Evropska unija – Budžetska kriza

Svađa zbog novca

Ishod bitke oko budžeta pokazaće u kom pravcu će se EU kretati: ka većoj solidarnosti ili većim razlikama između bogatih i siromašnih članica

Potpisi na ugovorima

Čovek bez penkala

Aleksandar Vučić čuva mir, dovodi investitore, brine o narodu, u znoju lica svog nosi Srbiju na plećima, ali gotovo nikada ne stavlja svoj potpis na sporne ugovore i sporazume. Umesto njega potpisuju posilni. Kritičari veruju da se Vučić tako čuva od posledica nepopularnih dilova i korupcionaških poslova

Sećanje na holokaust

Aušvic nije metafora

Ujedinjene nacije su 27. januar proglasile za Međunarodni dan sećanja na žrtve nacionalsocijalizma. Jedinice sovjetske armije su na taj dan 1945. godine oslobodile koncentracioni logor Aušvic. Savet Evrope je preporučio da se tim povodom u svim školama održi čas na temu holokausta. U Srbiji se na taj dan slavi Sveti Sava, nije zgodno istovremeno podsećati na koncentracione logore, ali bi za to mogao da se odredi neki drugi dan. Ja ovu priliku koristim da skrenem pažnju da Srbija u Aušvicu nema svoju nacionalnu izložbu, iako joj je odavno na raspolaganje stavljen prvi sprat bloka 17 koji bi trebalo da deli sa drugim državama nastalim iz Jugoslavije

Klimatske promene

Krnji dil zelene Evrope

Da li će klimatski dogovor Evropi omogućiti "zelenu tranziciju" i šta nas u 2020. očekuje po pitanju borbe protiv globalnog zagrevanja

Gibraltar – Poslednja evropska kolonija

Majmuni u fiskalnom raju

Površine nepunih sedam kvadratnih kilometara, Gibraltar geografski pripada Iberijskom poluostrvu, London ga tretira kao svoju prekomorsku teritoriju, a Madrid kao britansku koloniju. Nakon Bregzita situacija bi mogla da se iskomplikuje

Intervju – Filip David

Jesmo li čudovišta

"Istina više nije na ceni, ne funkcioniše. Ne veruje se svojim očima, svojoj pameti, ne veruje se očiglednom. To je svakako deprimirajuće"

Intervju – Laibach

Sistem voli pobunu

Pred beogradski nastup, članovi jedinstvenog umetničkog kolektiva Laibach govore o mjuziklima i Koreji, o kapitalizmu i kiču, o Marini i Vučiću, o Trampu i panku, o robinji Melaniji i brendiranim kobasicama

Roman

Šta ako bude kako već jeste

Miljenko Jergović: Herkul Booka, Beograd 2019. / Fraktura, Zaprešić 2019.

Intervju – Dana Budisavljević, rediteljka

Diana, rodonačelnica građanske akcije

"Zašto su Srbi, a nisu Židovi? Šta sad tu radi Austrijanka? Zašto sad, odjednom, Nijemci gone Srbe? Pa, tko su ti katolici? Već izvan naših prostora niko ne zna da su Hrvati katolici, a Srbi pravoslavci. Holokaust nad Židovima je najveća i svjetski poznata priča unutar koje manje toga treba objašnjavati. Ovdje se stranci malo gube – tko je tko i otkud sad ti pravoslavci u našoj priči. I šta je NDH? Tko su ustaše? Dobro, ustaše su sad neki domaći fašisti, to shvate. Da ganjaju Židove, to je jasno, ali zašto se sad ganjaju Srbi pravoslavci i kakvu, zapravo, tu ulogu Nijemci imaju, to ne razumiju najbolje"

Putevi oko znakova

ČTP × 2 = nostalgija

Meni je Beograd bio prvo inostranstvo, London drugo, Beograd, opet, treće. Svuda sam se, čudno, osećao i kao stranac i kao domaći

Intervju – Viktor Jerofejev

Pišem iz svog, ne »iz ruskog ugla«

"Čim poželite da budete pisac, neophodno je da odmah ubijete diplomatu u sebi jer su diplomatija i pisanje dve apsolutno suprotne stvari. U diplomatiji se sve zasniva na pravilima povezivanja među ljudima, a u pisanju se sve zasniva na ljudskoj prirodi koja, priznaćete, nije uvek tako lepa"

Lični stav

Trg – ni manja reč ni veća bruka

Urbanističko-arhitektonski aspekt čitave priče o Trgu Republike mogao bi da se provuče i sa prelaznom ocenom uz brojne veoma ozbiljne primedbe. Onaj moralni aspekt, izražen u neverovatnoj količini utrošenog novca, svrstava čitav poduhvat u veliku bruku i sramotu

Tenis – Igra prestola na ATP turu

Borba za moć

Šta se krije iza povratka Rodžera Federera i Rafaela Nadala u tenisku "visoku politiku" i da li će njihov neočekivani potez da se pridruže ATP Savetu igrača na čijem čelu se nalazi Novak Đoković smanjiti nesuglasice i razmimoilaženja vodećih igrača o budućnosti muškog tenisa

Pula

Manje vidljiva Hrvatska

Između nacionalizma i herojstva, stručni žiri i publika 66. Pulskog filmskog festivala izabrao je, na iznenađenje javnosti, pravu stranu

