Godišnjice – Četvrt veka od raspada SFRJ

Sećaš li se Jugoslavije

Danas se, opet, Jugoslavija i jugoslovenstvo spominju širom regiona. Ne toliko zbog okruglih godišnjica – 25 godina od raspada Titove Jugoslavije i 95 godina od Vidovdanskog ustava, prvog ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nego zato što je britanski referendum o izlasku iz EU mnoge podsetio na slovenački i hrvatski referendum posle kojih su ove dve bivše jugoslovenske republike proglasile nezavisnost, čime je zvanično umrla "velika" Jugoslavija

Britanija i EU – Sudbonosni referendum

Ostanak ili o(p)stanak

Kako je jedno unutarstranačko pitanje dovelo u pitanje sudbinu Velike Britanije i Evropske unije

Austrija – Predsednički izbori

Tesan poraz desnice

Kao da je RIK brojao glasove nakon drugog kruga predsedničkih izbora održanih u nedelju: kandidat desnopopulističkih slobodaraca Norbert Hofer i levo orijentisani "zeleni" Aleksander van der Belen osvojili su po pedeset odsto glasova. Pobednik je proglašen tek u ponedeljak kasno posle podne: Van der Belen. Proevropski orijentisani Austrijanci su odahnuli, ali problemi sa jačanjem antisistemske desnice tek dolaze, ne samo u Austriji, već i u čitavoj Evropskoj uniji

Na licu mesta – Banjaluka

Kilometar između demokratije i izdaje

Ispostavilo se da su oba mitinga u Banjaluci bili jedna u nizu brojnih obojenih i neobojenih revolucija, arapskih i bosanskih proleća, koje su građani ovih prostora od proleća do jeseni, iz godine u godinu preživljavali kroz recepte vrhunskih majstora spin kuhinja

Lični stav

Dva bauka kruže Evropom

Jedan je već dobrano izbledeli bauk komunizma, a drugi narastajućeg neofašizma. Plodnije je tlo za ovaj drugi, naročito u zemljama kao što je Srbija, u kojima nas ubeđuju da sunce kruži oko zemlje

Austrija – Predsednički izbori

Obrt udesno

Pobeda desničarskog kandidata Norberta Hofera dala bi podstrek svim evropskim desničarskim partijama i mogla bi da se ispostavi kao početak kraja Evropske unije i demokratije kakvu danas poznajemo

Srbija, Hrvatska i EU

Balvani na evropskom putu

Kao i mnogo puta ranije, najnoviji srpsko-hrvatski spor se mogao izbeći, ali šteta je već učinjena i preti da bude trajna

Esej – O knjizi Mirka Kovača Vrijeme koje se udaljava

Njegova duša (le)bdi nad ovim gradom

Kovač je vratio dug svakom prijatelju. O tome svedoči i ova, poslednja Mirkova knjiga. Knjiga koja se koleba, njiše između memoara, autobiografije i romana

Slučaj Jermenske crkve

Palmira, Šojić i Nušić u Novom Sadu

Jermeni, njihova crkva, tačnije atraktivna lokacija na kojoj se nalazila, tema je oko koje se stranke prepucavaju i prebacuju odgovornost jedna na drugu. Srušena zgrada nekadašnje "Komunalne banke" osvanula je na nekim portalima u regionu pod naslovom: "Islamska država zauzela Novi Sad". Nušićevsku notu dodao je počasni konzul Jermenije posetom gradilištu...

VREME BR.1162 | 11. APRIL 2013.

Tokovi novca: Džet-set u poreskom raju

Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara ICIJ objavio je dokumentaciju o 122.000 of-šor kompanija, 13.000 privatnih računa u poreskim rajevima i 12.000 agenata koji osnivanju virtuelne firme. Količina podataka od 266 gigabajta odgovara broju od pola miliona knjiga, 160 puta je veća od diplomatskih depeša koje je Vikiliks pustio u javnost 2010. godine. Do sada najveće raskrinkavanje sistema poreskih utaja i prevara izazvalo je lavinu političkih i medijskih reakcija

Intervju – Vanja Macanović, advokatica Autonomnog ženskog centra

Kako napustiti nasilnika

"U Srbiji svakih deset dana jednu ženu ubije partner, bivši partner ili član porodice. Statistika je takva već godinama, osim ako izuzmemo slučajeve masovnih ubistava iz 2013. ili 2015, kada je taj broj bio veći. Od 20.000 prijava nasilja u porodici tokom jedne godine, tek oko 3500 rezultira krivičnim postupkom"

VREME BR.1164-65 | 25. APRIL 2013.

