Zoom
Greška Borisa Tadića – Da je poslao Ljiljanu Smajlović u Otavu, Kanada, ne bi se sada Mlađan Dinikić vajkao kako je neshvaćen kao što je to bio ubijeni Zoran Đinđić
Ko od mrtvog društva loših novinara, kako je UNS do pre par meseci definisan, napravi partnera u relevantnom političkom govoru, što je pošlo za rukom Ljiljani Smajlović, predsednici tog udruženja, zaslužuje svaku pažnju
125 godina srpske železnice
Čudni putnik
"Hvala Bogu kad jednom stigosmo u Caribrod da se kurtališem ove napasti, laknu mi kad ga predadoh Bugarima" (General Milivoj J. Nikolajević, maršal Dvora, pridodat od srpskog kralja na službu persijskom šahu, prilikom njegovog prolaska kroz Srbiju 15/16. septembra 1900)
Intervju – Vesna Pešić, predsednica Političkog saveta LDP-a
Mrak u Srbiji neće biti slučajna pojava
"Nije sporno da li LDP treba da uđe u Vladu i pokaže šta zna. Sporan je preveliki ustupak, jer je sloboda medija osnovna vrednost liberalizma. Umesto što brani taj ustupak, LDP bi trebalo što pre da izdejstvuje donošenje novog Zakona o informisanju. Uostalom, to je i obećao..."
Libija – 40. godišnjica revolucije
Brat i vodič
Libijska revolucija stvorila je sistem koji mnogi u svetu karakterišu kao represivan, a one koji ga izbliza upoznaju iznenadi svojim paradoksima. I pored decenijskih sukoba sa Zapadom, on pruža mogućnosti svojim građanima da putuju po svetu, elita društva obrazovana je na najboljim evropskim univerzitetima, alkohol je zvanično zabranjen, ali ga svuda ima, što uvoznog, što domaće proizvodnje. Cvetaju korupcija i nepotizam, ali stopa kriminala je skoro na nuli, a Libija je najstabilnija država politički veoma trusne Severne Afrike. Fundamentalisti u Libiji besno škrguću zubima, kriju se i ćute
Pregovori sa MMF
Bilans i balans
Odobreno je povećanje budžetskog deficita, zasad neće morati da povećavaju PDV, ni da se oporezuju prihodi građana, obećana i preporučena reforma penzionog sistema, zdravstva i državne administracije
TV manijak
Ni istok ni zapad
Odnosi Srbije i Crne Gore
Konzulska vremena
Mogu li se, zahtevom za otvaranje konzulata u Bijelom Polju, Nikšiću i Herceg Novom, popraviti odnosi dveju država, dovedeni na najniži nivo posle prošlogodišnje odluke Podgorice da prizna nezavisnost Kosova
70 godina od početka Drugog svetskog rata
3. septembar 1939.
Za ovaj broj "Vremena", koji izlazi pred 70. godišnjicu formalnog početka Drugog svetskog rata, odlučujemo se za hronološki sled događaja predmetnog dana
Festivali – Belgrade Beer Fest 2009, 12-16. VIII, Ušće, Beograd
I Guča i Egzit
Belgrade Beer Fest (dalje: BBF) počeo je 2003. kao "naš letnji Oktoberfest", na sredini između dragačevskog sabora i novosadskog Exita, da bi vremenom bivalo sve jasnije da se muzički bliži severnijem, a po svemu ostalom južnijem svom uzoru
Seul
Umro Kim Dae Džung
Crkvena proslava i državna pitanja
Pet vekova »Druge Studenice«
Sve je nekako bilo nejasno i kontradiktorno: s jedne strane, pompezno oglašavanje proslave petstote godišnjice manastira na programima Radio-televizije Vojvodine i u samoj Vojvodini, s druge, više nego skromne najave kako u medijima tako i u javnosti u Srbiji
NATO – Promena prioriteta i strategije
Od Prištine do Kabula
Čak i da nema Avganistana, novi generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen imao bi pune ruke posla. Između ostalog, njegov posao je da što pre završi novu strategiju odbrane Alijanse. Jer, važeći strateški principi NATO-a formulisani su 1999. u sasvim drugačijoj vojno-političkoj situaciji: Al kaida nije bila na radaru, Rusijom je vladao Jeljcin, Indija i Pakistan nisu bili nuklearne sile, a Iran je bio daleko od toga da napravi bombu. Novo vreme zahteva novu strategiju i nove prioritete, a o tome mnoge zemlje članice imaju različite stavove
Intervju – Čedomir Antić, istoričar
Rasrbljavanje regiona
Naš narod u okruženju je naša najbolja veza sa državama u kojima živi. Srbija je stolećima demografski napredovala dok su ovi krajevi bili predmet njene brige ili dok je tamošnjem narodu pružala nešto više od zemlje izbeglištva. Zato je neophodno uvrstiti odnos prema srpskom narodu u regionu u prioritete naše državne politike, kaže jedan od autora Izveštaja o političkim pravima srpskog naroda u regionu
