Na barikadi je bilo raznih. Ja sam, takođe, bila tamo – tri nedelje nakon što sam imala tešku operaciju kolena. Ali u prvim redovima živog zida. Kolege fotoreporteri su me izvukli na silu, zato što su znali šta će uslediti. Do poslednjeg trena nisam verovala da će doći do sudaranja između policije i demonstranata
"Da li smo postali zaplašeni svim i svačim? Da su ljudi počeli da vrište, da viču, možda bi ove budale, kad tako moram da kažem, zastale. Pričao sam sa mladim ljudima posle Fedorove smrti. Većina njih više ne razmišlja, da kažem, normalno. Deo njih bi da se sveti, a deo smatra da je to što se desilo normalno – tuča je tuča. Ja ne znam koje je od ta dva mišljenja luđe. Jednostavno, navikli smo da nemamo državu", kaže za "Vreme" Filip Čolović, brat ubijenog Fedora Frimermana
Ovo jedan je od predmeta na koje je ukazao Savet za borbu protiv korupcije; kasnije se slučaj Luke našao na spisku Evropske komisije, koja je tražila da se preispitaju 24 privatizacije
Ovo je prvostepena presuda i toga su svi svesni u Srbiji. Aleksandar Vučić je – sa hvalevrednom uzdržanošću – promrsio da je to "dobro za Srbiju", ali niko iz vlasti nije se ukazao na Surčinu da ta dva veoma važna aktera naše novije istorije dočeka; pitanje je hoće li se ukazati i ako pravosnažna presuda bude oslobađajuća. Priča je malo složenija nego što bi se to iz haške perspektive moglo pomisliti: Jovica i Frenki kod njih su optuženi za jedno; kod nas su sumnjivi za nešto drugo, što se donekle i poklapa, ali je veće
Od 1992. do danas policija u Srbiji promenila je uniforme četiri puta, a sada, do 2015, trebalo da to učini i peti put. Od 1945. do 1991. uniforme su menjane svega tri puta. Promena uniforme stvar je želje države da se drugačije predstavi, da osavremeni sliku policije i da olakša policajcima život, što je, nažalost, najmanje važno. Policajci i njihovi sindikati dodaće pakosno i potrebu da se u javnim liferacijama neko obogati
Godinu dana od promene vlasti u Srbiji izgleda da se na jednom nivou ništa nije promenilo: unutrašnji rat u "bezbednosnim strukturama" neprestano traje i služi bilo kao diverzija, bilo za sticanje novih političkih poena. Na ovom mestu dajemo neke od najzvučnijih "afera" koje su potresale medijsku Srbiju poslednjih meseci
Svoditi nesporazume vlasti i crkve samo na pitanje Kosova bilo bi previše uprošćeno. Niti je to jedini razlog, niti su nesporazumi juče počeli, niti se odnosi svetovnih i verskih vlasti odnose samo na velika, državnička pitanja. Pre bi se moglo reći da je reč o spletu bezbrojnih zajedničkih interesa i problema, u kome država i crkva imaju mnogo lica i mišljenja. A što se tiče onih koji misle da je konačno došlo do raskida previše tesne veze crkve i države, biće da su se prerano poradovali. Ovi na vlasti vernici su taman koliko su patriote i Šešeljevi/Miloševićevi sledbenici, ali nisu protiv uticaja crkve sve dok im se crkva ne zameri. Onda se lako nađu dosijei, pravi i izmišljeni, i za crkvene velikodostojnike i za svakoga ko im nije po volji
Sve se dade u aplauz, Predsednik gospodin, u civilu, sa lepu plavu kravatu, koja se najlepše slagala sa bluzu iste boje, cigovanu u struku, Dame prve, sigurno stupi na novu tepih stazu, pa uze korača kroz taj špalir koji ga je sve gledo milo i drago
"Mislim da posle Mirka Marjanovića (govorim o njemu kao poslovnom čoveku, a ne kao političaru) ja lično u Moskvi imam dobar status, u stvari ‘Srbijagas’ kao partner"
Kakva je zemlja u kojoj se sumnja da su jednog od najviših policijskih funkcionera po beogradskim ulicama vijale njegove kolege žandarmi? Zašto mogućnost bekstva, uticaj na svedoke i uznemiravanje javnosti nisu razlozi za određivanje pritvora za pripadnike Žandarmerije ukoliko u onom što medijima navode ima i zrna istine? Ko i zašto stvara utisak neobjavljenog vanrednog stanja
"Tempirane" kvarove, odnosno one koji tek treba da se dogode, a na koje očigledno aludira saopštenje MUP-a i spoznaje BIA, gotovo je nemoguće izazvati i pritom još biti siguran da će se završiti fatalno po avion i putnike baš na određenom letu
Sistematski se održava stanje povišene nervoze, doziraju se informacije o pretnjama uz proizvodnju afera, zastrašuju nas paklenim zaverama dostojnim političkih trilera na televiziji
Mnogi sudski procesi, pokrenuti posle spektakularnih hapšenja osumnjičenih za različita krivična dela, ni godinama od pokretanja nisu okončani. Mnogo je pokrenutih istraga koje su obustavljene ili zaboravljene, a u mnoge od njih umešani su i ministri, ili visoki partijski i državni funkcioneri. I, još valja reći da mnoge milionske svote vezane za te afere nikada nisu pronađene
