Vlast i protesti vozača
Rezervoar pun gneva
Protesti zbog povećanja cene goriva isprva nisu dobili veliku pažnju prodržavnih medija. A onda se nadigla sva sila laži, pretnji i monstruoznih optužbi zbog kojih je razlog za bunt pomalo pao u zaborav
Protesti zbog povećanja cene goriva isprva nisu dobili veliku pažnju prodržavnih medija. A onda se nadigla sva sila laži, pretnji i monstruoznih optužbi zbog kojih je razlog za bunt pomalo pao u zaborav
Sigurno je da Beograd i Prištinu ubistvo Olivera Ivanovića žulja kao kamen u cipeli i ne vole mnogo kad ih neko podseća na to. Za mesec dana navršiće se šest meseci od ubistva, mediji će još jednom postavljati neprijatna pitanja dokle se stiglo u istrazi, kosovske će se vlasti, verovatno, setiti da kažu da nema novih saznanja, srpske će, verovatno, reći kako Priština, Euleks i međunarodna zajednica opstruiraju istragu, a na Ivanovićevom grobu u Aleji zaslužnih građana okupiće se, verovatno, samo porodica i prijatelji
Da li su intelektualci zaćutali zbog nekog ministarstva, članstva u UO, da bi zadržali katedru na fakultetu, ili mesto načelnika u bolnici, seli u upravničku fotelju nekog lokalnog pozorišta? Ili slobodnomislećih više nema? Šta se dogodilo sa onima koji nemaju strah da se suprotstave, kažu, istupe, budu protiv većinskih stavova, odluka i mišljenja? Gde su profesori, lekari, advokati, novinari, akademici
U junu 2016. Aleksandar Vučić saopštava da "iza rušenja u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu", a celokupno postupanje policije i tužilaštva u ovom izuzetno jednostavnom i lako rešivom slučaju daje odgovor na pitanje kako je moguće da je Siniša Mali iz svih afera (za sada) izašao netaknut: niko nije smeo ili hteo da postupa kako pravila službe nalažu
I ono malo novinara i medija koji su dugo opstajali u borbi, sve su tiši. Posrću u besparici, izmučeni su harangama koje protiv njih godinama vode tabloidi i neki elegantniji, tiši i podmukliji službenici režima. Nemaju više saveznika, ali ni snage, volje ili motiva, a tek im sledi odsudna bitka
Nakon što je britanski vojni ataše Sajmon Ficgibon izjavio da misli kako će general Ljubiša Diković biti načelnik Generalštaba „zauvek", iz Vojske je poručeno da Srbija veoma dobro razume i shvata britanski humor. Međutim, sasvim je ozbiljna činjenica da već godinu dana niko nije imenovan za Dikovićevog zamenika, kao i da bi po sili zakona od 20. maja trebalo da je on u penziji – a nije
Sa 156 glasova "za", nijednim protiv, nijednim uzdržanim, dok jedan prisutni poslanik nije glasao, Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 18. maja odluku o obrazovanju Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije, kao i uticaju na životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom. Celokupna inicijativa i prateća skupštinska rasprava najkraće se može ilustrovati modifikovanom krilaticom: "Il’ si Srbin, il’ si izdajnik"
Dugoročno, najveći problem koji će za Vučićem ostati jeste dramatičan gubitak takozvanog ljudskog kapitala – mi ne doživljavamo više iseljavanje, nego egzodus pametnih, obrazovanih, civilizovanih i mislećih ljudi
"Znate li šta je najhitnije i najvažnije da se promeni kad Slobodan Milošević ode sa vlasti?", upitao je profesor Ljubiša Rajić u proleće 2000. ustreptale polaznike Beogradske otvorene škole toliko željne promena. "Policija i pravosuđe. To su dve ključne stvari za razvoj demokratije", rekao je profesor Rajić. Nekoliko godina ranije čuveni i nagrađivani poljski reditelj Kšištof Kišlovski završio je svoju kapitalnu filmsku trilogiju "Tri boje: plavo, belo, crveno" inspirisanu fundamentalnim nasleđem Francuske revolucije – bratstvo, jednakost, sloboda, postulatima koji će postati osnova svake moderne demokratije. Srećom po njih, a na žalost mnogih građana Srbije, Kišlovski i Rajić nisu dočekali da vide kako Aleksandar Vučić i njegovi prijatelji sistematski razgrađuju dvovekovnu evropsku tradiciju zavijajući pravosuđe u nešto što ni fizika ni likovna umetnost ne priznaju za boju – crno
Ekskurzija grupe pripadnika Vojske Srbije na Ravnu goru u cilju polaganja venca na Spomenik Dragoljubu Mihailoviću izazvala je kontradiktorne reakcije u javnosti: od radosti zbog "vraćanja korenima" do osuda svih onih koji ne misle da je četnički pokret bio antifašistički. S druge strane, institucije ćute
Ista netrpeljivost prema kritičkom stavu, prema drugom i drugačijem, koja je kod Vučića više nego očigledna, kod Brnabić se sve teže skriva i sve češće izbija na površinu. Na isti se način njih dvoje izjašnjavaju o radnicima u štrajku, o medijima, o opoziciji, o penzijama, o siromaštvu, o svakoj po njih negativnoj konstataciji, samo što se premijerka koliko-toliko kontroliše
