Iako nudi i robu za najbogatije, i robu za one koji nemaju baš mnogo novca, Tržni centar "Ušće" najpre je privukao one koji mu sigurno nisu bili ciljna grupa: penzionere voljne da pređu pola grada, kako bi na flaši ulja uštedeli desetak dinara
Nikome ko se bavi politikom i društvom ne bih preporučio da bude sasvim neosetljiv na činjenicu što najbolji deo mladih ljudi živi u paralelnom svetu koji se gotovo nigde ne dodiruje s ovom realnošću kojom se danas uzalud bavi cela međunarodna zajednica
Prijatelj me vodi da obiđemo Prištinu i svratimo do Kosova Polja. Na ulicama samo naoružani ljudi, manje vojska i policija, više civili. Svako ko je prognozirao da će Priština biti "srpski grad" čim prva bomba bude pala – bio je u pravu. Vozimo se pored razbijenih kafića i restorana. "Ovo nisu bombe", kaže mi prijatelj. Prolazimo pored skladišta koje je pogođeno umesto kasarne. Razvaljeno, još se dimi
Ovi naši, povodom prve godine samoproglašene nezavisnosti Kosova, idu tamo "da pevaju u šumi", da se hrabre i pokazuju. Jednom su na toj temi izgubili izbore. Sad očekuju da na istoj temi pređu cenzus
Dok su pokreti koji su se nekada služili terorizmom na Bliskom istoku bili sekularni, nacionalistički, ali ne religiozni, i uspostavljali odnose s levičarskim grupacijama u drugim delovima sveta, današnje violentne grupe vezane su za islam
Jesu li Srbi veći i fanatičniji vernici od, recimo, Španaca? Naravno da nisu, ali to samo po sebi ne znači ništa; nije stvar u tome šta jeste, nego šta može i sme da se vidi
Povodom teksta "Sve je isto, samo njega nema" ("Vreme" 938) donosimo još jedan prilog raspravi kakav metro treba glavnom gradu Srbije – laki ili teški
Zbog izostanka direktnog televizijskog prenosa, Skupština Srbije je u prošli utorak radila skraćeno radno vreme, nešto kao ono trudničko, potvrđujući opštu predstavu o sebi kao cirkusu. Dođe mu to kao neka velika, nacionalna "Grand parada", a pokazuje se da dnevni red određuje Aleksandar Tijanić