Osujećeni poverioci u stečaju

Sve više upozorenja na kršenje ekonomskih i socijalnih prava širokih slojeva radno sposobnog stanovništva u sivoj zoni tranzicije i neuspešne privatizacije, u beskrajnim radnim sporovima i stečajnim postupcima, u mikro i malim preduzećima koja grcaju – i u čekaonicama Nacionalne službe za zapošljavanje

Izbeglička kriza

Grčka kao sabirni logor

Plan vanrednog stanja zbog izbegličke krize Grčka je počela da primenjuje od nedelje, 28. februara. Naime, nakon odluke Austrije i zemalja takozvane Balkanske rute da zatvore svoje granice, ili u najboljem slučaju da minimalizuju ulazak izbeglica koji putuju preko grčke teritorije prema centralnoj i severnoj Evropi, Grčka je došla u opasnost da se pretvori u veliki evropski "parking za izbeglice"

Nuspojave

Opelo jednom prenemaganju

Nije problem što Srbija sudeluje u evropskom projektu regulisanja ljudskog talasa; problem je u izlivima licemernog samoobožavanja koji su tome prethodili

Izbeglička kriza

Trijaža ljudi na Balkanskoj ruti

Otkad su promenjene procedure, "čudne" situacije se dešavaju na granicama. Po drugi put je kroz kamp u Preševu prošla jedna grupa izbeglica koja je iz Slovenije vraćena u Đevđeliju da uzme novi papir. Drugi su vraćani iz Hrvatske, neki iz Šida. Jedan Sirijac je vraćen čak iz Austrije. Dešava se i da se porodice razdvajaju ili da oni koji nemaju novca da plate neplanirani prevoz – idu peške ka Makedoniji

EU i izbeglice

Povlačenje »gornjih granica«

Kakvog smisla uopšte ima "gornja granica" kojom Austrija hoće da smanji priliv izbeglica u trenutku kada "evropsko rešenje" nije ni na vidiku? Dok se privrednici boje kraja šengenske Evrope, analitičari veruju da će Angela Merkel ipak popustiti

Zoom

Izbori i ekonomija – Sve do blagovesti da će parlamentarnih izbora ipak biti glavni razlog premišljanja o toj temi bila je dilema kako će to uticati na srpsku ekonomiju. Sad te dileme nema

Ovde je zavladao primitivni obrazac po kome je u "tuđeg tatka pogolema patka" i sve oči su uprte u neke strance. Patriotizam trenutno ima slabu prođu, a najslabiju ima ekonomski patriotizam

Potraga

Prodaja Telekoma

Još uvek u raljama vlasti

Kako jedna od najuspešnijih firmi u većinskom vlasništvu države ponovo nije prodata

Vreme Vojvodine

Vojvođanske seobe

Vojvodina je tokom čitave istorije bila migratorni prostor. Talasi migracija značajno su menjali strukturu, način života i kulturu ovog prostora. Kao izrazito višenacionalna sredina u današnjem obliku nastaje tokom XVIII veka, što je bila posledica doseljavanja Srba u Velikoj seobi 1690, kao i kolonizacije koju je sprovodila austrijska vlast. Migracije nakon Drugog svetskog rata, proterivanje Nemaca i kolonizacija Srba iz Bosne i Hrvatske, a zatim i migracije tokom i nakon raspada Jugoslavije, promenili su strukturu stanovništva Vojvodine, ali je ona i dalje zadržala svoj multietnički karakter. U Vojvodini danas živi nešto manje od dva miliona stanovnika i 26 nacionalnih manjina, a šest jezika ima službeni status – srpski, mađarski, slovački, hrvatski, rumunski i rusinski

