Sistem u kome institucije ne funkcionišu, kamo lepe sreće da su u pitanju samo RTS i REM, ubrzano se pretvara u autokratski i vodi ka situaciji da se njihovi decibeli mogu nadjačati samo lupanjem u šerpe
Čemu tajnost glasanja ako se baš sve unapred zna i imamo li pravo da promenimo mišljenje, jer u politici ništa nije večito i sigurno, nije li to lekcija koju je bolno naučila Demokratska stranka na ovim izborima
Da u zemlji Srbiji postoji neko ko institucionalno prati i stručno nadzire da li mediji poštuju zakone, posle ovih izbora sigurno bismo imali raspravu o medijskim hajkama, funkcionerskoj kampanji i neravnopravnom i ostrašćenom izveštavanju u predizbornom periodu. No, pošto se ovde nadzorom i praćenjem medija bave samo nevladine organizacije, a sve druge uloge su pomešane – teme su sasvim drugačije
Uskoro bi mogao da svane dan sa gustom rosuljom, maglovit i vlažan, kada će od Rajne do Odre dvanaest miliona nemačkih dizelaša ostati zaključano u garaži
Istorijski gledano, u Srbiji nikad nije bila bolja politička situacija za pronalaženje rešenja problema Kosova nego što je to slučaj danas: Vlada je stabilna sa značajnom podrškom u biračkom telu, a opozicija (uglavnom) najavljuje podršku kompromisnom rešenju
"Uzimati samo vrhove stvaralaštva programa za decu, porediti sa situacijom danas i izvlačiti jednosmeran zaključak da samo to vredi i sada ništa ne postoji, u najmanju ruku je maliciozan komentar"
Tokom kampanje nismo videli kreativnost niti u predstavljanju niti u predizbornim materijalima. Samo surovu propagandu
Jednog dana slučaj Miroslava Miškovića i njegovog šikaniranja od vlasti izučavaće se kao primer uticaja izvršne vlasti nad pravosuđem i pojedincem. U senci akademskih rasprava o pravosuđu ostaje ovaj očigledan primer svevolje države. U utorak je Ratko Marković u „Politici" napisao da je Ministarstvo pravde u predlogu ustavnih promena iz oblasti pravosuđa pokazalo nizak nivo znanja i kompetentnosti, ali zavidnu mađioničarsku sposobnost u „pokušaju da sudije drži na kratkom povocu". Kako to izgleda možda najbolje svedoči ono što je Mišković rekao u uvodnoj reči. D. Ž.
Počeo sam da glasam od 1990, na moju žalost, ali nastavljam do dana današnjeg, tj. 4. marta. Moj prijatelj Sinan ne glasa nikada: „Ja između tih splačina ljudskih da biram?" Ja sam, međutim, vaspitan u republikanskom duhu, mada povremeno imam iskru razumevanja za Viteškog Kralja Ujedinitelja kome se sve to smučilo i ukinuo je posrednike između Njega i Naroda. Ko ne bi? Praktičnije je i jevtinije
"Jednom sam pozvan na TV Pink pred Novu godinu, bio sam bolestan, ali to njima nije bilo dovoljno. Odmah su me optužili da sam kukavica i da umem samo da kritikujem, a kad treba da izađem na crtu predsedniku – da se plašim. Taj isti predsednik dok je bio premijer, nazvao me jednom ‘opasni Mića’, tako da sad više ne znam da li sam opasan ili sam kukavica, a u stvari samo sam novinar"
Sve što smo imali prilike da čujemo i vidimo u predizbornoj kampanji – ubeđivanje kako su drugi „svi isti" i samo se svađaju, neprekidno devastiranje opozicionih lidera po režimskim medijima, prikupljanje sigurnih glasova od vrata do vrata i pozivanjem građana koji imaju brojeve mobilnih telefona u državnoj MTS mreži, manipulacije režimskih medija kojima je i susret sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Berlinu u službi gradskih izbora, imalo je samo jedno za cilj: da što manje onih koji su protiv ove vlasti izađe na izbore, jer će vojska Aleksandra Vučića – sigurno izaći
