Dedić. Bio je jedan iz kruga velikih evropskih kantautora, na tragu one linije koju su zacrtali Šarl Aznavur, Luiđi Tenko, Serđo Endrigo, Bulat Okudžava i Vladimir Visocki. Ovo je podsećanje na njih

Radio u 2015.

Tepsije ribe i »taksi žanr«

Tokom ove godine ostali smo bez dve kultne radio-stanice, prepušteni tiraniji sterilnih džuboksa, uz nešto časnih izuzetaka nesigurne budućnosti

Tribina – Migratorni tokovi u 2015. godini i izazovi u budućnosti

Godina izbeglica za nama i ispred nas

Migrantska kriza se nastavlja, "ovo je samo prva velika godina izbeglica" – Pravo svakog tražioca azila je da bude saslušan i da njegov slučaj uđe u proceduru. Segregacija na bazi nacionalnosti predstavlja kršenje Ženevske konvencije o statusu izbeglica iz 1951. godine, ocenjuje UNHCR. Komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije odgovara da Srbija migrantima ne sme "podgrevati" lažnu nadu, jer odluku (ko prolazi, a ko se vraća) donosi onaj ko prima, zemlja koja je krajnja destinacija. Međunarodna zajednica mora da sroči zajednički i sveobuhvatan odgovor na izbegličku krizu

Kuma

Lisica i ždral

Otvoreno pismo

Na fakultetu su me naučili kako da koristim telefon (danas od milja prozvan fiksni) koji još dugo neću imati: obuka je prethodila svakodnevnoj upotrebi i samom vlasništvu

Na licu mesta – Preševo, Šid, Dimitrovgrad

Na putu kroz Srbiju

Izbeglice sa Bliskog istoka ne žele da ostanu u Srbiju, a u tom smislu može se reći da izbeglički ili migrantski sistem u Srbiji, u načelu, funkcioniše dobro. Na terenu se mogu primetiti manjkavosti u organizaciji i kontroli procesa od čega ponešto jeste dlaka u jajetu, ali ima i trnja u oku

Tribina – Kome sve treba besplatna pravna pomoć

Obespravljenost najugroženijih

Građanima Srbije pravo na besplatnu pravnu pomoć garantovano je Ustavom iz 2006. godine. Odredbom koja se nalazi u okviru dela koji se odnosi na ljudska prava kaže se da će ona biti propisana posebnim zakonom. Zakona i dalje nema, pa je građanima već devet godina uskraćeno ostvarivanje ovog prava, čije je ostvarivanje predviđeno kao šesnaesti cilj Agende za održivi razvoj Ujedinjenih nacija (UN) do 2030. godine, koju je Srbija potpisala

Anatomija destabilizacije zdravog razuma

Moždani udar

Posle svega čemu je javnost svedočila u poslednjim danima novembra, ostaje nejasno kako ovoj vlasti ide u korist da Srbiju predstavi kao nestabilnu državu. Vladajuća struktura ili ne zna da radi svoj posao ili smo svi i svedoci i akteri trajne talačke krize, u kojoj su taoci svi građani Srbije, a otmičari – njihovi legitimno izabrani predstavnici

Bazen

Rat u Siriji

Mala proba svetskog rata

Na teritoriji građanskim ratom razorene Sirije vojno deluju članice NATO-a SAD, Turska i Francuska, a priključiće im se i Velika Britanija i Savezna Republika Nemačka. Zapadnom savezu podršku pružaju Saudijska Arabija, Jordan, ali i Kurdi. Sa druge strane, Ruska Federacija tesno sarađuje sa Iranom i Irakom. Zvanično su se svi udružili u ratu protiv Islamske države (ID), dok nezvanično svako gleda svoj interes i više bombarduje sopstvene protivnike i protivnike svojih pulena nego ID: Zapadni savez armiju Bašara el Asada, ruski savez pobunjenike protiv Asada, a Turci uzgred Kurde, gde god stignu. Koliko je opasno toliko gomilanje različitih vojski na tako malom prostoru pokazuje uzbuđenje nakon što je jedan turski lovac oborio jedan ruski bombarder

Zamrzavanje jajnih ćelija

Polog za budućnost

Žene u zapadnim zemljama se sve više ohrabruju da zamrznu svoje jajne ćelije kako bi sebi osigurale veću šansu u budućnosti da zatrudne. Koliko je ovaj trend blizak ženama u Srbiji i Hrvatskoj