Novogovor
Minglovanje
Dani kupine
S Medvednika vetar piri
Borka Vučić (1926 – 2009)
Pogibija najpoznatije srpske bankarke
Zemlja i ljudi – Etiopija
Čistačice kiše
Ulice u Adis Abebi su prašnjave, najčešće bez trotoara, sa dosta blata sa strane. Tokom vožnje mora se biti obazriv jer i ljudi i životinje ulicu prelaze ili idu duž nje gde god stignu, bez nekih određenih pravila. Vozi se sporije nego u nekim drugim afričkim zemljama poznatim po gužvi u saobraćaju. Na otvorenom putu retko se trubi, a za signalizaciju se najčešće koristi ablendovanje. Pored gradskog autobusa narandžaste boje, mnogo je više malih kombija plave boje (podsećaju na fiću), koji služe za transport po gradu po proizvoljnim maršrutama, pa treba dobro slušati mladiće koji uzvikuju destinaciju na koju idu
Knjiga vredna pažnje
Ulična istorija Beograda
Baveći se životom i radom "malih ljudi" u Dečanskoj ulici, cenama rente, brojem kafana, popularnim anegdotama, opisom dvorišta, vrstom vozila ili kaldrme u ovom ili onom periodu, Boško Mijatović zapravo priča priču o onome što čini ne samo život velegrada već život uopšte – o svakodnevnim, ali i decenijskim promenama; o promenama koje su prošle nezapaženo, ali i o promenama koje opstaju dugo nakon ljudi koji su ih zamislili i sproveli u delo
Vojvode po zanimanju
Đujić i uveoci
Šešelj je prvi na spisku onih koji su titulu dobili u (još) mirnodopskom periodu. Devet godina kasnije, 9. decembra 1998. Đujić je zatražio oproštaj od srpskog naroda za "učinjenu grešku prilikom imenovanja Vojislava Šešelja za četničkog vojvodu"
Letnja šema – strani reporteri u Srbiji
Stranci u noći
Nekoliko velikih svetskih listova je tokom leta slalo reportere u Beograd, kako izgleda, talentovanije i rafiniranije od onih mnogobrojnih klišetizirano instruisanih "bad guy – good guy" ratnih izveštača koji su ovuda prolazili
Palićki filmski festival ‘09.
Recesijsko izdanje
Gde je besparica, nužno je i besfilmica, što se ove godine nije toliko odrazilo na pad kvantiteta koliko na veliko proređivanje vanserijskih ostvarenja
Privatizacija Beogradskog sajma
Nepristojno, uvredljivo,društveno i državno
Kada se raspisuju tenderi optimizam pršti… Posle euforije, kada se očekivanja ne ostvare, krene ljutnja, depresija ili kuknjava kako u stvari ništa nemamo pa nije ni čudo da prolazimo kako prolazimo. Ni najavljena privatizacija Beogradskog sajma do sada nije bila izuzetak
Portret savremenika – Oli Ren
Babica balkanskih integracija
Odlaskom Olija Rena balkanske zemlje gube dragocenog saveznika na evropskom putu
Kavkaz – Sfera ruskih interesa
Svako gleda svoja posla
Americi je Rusija kao saveznik potrebna i za sprečavanje razvijanja atomskog programa u Iranu, i za smirivanje situacije u Pakistanu i Avganistanu, i za stabilizaciju na Bliskom istoku. Takođe, SAD i Rusija poseduju zajedno 95 odsto atomskog arsenala, te i redukovanje količine nuklearnog oružja, što je pri vrhu liste prioriteta administracije Baraka Obame, zavisi od saradnje sa Rusijom. S tim je vezano i sprečavanje nastanka neke nove nuklearne sile, kao i smanjivanje mogućnosti nekog terorističkog nuklearnog napada. Sve su ovo i suviše krupne teme da bi Amerika Rusiji osporavala primat na njenom domaćem terenu, na Kavkazu
Strip
– Darko Perović, "Brek", Komiko, Novi Sad, 2009.
Govor tame, dvadeset godina kasnije
Darko Perović je sa Brekom napravio korak od sedam milja. Ovaj iskorak je bio toliko veliki da je odredio crtačku sudbinu jednog tihog momka koji bi prigušenim glasom ponekad nešto nenametljivo iskomentarisao među pretencioznim glavama kojih se moglo sresti na sastancima neformalne strip-grupacije Beogradski krug 2 u Mažestiku. Neki su više pričali, tek ponešto uradili dok su razvijali ideologije stripa – šta se mora obožavati, a šta zaslužuje doktrinarni "prezir sa Olimpa". Darko je uglavnom ćutao. Bavio se pasivnim avanturizmom crtačkog stola. Znao je da se tamo nalazi srce tajne
Izložba
Nedosanjani san Belog grada
"Da smo bili te sreće da nam Grad na Beogradskoj tvrđavi pretekne i potraje, da taj Grad nije rušen i konačno srušen, kakav bi to Grad danas bio na mestu današnjeg parka?", pitanje je na koje su odgovorili studenti Arhitektonskog fakulteta čiji su radovi izloženi na Kalemegdanu