Dačić u Briselu pregovara s Tačijem, Vučić ide u Berlin da razgovara s nemačkim ministrom spoljnih poslova Gvidom Vesterveleom, ministrom odbrane Tomasom Macijerom i drugima. Tu je negde i Amerikanac Riker. Vladajuća koalicija ulazi u petu rundu nove serije kosovskih pregovora i paralelno s tim lobira da Evropska komisija 15. aprila odluči da Srbija 2013. otpočne pregovore o priključenju
Ako su za razgovore Ivice Dačića i "Miše Banane" znali mnogi iz vrha, šta je sprečavalo Tužilaštvo da tu priču razmrsi i da vidi o čemu je to razgovarao tada samo ministar policije, a danas i premijer Ivica Dačić, zašto ga u telefonskim razgovorima zovu "drugom" i za koje i kakve usluge su se delili blekberi telefoni
Hoće li jedna vladina Komisija rasvetliti nešto što država i njeni organi nisu mogli da rasvetle od, hajde da kažemo, 1994. do danas? Je li to pitanje čuvene "političke volje" ili pokušaj pranja biografija
"Ukoliko postoje dokazi da je direktor policije u bliskoj vezi sa političkim strankama, to znači da je policija politizovana i da joj nije omogućen samostalan i stručan rad, ili da policija obavlja svoje aktivnosti radi svojih interesa"
Teško je i zamisliti nepovoljniju situaciju za jednog političara od one u kojoj se našao srpski premijer. Ivica Dačić više nema saveznike ni u zemlji ni u inostranstvu, javno je kompromitovan sumnjičenjem za vezu sa narko-klanom Darka Šarića, pod pretnjom je mogućeg spektakularnog sudskog procesa i potpuno zavisi od milosti jakog koalicionog partnera. Međutim, postoji čitav niz razloga zašto je, bar za sada, njegova vlada opstala
Insinuacije po medijima o tome koga će sve odbegli narko-baron da drukne, po istom modelu kao što je svojevremeno najavljivano Legijino svedočenje, inaugurišu kriminalizovanje oponenata kao model političkog delovanja, jačaju neodgovorni populizam, a javni život pretvaraju u taoca afera i podmetanja
Opozicija danima bojkotuje parlament i protestuje na ulicama. Vladajuća koalicija i dalje besomučno troši pare na megalomanske projekte. Većina strogo kontrolisanih medija plasira sliku o Makedoniji koju na putu ka svetloj budućnosti sputavaju jedino spoljni neprijatelji i domaći izdajnici
Delovalo je kao da su učesnici tribine, umesto međusobno, govorili jedan mimo drugog: srpski zvaničnici (iz Ministarstva unutrašnjih poslova, omladine i sporta i Fudbalskog saveza Srbije – FSS) gotovo po automatizmu, deklarativno su navodili da Srbija nije rasistička zemlja, da u Srbiji nema rasizma, između ostalog, i zato što u Ustavu i zakonima tako piše, a pomenuto je i "poznato gostoprimstvo srpskog naroda". Deni Linč iz engleske organizacije Kick it out upitao se: "Kako zapravo možete da znate tako nešto?" Time su postignuta dva efekta: voljno ili nevoljno ovdašnje minimiziranje događaja u Kruševcu i izvesno osećanje promašenosti teme – govoreći o nasilju u sportu mnogo više nego o rasizmu, u prvi plan je izbio drugi deo naziva tribine
Ivica Dačić, premijer, ministar unutrašnjih poslova i predsednik SPS-a, ovogodišnji je pobednik rubrike "Ljudi vreme". Pobedu je ubedljivo osvojio sa deset (10) izjava. Istovremeno, ovom pobedom Dačić je postao i apsolutni šampion sa najviše izjava jer je srušio dosadašnji rekord od šest izjava koji je 2002. godine postavio tadašnji premijer Zoran Đinđić. Tomislav Nikolić, predsednik Republike, ove godine osvojio je mesto vicešampiona sa šest izjava. Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu i potpredsednik SPS-a, zauzeo je treće mesto sa tri izjave.
Korupcija je zaista rak-rana srpskog društva i države i nimalo nije sporno da svako ko se bori protiv nje mora dobiti podršku. Izvesno je i da Miroslav Mišković mora da odgovara za ono što mu Tužilaštvo stavlja na teret. Problem je, međutim, kada cilj antikorupcijske kampanje postane sticanje i učvršćivanje političke moći licenciranjem ko je podoban, a ko ne, ko je pošten, a ko iskvaren i potkupljen
Zbog nepostojanja institucionalne prevencije nasilja u sferi tzv. virtuelnog sveta, ali i zbog neiskustva i neinformisanosti roditelja o rizicima, današnjim osnovcima i srednjoškolcima nisu strani susreti sa potpuno nepoznatim osobama koje su prethodno upoznali na nekoj od društvenih mreža
Bilo je naivno verovati da će izgradnja novog "integrisanog prelaza" na Jarinju proći bez problema, baš kao što je naivno bilo verovati da će bilo kakav protest sprečiti njegovu izgradnju
