Društvene nauke mogu da skrenu pažnju na alternativne opcije politike, ojačaju neophodnost političkih reformi i neguju javnu raspravu i, kao takve, mogu da doprinesu izgradnji više otvorenog i demokratskog društva, stoji među najvažnijim zaključcima skupa
Osećam obavezu da govorim o holokaustu. Sve veću, što nas je manje živih koji možemo da svedočimo o tom Vremenu Zla. Istovremeno mi se sve besmislenije činilo to što imam da kažem, činilo mi se da malo ko želi da čuje, želi budućnost koja se seća mojih strašnih vremena. Pogotovo u Srbiji, u Beogradu, koji su tako temeljno očišćeni od Jevreja. A onda su učenici Treće beogradske gimnazije kriknuli na pozornici Bitef teatra. Taj krik devojčica i momaka sedamdeset godina mlađih od mene bio je moj urlik, moj protest što je svet takav, kakav jeste, moj vapaj za roditeljima, plač za svim mojim mrtvima, za koji ja nisam nikad bio sposoban
Kosovo i Bosna su predstavljali američku lekciju Evropljanima koje su kritikovali zbog nedostatka vizije u politici prema regionu. Da li su počeli da uviđaju da iz njega ni sami ne mogu izaći
U petak uveče – 22. maja – stigla je vest da će vladika Filaret ostati na tronu Mileševske eparhije ne bi li ispravio propuste u rukovođenju, da bi se koliko već ujutru čulo da je razrešen dužnosti. Po informacijama do kojih je "Vreme" došlo, pojedine vladike su podsetile na "praksu" svog sabrata da obeća pa se ne popravi, a i plašili su se da bi došlo do veće odmazde prema onima koji su svedočili protiv episkopa Mileševske eparhije. U slučaju vladike Georgija i vladike Filareta, tasovi "za" i protiv" su u Saboru bili skoro izjednačeni. Presudio je jedan ili nekoliko glasova. U novijoj istoriji Crkve teško da se pamte odluke donete tako tesnom većinom. Rasprave u Saboru su bile žestoke i burne. Potezale su se, kažu, uvrede, ucene i pretnje
Pojedini medijski izveštaji povodom posete Kubi predsednika Tomislava Nikolića i ministra zdravlja Zlatibora Lončara zvučali su kao da se ova dvojica odande vraćaju sa vakcinom protiv raka pluća u ruci
"Varvari dolaze noću. Pre mraka i poslednja koza mora biti uterana, kapije zašipljene, u svaku osmatračnicu postavljen stražar da izvikuje sate. Po celu noć, priča se, varvari se smucaju naokolo rešeni da ubijaju i pljačkaju"
Iščekujući varvare, Dž. M. Kuci
Pravila za učešće na Evrosongu eksplicitno kažu da "tekstovi, govori, gestovi političke ili slične prirode" nisu dozvoljeni tokom održavanja takmičenja. Pa ipak, u šezdeset godina Evrosonga politika je kroz sporedne ulaze i na mala vrata često dospevala na evrovizijsku pozornicu, koja se koristi kao platforma za prenošenje poruka koje su u osnovi (geo)političke. Od samog početka Evrosong je bio platforma za artikulisanje i sučeljavanje političkih stavova: dok je, na primer, papa Pije XII u Evrosongu prepoznavao potencijal za "jedinstvo nacija", suzbijanje predrasuda i rušenje barijera, francusko komunističko glasilo Radio Liberté opisivalo ga je kao novo oružje psihološkog rata koje služi ujedinjenju Evrope
"Veoma je teško da bilo koji ozbiljan investitor odluči da dođe u zemlju u kojoj ombudsman biva napadan od ministara i premijera te zemlje, u kojoj predsednik republike optužuje policiju da ga prisluškuje, a njega ministarka optužuje da je kriv za nesreću koja je mogla da se desi, za prosutu kafu, u zemlju u kojoj se od strane tajne službe prisluškuju politički neistomišljenici, u kojoj se gase pojedine televizijske emisije koje nisu naklonjene aktuelnom režimu"
Već tri godine poslanice srpskog i kosovskog parlamenta i žene iz javnog života Srbije i Kosova razgovaraju i sarađuju. Rezultat je vidljiv u filmu pod naslovom Sledite nas u kojem govore šta ih je povezalo, ali i o susretu ove nedelje u Beogradu koji će prvi put biti otvoren za javnost