Demografija pod lupom MMF

Skupa starost puste domovine

Analiza MMF ukazuje na to da će se u narednim decenijama zemlje između Baltičkog i Crnog mora suočiti sa sopstvenim demografskim šokovima i limitima, posledicama depopulacije i starenja stanovništva, što će imati ozbiljne fiskalne, socijalne i razvojne posledice

Kina – politika prema manjinama

Neka cveta »deekstremizujuća edukacija«

Kina se već skoro godinu dana suočava sa optužbama iz sveta da u zapadnoj oblasti Sinđijang vlast internira Ujgure i druge muslimanske manjine u "logore za indoktrinaciju". Ona to negira i tvrdi da se radi o suzbijanju ekstremizma, i ne želi mešanje sa strane. U međuvremenu se problem krčkao, da bi nedavno došlo do prve međunarodne inicijative povodom kineske politike prema manjinama u toj oblasti, ali i do oštre polarizacije

Portret savremenika – Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova

Ministar za pevanje i brukanje

Nekakva politička biografija Ivice Dačića, čoveka koji je 30-ak godina u srpskoj politici, verovatno bi zahtevala kakvu omanju knjigu. Zbog toga će ovde biti reči samo o obrisima delovanja predsednika SPS-a kao ministra inostranih poslova Srbije

BiEPAG – Sažetak politike

Zapadni Balkan kao geopolitička šahovska tabla?

Mitovi, realnosti i opcije javne politike

VREME vanredni brojevi od 27. mart – 26. jun 1999

PRILOG KULTURI SEĆANJA: Ratno Vreme

Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.

Intervju – Nele Karajlić, muzičar i pisac

Ja sam muzejski eksponat

"Kad nemaš nikakav drugi nacionalni identitet, kada nisi utemeljen ni u jednom obliku kulture, kada još nemaš svoje ja a već imaš državu i zastavu, logično je da taj nedostatak pokušavaš da kompenziraš promjenom istorije. Čak i prisvajaš tuđi jezik i nazivaš ga svojim imenom"

Kultura jezika i patriotizam – Zavičaj, domovina, država

Slatko je i slavno za otadžbinu umreti

Šta je otadžbina? Svakodnevna reč. Ali šta zaista osećamo kada govorimo o svojoj otadžbini? Da li smo spremni da poginemo za nju? Ne apstraktno uz piće za kafanskim stolom, nego da zaista, iz ubeđenja, damo život za nju? Da li smo spremni da na poziv otadžbine ostavimo roditelje, ostavimo svoju decu? Da li razlikujemo rodoljublje i patriotizam od šovinizma? I šta ako na čelo naše otadžbine ili domovine zalegnu štetočine koje je po našem mišljenu upropašćavaju

Veze sa Republikom Srpskom

Srpska posla i srpski zet

Milorad Dodik bio je rado viđen gost Hajnca-Krstijana Štrahea i "srpskog zeta" Johana Gudenusa. Oni su njemu davali političku podršku i izvlačili ga iz izolacije Zapada, a Dodik je pozivao Srbe u Austriji da glasaju za desno-populističku Slobodarsku partiju

Štrahe i Srbi

Ne damo Kosovo

Hajnc-Kristijan Štrahe se predstavljao kao prijatelj Srbije i Srba koji se zajedno sa njima bori za Kosovo kao sastavni deo Srbije. U videu tajno snimljenom na Ibici on navodno bogatu Ruskinju odvraća od investicija u Srbiji, jer su kod nas nekim njegovim prijateljima "firme izvučene ispod guzice"

Austrija – Pad Hajnca-Kristijana Štrahea

Četvrt milijarde zgodne Ruskinje

Austrijski vicekancelar zagrizao je mamac nepoznatog nalogodavca: snimili su ga kako na Ibici jednoj atraktivnoj Ruskinji nudi unosne poslove sa državom ako bude finansirala njegovu Slobodarsku stranku. Vlada Austrije je pala, a afera je samo nedelju dana pred izbore za Evropski parlament ponovo otvorila pitanje uticaja Rusije na desno-populističke partije i pokrete širom Evrope

Kultura govora

Fašizam i naše vreme

U Srbiji se pojam fašizam pretvorio u psovku koja bi trebalo da diskvalifikuje političke protivnike. To je neuka i neodgovorna zloupotreba pojave koja je na tragičan način obeležila 20. vek

Lični stav

Srbija u kandžama banaka

Korisnici kredita u švajcarcima ne traže od države nijedan dinar. Traže da im se vrati nezakonito oduzeta imovina (novac) od banaka jedino i isključivo i na osnovu sudskih presuda. To što država hoće da pomogne banke, to je njen problem; možda oseća grižu savesti kao saučesnik u ovim kriminalnim radnjama

Evropska unija bez Velike Britanije

Ima li života posle Bregzita

Dogovor o Bregzitu koji je premijerka Velike Britanije Tereza Mej postigla sa Evropskom unijom po drugi put je ubedljivom većinom odbačen u parlamentu. Dok Britanci traže način da se konačno odvoje od EU, postavlja se pitanje kakve će to političke posledice da ostavi na Evropsku uniju, to jest, ima li života nakon Bregzita