Ne znam samo kako će razdvojiti žrtve osiromašenog uranijuma od žrtava osiromašenog društva u kome je stres, kao jedan od važnih faktora rizika prilikom kancerogenih oboljenja, posledica bede i beznađa širokih slojeva stanovništva
Dok Aleksandar Vulin uporno ponavlja da bi svaki neprijavljeni prelet iznad Srbije završio obaranjem, danima su u drugoj polovini marta bespilotne letelice, uglavnom tipa "predator", naprosto "špartale" nebom iznad Srbije, uzduž i popreko, uključujući i nadletanje Beograda. Pripadnici Vojske Srbije mogli su im samo mahati sa zemlje
Miroljub Petrović je čovek hiljadu zanata, ali pre svega Jutjub zvezda opskurnih teorija: od nastanka Zemlje, preko ilirskog porekla Srba do štetnosti vakcina. Pažnju je prigrabio pripovedačkim darom i izjavama koje su postale deo pop kulture. Pohvale za Aleksandra Vučića otvorile su mu vrata nacionalnih televizija. Njegovi poslići – na granici ili preko granice prevare – do sada nisu zanimali nadležne
Siniša Mali je očigledno vešt s parama, o čemu postoje mnogobrojni dokazi, mada bi Mali voleo da ih je manje, odnosno da je manje tih dokaza stiglo do javnosti
Rekonstrukcije vlade će biti, u to nemajte sumnje, rekonstrukcija je uvek na stolu jer o čemu bi se pričalo kad se već pretresu aktuelne godišnjice iz devedesetih, Bljesak, Dobrovoljačka, i usput rehabilituje Vojislav Šešelj u Hrtkovcima? Ima li bolje teme od rekonstrukcije kad se štamparije zamore od svih diplomatskih i nediplomatskih nota sa Hrvatskom, BiH i Kosovom? Rekonstrukcija vlade je samo još jedan "zadatak" u rijalitiju "Srbija" pošto se slegnu sve psovke i čerupanja što zbog stihova iz radne sveske za peti osnovne što zbog gej slikovnice, a sve to da bi se zataškale kompromitujuće fotografije predstavnika "Srpske liste" na zabavi povodom 18 godina od osnivanja Haradinajeve stranke, na kojoj su se "Acini Srbi" veselili i vino pili sa kosovskom političkom elitom. Jer, lepo reče predsednik, prvo treba da se razreši "kosovski čvor"
Na Đurđevdan policija je napravila neprobojan prsten oko Hrtkovaca. A sve da bi sprečila Vojislava Šešelja da se na dan kada je pre 26 godina izazvao etničko čišćenje svojim javnim čitanjem imena žitelja hrvatske nacionalnosti, ponovo iživljava u selu u kome je njegovo delovanje dobilo i sudsku i statističku potvrdu
Ako Etihad ode, u suštini ostaje JAT – sa još starijom flotom, sa blizu 120 miliona dolara duga Etihadu zbog kredita uzetih 2015. i 2016. po izuzetno nepovoljnim uslovima, a koji stižu na naplatu 2020. i 2021. godine, i sa obavezom da kupi deset Erbasovih aviona
Veliki medijski koncern očigledno stvara jedinstven medijski prostor od Triglava do Vardara, sa auditorijumom nekadašnje SFRJ
Od kad je stupio na vlast, Aleksandar Vučić je onemogućio bilo kakav suvisli dijalog u društvu, ne samo o Kosovu, pa mi ostaje da se čudim, svaki dan sve više, premijerki Ani Brnabić koja uporno ne razume primedbe evropskih zvaničnika na stanje medijskih sloboda u Srbiji
Nije to bez neke što od pre neki dan ponovo predsednika Crne Gore Mila Đukanovića zovu Milo Britva. No što je nego britva, kao što će se videti. Od pohare Konavala do članstva u NATO-u, sve ravnim putem
Politički intonirana ili ne, presuda Šešelju će staviti makar jednu tačku u njegovoj bogatoj biografiji. Mehanizam za međunarodne krivične sudove izrekao je 11. aprila presudu po kojoj je Vojislav Šešelj ratni zločinac osuđen na 10 godina zatvora. Tačka. Da li će to biti tačka i na njegovu poslaničku karijeru u srpskom parlamentu, u ovom trenutku nije izgledno, zato što ga bez svake sumnje državni vrh podržava i ostaje nem na nove ispade i pretnje
Epizoda sa spomenikom kosmonautu asocira na Srbiju danas: ako imaš para i moći, možeš da sagradiš i postaviš šta god hoćeš i gde ti srce ište, a da struku i nadležne ne pita niko ništa. Dok ne pukne bruka
Šta je zajedničko svim evropskim čvrstorukašima? To da im je Aleksandar Vučić najbolji politički prijatelj i pobratim
Aleksandar Vučić je rado viđen gost u Berlinu. U Nemačkoj ga, naravno, ne viđamo kako se mlatarajući rukama dernja na ministre i novinare, već kako govori smireno, spojenih prstiju, i prekomerno zahvaljuje Angeli Merkel za sve i svašta. Čitav njihov odnos može, međutim, da se svede na jedno: Kosovo
Iako su nebrojeno puta pomerani rokovi za završetak prvih objekata na prostoru Savskog amfiteatra, taj prostor danas dobija neki izgled i izvesno je da će u nekom trenutku neki stanari biti useljeni u nebodere koji se tamo podižu. Jedino je problem što rokovi uvek nekako izmiču i jedino je izvesno da će se na tom prostoru još dugo zidati
Mediji privrženi Aleksandru Vučiću ubiše se od dokazivanja kako je on razočaran, veoma razočaran ishodom unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, pa čak i "sam kao duh" u sizifovskom naporu da promeni svet a sve u svetlu tih događaja