Odnosi Srbija – NATO

Polje visokog pritiska

U trenutku nastanka ovog teksta stiže vest da je Turska, inače članica NATO-a, 24. novembra oborila ruski vojni avion. Dok Ankara navodi da je suhoj 24 povredio turski vazdušni prostor, rusko ministarstvo odbrane tvrdi da je njena kontrola leta u Homsu uočila da su zapravo turski lovci ušli u sirijski vazdušni prostor. Predsednik Rusije Vladimir Putin je izjavio da je to nož u leđa od saučesnika terorista i da će biti posledica po rusko-turske odnose... Može li Srbija biti neutralna ili se mora uhvatiti u ludo kolo

Prodati ili ne prodati Telekom

Smetnje na bežičnim vezama

Izvor "Vremena" iz samog Telekoma kaže da postoji osnovana zebnja da će današnji pretežni izvor prihoda ove kompanije, mobilno telefoniranje, uskoro postati bagatelni resurs s obzirom na to da su cene telefonske komunikacije u padu, pa će se konkurencija "domaćim kompanijama" na tržištu Srbije neverovatno proširiti. Prihodi svih naših operatera od gole mobilne telefonije već 2014. godine opali su za četiri odsto, a ta tendencija će se verovatno nastaviti

Intervju – Uroš Đurić, umetnik

Srbija kao socijalni eksperiment

"Ne ćute svi umetnici. Ali interesantno je šta kažu oni koji odluče da govore. Meni je zamorno, dosadno da čitam to o čemu oni baljezgaju, to je jedna jalova babažvaka. Njihov je diskurs postao deo folklora. Godinama unazad odbijam da razglabam o procesima u društvu ne zato što me je strah, već stoga što i kada pričate protiv nekog, nesvesno ga promovišete, pomažete posredno učvršćivanju njegove pozicije. Tako ste se upecali na udicu koju su bacili on i njegovi, da bi se samo pričalo o njemu i o njima. Ja ne želim da pričam o njemu i njima. Njih zaista treba ignorisati"

Austrija – Izbeglice i iskupljenje

Dobro delo za dobar san

Entuzijazam sa kojim su Austrijanci i Nemci dočekali izbeglice opada. Solidarnost ustupa mesto trezvenoj kalkulaciji o redukciji broja izbeglica. Bilo je lepo dok je trajalo: taj osećaj iskupljenja zbog nacističkog pragreha

Zima na izbegličkoj ruti

Destinacija Srbistan

Kroz Srbiju je u oktobru ove godine prošlo 180.307 izbeglica iz Sirije, Avganistana, Iraka, Somalije, Eritreje, Pakistana... Zvaničnici EU sve češće pominju Zapadni Balkan kao predvorje Unije na kome će se otvarati kampovi za prihvat i registraciju izbeglica pre nastavka njihovog egzodusa ka Zapadu. Domaći zvaničnici kategorički odbijaju tu mogućnost govoreći da Srbija neće postati logor za izbeglice. Ipak, iz obaveštenih izvora "Vreme" saznaje da je novac za otvaranje novih kampova obezbeđen iz EU i da se na njima radi

Zoom

Minut, dva, tri – Počeo otvoreni rat tabloida iza koga se kriju niske strasti, krupne pare i primitivna politika

Vučić se ponaša kao da je sa samom budućnošću sklopio tajni ugovor koji mu daje punomoćje da nastupa u ime budućnosti. Normalan svet iritira što s velikom sigurnošću i samo sa odglumljenim oklevanjem povezuje sudbinu Srbije sa sopstvenom sudbinom

Pogled četvrt veka unazad

Kada su Drugovi postajali Srbi

O partiji koja je izašla iz mene. O komunistima koji su postali nacionalisti. O tome kako sam 9. marta mrzeo i tenkove i demonstrante. O iskonskim strahovima, gađenju, odlasku u Beč, ćupriji u Mostaru i tome da je dom, uprkos svemu, samo jedan, da će ova zemlja postati onakva kakva bi trebalo da bude, kada jednog dana bude podigla spomenik nepoznatom dezerteru iz jugoslovenskih ratova devedesetih godina prošlog veka