"Po unutrašnjosti se politikom bave oni koji su pre 2012. godine sedeli ispred prodavnice i pili pivo. U bilo kom selu teško ćete naći uspešnog domaćina, koji obrađuje hektare zemlje, koji ima plastenike, postrojenja a da se bavi politikom. Ne zato što on ne voli svoje selo i ne bi voleo u njemu da napravi put, vodovod ili ko zna šta, već zato što neće da sedi u društvu onih koji su danas predstavnici političkih stranaka u Srbiji, neće da se valja u tom političkom blatu"
Rezultati istraživanja javnog mnjenja Nove srpske političke misli (NSPM) bili su glavna tema sedamnaeste emisije "Zumiranja" pod nazivom "Kuda ide Srbija?". Sa urednikom NSPM-a Đorđem Vukadinovićem, sociologom Jovom Bakićem i pokrajinskim sekretarom za međunarodnu saradnju i lokalni razvoj Branislavom Bugarskim, razgovarao je odgovorni urednik "Vremena" Filip Švarm
Ubijeni policajci su sahranjeni, njihove porodice će dobiti finansijsku pomoć, a njihove kolege koje su preživele visoke novčane nagrade. Stanovnici Divljeg naselja, kojima domovi nisu oštećeni vratili su se kućama. "Kumanovska bitka" je završena, ali se o njenoj pozadini malo toga zna. Sada Makedonija sa zebnjom iščekuje veliki miting narodnog nezadovoljstva zakazan za nedelju u Skoplju
Najboljem teniseru sveta tek predstoje godine u kojima će, pored turnirskih nagrada, zaraditi i neuporedivo veći novac od sponzorstava i marketinga
Krenu repriza Parade, VIP sedala ne bila prazna, sve zauzeli poštovani građani, na drugom kraju Trga pojedine partije su samostalno davale svoj doprinos pobedi nad fašizmom...
Imamo samo jednog vođu i jednu partiju, sve ostalo samo su kulise. Ali, kad nestane te jedne ličnosti, tog vođe, pa stranka doživi raspad, u Srbiji neće ostati ništa sem zgarišta – i institucija i političkih ličnosti. To je ono što je najstrašnije kada gledamo perspektivu Srbije. Moramo, dakle, da se pripremimo za jednu uništenu zemlju, kao i na to da ćemo u velikom delu našeg političkog, društvenog i ekonomskog sistema morati da startujemo od nule. Jer, kada razorite institucije i jedan normativni sistem – pravila funkcionisanja javnosti, medija, međuljudskih odnosa u državnoj upravi, kulturi i tako dalje – sve što ostaje jesu moć, arbitrarnost i nasilje
Sedamdeseta godišnjica pobede nad fašizmom biće obeležena 9. maja velikom vojnom paradom u Moskvi. Polemike koje prate ovogodišnju moskovsku proslavu Dana pobede nastavak su polemike vođene i pre deset godina povodom obeležavanja šezdesete godišnjice pobede nad fašizmom, s tim da su stavovi u međuvremenu samo radikalizovani. O tome svedoči i danas aktuelan tekst Frana Cetinića (1947–2006) objavljen u "Vremenu" broj 749, 12. maja 2005. godine, koji ponovo objavljujemo ukazujući na postojanost istorijskog revizionizma, na tadašnje političke prilike na liniji Zapad–Rusija u ogledalu današnjih, ali i na ličnost Frana Cetinića, prijatelja "Vremena", dugogodišnjeg urednika Radio France Internationalea i vrsnog evropskog intelektualca
Parada koja će se povodom Dana pobede održati u Moskvi ove godine označiće poraz pobednika od pre sedam decenija. Poraz nanose sami sebi. Poraženi će biti i oni koji su se odazvali pozivu Rusije, jer im se najviši predstavnici potomaka mnogih njihovih saveznika neće pridružiti. Ali još mnogo više oni koji se danas odriču zajedništva borbe protiv najvećeg zla koje je čovečanstvo iznedrilo u 20. veku. Razočaran sam zbog stavova Vašingtona, Londona i Pariza i svih onih koji misle da moraju da ih slušaju. Njihova bruka meni nije uteha. Dobro je što će predsednik Srbije Tomislav Nikolić u Moskvi predstavljati građane ove zemlje i njihove potomke koji su se borili protiv nacizma i fašizma, to jest Titove partizane
Na najvećem vašaru, nema šta nema, od jaja, druge rasade, sve vrste gaća, do nadgrobnih spomenika. Sve je tu, da se citira umetnica Vendi, vertikala, i sve je horizontala... sve je ta Srbija!
