Ako Srbija tako teško dobija koncesije u zaštiti getoiziranih Srba na Kosovu, što je u Savetu bezbednosti, a i drugde, proglašavano za prioritet, onda ima razloga za veliku zabrinutost u Beogradu za ishod tih pregovora
Kult mladosti kao osovinu rokenrola, pa i pop muzike, gotovo neprimetno zamenili su kultom starosti
Otvoreno pismo ruskoj dumi, načelniku moskovske policije, Visokom komesarijatu za izbeglice i ruskom narodu
Neki će taj dan pamtiti po govorima, neki po srcu, neki po lipi i po onome ko je pod njom sahranjen. Neki će se sećati kako su se smrzli, pokisli, uništili cipele, blatom ukaljali najbolje pantalone. Biće, međutim, i onih koji će 18. mart 2006. pamtiti po Kolibrima
Čak i površni poznavaoci likova i dela Mirjane Marković, kao i Marije i Marka Miloševića, unapred su mogli da zaključe da uz taj "trio fantastico", ništa, pa ni sahrana, ne može da prođe bez mnogo buke i skandala
Lonac ide na vodu dok se ne razbije, kaže poslovica. Policajci kažu da svako dohaka pre ili kasnije – zbog ovoga, ako ne zbog onoga. Vesko Vukotić bio je državni ubica, mada je radio i u fušu, za svoj račun, tu i tamo, doduše... Sada su ga izvikali za mogućeg "haškog svedoka", ali to je malo verovatno: on je svoje državne zadatke obavljao pre trenutka kad mandat Tribunala počinje da važi; posle toga radio je za sebe, mada je i to zanimljivo...
Kako im i samo ime kaže, osnova poslovne filozofije niskotarifnih ili niskobudžetnih avio-prevoznika jeste drastično smanjivanje svih troškova i maksimalno korišćenje raspoloživih resursa. Među prvim troškovima koji su odbačeni bili su glomazni rezervacioni aparat, prodajna mreža i provizije agenata. Danas se više od 95 odsto svih prodatih mesta na "lou fer" letovima rezerviše preko interneta i telefonom. Dok se to ne desi i dok i u vazdušnom saobraćaju Srbija ne postane deo onoga što se naziva evropskom civilizacijom na početku novog veka, građanin Srbije, ukoliko ne želi ili ne može da priušti putovanje koje staje nekoliko stotina evra, ima opciju da minibusom stigne za devet do deset sati do Budimpešte, da bi za dva sata leta do neke evropske destinacije uštedeo, kad se sve sabere, 100 do 200 evra
Robert Ber, bivši agent CIA, u intervjuu britanskom novinaru Stivenu Greju u članku u "Nju stejtsmenu", priznao je sledeće detalje iz prakse CIA: "Ako hoćete ozbiljno isleđivanje – zatvorenika šaljete u Jordan. Ako hoćete da ga muče – pošaljete ga Sirijcima. A ako hoćete da neko nestane - pošaljete ga u Egipat"
Kao prilika za bogaćenje na trgovini oružjem, devedesete godine verovatno su nadmašile zlatno doba posle Drugog svetskog rata: viškovi Varšavskog ugovora bili su ogromni, ispravni i standardizovani na istu municiju i delove. A i ratovi na Balkanu bili su spremni, napunjeni, zapeti i otkočeni. Ko se ne bi obradovao
Da li će se na pomoćnim vojnim aerodromima koje koristi Vazduhoplovni savez Srbije igrati golf i uzgajati pečurke, a ako neće, zašto neće
Nije bilo sunca. Neobasjani dani ličili su na krompire. Vazduh je bio boje blata... I sve je opet bilo tu. Tu su "Glas Klevetnika" i ostali tabloidi, koji proizvode vrtoglavicu i maglu. Anketa daje odgovor na pitanje čega se Srbi najviše boje. Uspeha! Stranaca! Magije!
Možda najvažnija operacija ilegalnog naoružavanja Armije BiH bila je ona tuzlanska iz 1994, kada su američki transportni avioni C-130 Hercules noćima sletali na tuzlanski aerodrom uz pratnju lovaca koji su kružili okolo. Samo po sebi se razume da zabrana letenja nad teritorijom BiH za njih nije važila. Tada su Amerikanci isporučili telekomunikacije, protivoklopne sisteme, municiju i streljačko naoružanje. Dejtonski mir iz novembra 1995. zatekao je teritoriju Bosne i Hercegovine i te kako naoružanu i zagađenu streljačkim naoružanjem i minsko-eksplozivnim sredstvima, sve to bez evidencije bilo koje vrste, u rukama civila
Već je primećeno da je Slovenija od 1990. do 1995. više nego udvostručila svoje devizne rezerve. Janez Janša pokušao je to da objasni "otkupom stanova u društvenom vlasništvu", mada je dobro znao pravi odgovor, kao čovek koji je vodio sve operacije ilegalne trgovine oružjem, a tih je operacija bilo mnogo za vreme ratova na Balkanu
Prošlonedeljna smotra filmova o ljudskim pravima u beogradskom Reksu pod nazivom Slobodna zona predstavljala je pravi i punokrvni filmski festival, a ne tek izgovor za priredbu političke korektnosti
"U poređenju sa vladama, privatni biznis sa oružjem je sitnež", govorio je Sem Kamings, najčuveniji privatni trgovac oružjem šezdesetih i sedamdesetih godina. "Oduvek sam govorio: kada bi vlade poštovale svoje vlastite zakone i propise o prometu oružja, svetski mir bio bi na dohvat ruke. Ali, vlade to ne čine i nikada neće to učiniti"
Zvanično, države balkanskog regiona ne nalaze se ni blizu vrha liste država s najvećim brojem ukradenih, a zatim preprodatih umetničkih dela i arheoloških nalaza. Nezvanično, međutim, njihov rejting i prava uloga u art trafikingu (ilegalna trgovina umetničkim delima) nikako nisu zanemarljivi. Odavno poznate kao trasa na trgovačkim putevima koji vode iz Rusije i Male Azije ka Zapadnoj Evropi, vremenom su postale poznate i kao mesta na kojima ilegalni trgovci i samouki "arheolozi" i te kako mogu da profitiraju. O tačnom broju do sada ukradenih kulturnih dobara samo se nagađa – delom zbog političke nestabilnosti, a delom zbog već poslovičnog nemara, mnogi od tih predmeta nisu dokumentovani pre krađe, tako da zvanično nisu ni postojali.
Pre nego što se u nekom budućem trenutku nađu u ujedinjenoj Evropi, države koje geografski pripadaju Balkanskom poluostrvu godinama unazad povezane su na polju organizovanog kriminala. Raspad Istočnog bloka, raspad SSSR, raspad i ratovi u bivšoj SFRJ bili su pogodan teren da se na području jugoistočne Evrope ukoreni i lepo razvije mnogo grana organizovanog kriminala. U državama koje zbog prirode političkog sistema gotovo da nisu imale kriminal kao društvenu pojavu dogodio se dramatičan preokret. Izrasla je čitava generacija ambicioznih kriminalaca koji su uspeli da umreže čitavo područje Balkana i dobro sarađuju ne mareći mnogo za pitanja nacije i države