Ne možete nekontrolisano izražavati ljubav, baš kao ni mržnju. Mrzite do mile volje, ali to mora biti institucionalno i vaša mržnja će biti usmerena na izdajnike i petokolonaše koje Vlast markira. Populizam ne razume individualni čin izražavanja emocija i stavova
Mislim da Vlada nije jedinstvena, a to će Aleksandar morati da rešava, ako stigne od ministarskih obaveza koje je preuzeo na sebe. Ja se ne mešam da li je izbor ministara morao da bude ovakav ili onakav. U politici ne možete uvek sve po svojoj želji i ukusu ili po onome što znate o ljudima. Predsednik Vlade ne sme da dozvoli da mu se Vlada obruka, i zato mora da uskoči da nešto rešava umesto ministara. Nema uspešne vlade ako postoje univerzalni ministri koji mogu da skaču iz resora u resor
Verovatni organizatori ili bar podstrekači pripadaju onima za koje su smrtni neprijatelji gotovo svi, od hrišćana do muslimana koji ne misle kao oni, a takvih je većina u islamskom svetu
Najavljivana investicija od tri i po milijarde evra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata je, zapravo, 150 miliona evra plus 280 miliona evra kredita. Gradonačelnik Beograda Siniša Mali kaže da će taj početni kapital vremenom narasti, pa će se iz toga finansirati naredne faze investicije, a ako ne bude dovoljno – uskočiće Arapi
Puštam noge da se skotrljaju nizbrdo. Ne ide, skamenjene su u istom pokretu. Nemam više snage da ih nateram da drugačije rade. Ništa me ne boli, ali sam potpuno beživotan. Kao da se nešto u mozgu zaglavilo. Ne mogu ni da usporim ni da ubrzam. Dobro. To su klasični simptomi krize. Idemo još jednom: laktovi, kolena, kukovi
"Papa ima vrlo gust kalendar susreta. O poseti predsednika Nikolića razgovaralo se još dok sam bio ambasador u Vatikanu, u leto 2012, vrlo brzo nakon predsedničkih izbora u Srbiji. Međutim, brzina kojom će sastanak između Tomislava Nikolića i pape Franje biti ponovo zakazan biće indikativna – ako se to dogodi uskoro, značiće da se nešto ozbiljnije dešava u odnosima između Vatikana i Srbije"
Umetnost vladanja u današnje vreme jeste kako obezbediti političku stabilnost u uslovima kad imate sve žešću eksploataciju. Oni koji u tome uspevaju visoko su cenjeni u međunarodnim institucijama. Vučić je uspeo da sprovede reforme koje su ne samo nepopularne nego i kontraproduktivne za kvalitet života većine ljudi, a da pri tome to nije izazvalo ozbiljnije potrese. Tajna uspešne politike onako kako je ona danas shvaćena jeste da ljudi glasaju za vas uprkos tome što radite protiv njihovih interesa
„Gorski je prevashodno roman o Londonu. Međutim, svi glavni junaci su u London stigli natopljeni politikom istoka i juga Evrope, i svoje otadžbinske priče upisuju u istoriju Britanije na jedan polifon, mnogoglasni način, često u protivurečju jedni s drugima a i sa samima sobom. Gorski je ruski patriota, čak i nostalgičan u odnosu na predjeljcinovsku Rusiju, ali istovremeno je i Jevrejin koji nosi određenu svest o tome da nije ’slovenska duša’. Natalija, u koju je zaljubljen, sanja da pobegne iz Rusije po svaku cenu, ali na Zapadu ne zna šta bi sa sobom. Nikola je beogradski tinejdžer čak i kada se približava četrdesetoj. U Englesku stiže u bekstvu od mobilizacije, kao čovek bez politike, ali i bez strasti; on je na neki način predstavnik srpske ’izgubljene generacije’ koja se devedesetih rasula po svetu i koja je moj pandan izgubljenoj generaciji Ficdžeralda i Hemingveja"
