Izjava nedelje

»Teška vremena su iza nas, klatno se okreće na drugu stranu. Ova godina će sigurno biti mnogo bolja od svih prethodnih u kojima je krenula kriza.«

Oliver Dulić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja (BETA)

Feljton – Poglavlje iz knjige Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga

Pohvala gluposti

U izdanju "Gradca" nedavno je izašla iz štampe zanimljiva knjiga pod naslovom Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga. Reč je o knjizi u kojoj možete pročitati razgovore koji su vodili Umberto Eko, pisac, profesor i semiolog, i Žan-Klod Karijer, esejista, dramaturg i scenarista, pored ostalog autor nekoliko scenarija za filmove Luisa Bunjuela. Medijator razgovora bio je Žan-Filip de Tomak. Karijer i Eko razgovaraju o sudbini knjige u današnjem vremenu, ali pokreću i mnoga druga pitanja koja se tiču savremene kulture, tradicije i informatičkog društva. Uz dozvolu izdavača, "Vreme" u ovom broju prenosi jedno poglavlje iz ove knjige

Knjige – Haruki Murakami; 1Q84 (Izdavač – Geopoetika)

Treće lice jednine u svetu tajni

Novi Murakamijev roman 1Q84 je, između ostalog, roman o čudu međuljudskog prepoznavanja, o čudu koje nosi stvarna i prava međuljudska komunikacija, o čudu vernosti koja postoji nakon stvarnog i pravog prepoznavanja, pa makar ono postojalo i samo nekoliko sekundi

Budimpešta

Nove ustavne diskriminacije

Nemačka – Pad i uspon Zelenih

Od seoskih komuna do vrha vlasti

Nemačka će postati dobra, Nemačka će postati zelena: političari čuvaju prirodu, građanska prava i useljenike, bore se protiv korupcije, nasilja i privrednih monopola. Dabome, u Nemačkoj oni još postoje: dobri ljudi u jednoj dobroj partiji, u Partiji zelenih. Naravno da slika Zelenih nije tako bajkovita kako bi oni voleli da ih drugi vide. Ali je ova partija po poslednjim istraživanjima javnog mnjenja dogurala do istorijskih 28 odsto, pretekla socijaldemokrate, opasno se približila demohrišćanima i promenila političku scenu kojom su decenijama dominirale dve partije. A sve je počelo sa seoskim komunama

Iz ličnog ugla – Ko koga ovde predstavlja

Politika u bezvazdušnom prostoru

Da bi se naš politički život izvukao iz bespuća potrebno je da se zna ko se kome obraća i sa kakvim programom i, konačno, treba da se napusti magična smeša u kojoj su dve kapi Evrope, kap Kosova, sa čitavom litrom socijalne demagogije

Zoom

Gladovanje i radovanje – Apsurd je u tome što će možda Tomislava Nikolića najviše da košta to što nije išao do kraja. Ljudi vole da neko umre za njih

Ova vlada je čas za tajkune, a onda je protiv njih, čas je za socijalno ugrožene a nikad nije u stanju da im popravi položaj, deklariše se, barem ideološki, kao neko ko podržava srednji sloj građanstva, a mi takvi smo najviše propali

Vašington

AAA negativan

Srpsko-evropska posla

Geografsko poreklo restriktivnih zakona

U Srbiji su pod firmom "evropskih" zakona predlagani i donošeni neki restriktivni i strogi zakoni kakvih nema ni u jednoj "vodećoj" zemlji EU (ovo vodećoj shvatiti kao zemlji tradicionalne demokratije, stare članice Evropske zajednice ili još starije Zajednice za ugalj i čelik), ponekad ni u jednoj zemlji članici EU, pa čak ni u jednoj drugoj evropskoj zemlji. Ne bi valjalo da "evropsko" zakonodavstvo u Srbiji posluži kao izgovor za suzbijanje slobode

Egipat posle revolucije

Otimači skrivenih milijardi

Reč demokratija u postrevolucionarnom Egiptu postala je šifra za novac, pa Egipćani i dalje svakoga dana demonstriraju po Kairu i širom zemlje tražeći da se Mubarak i njegovi saradnici koji su "pokrali milijarde" što pre izvedu pred sud, jer "što vreme više prolazi, para je sve manje". A očekivali su da će dolaskom demokratije ispružiti ruku i dobiti onoliko novca koliko im treba

Intervju – Slavko Krunić, slikar

Portreti pitomih ljudi

"Jednom je jedan par došao kod mene u atelje da kupi sliku, odlučili su se za jedan ženski portret, ali su hteli da izaberu i muški. Jedan od onih koje sam im ponudio podsetio ih je na neku osobu koja ih nervira. Ja sam se našalio da bi ako ga kupe mogli da ga gađaju pikadom i tako mu se osvete, i – oni su kupili i njega. Ne znam da li ga zaista gađaju, ali znam da se jedna druga gospođa dobro slaže sa portretom koji je kupila kod mene u ateljeu. Rekla mi je da kad god izađe iz kuće, ona mu mahne"

SAD – budžetski deficit i prezaduženost

Predinfarktno stanje

Budžet SAD za tekuću godinu izglasan je posle žestoke rasprave u poslednji čas. Mnogi analitičari smatraju, međutim, da je to bila tek pretpremijera za igru nerava koja predstoji prilikom kongresne rasprave o gornjoj granici do koje SAD smeju da se zaduže, a limit je 14,3 biliona dolara i mogao bi da bude probijen sredinom maja

TV manijak

BIA snajka, BIA

Paklena godina Marije Kiri

Hemijska veza

Francusko-poljska naučnica i verovatno najpoznatija hemičarka svih vremena Marija Kiri, svoju drugu Nobelovu nagradu dobila je pre tačno sto godina. No za razliku od Ajnštajnove čudesne 1905. i Galilejeve 1609, koje su bile povod obeležavanja Međunarodnih godina fizike i astronomije, 1911. za madam Kiri nije bila godina uspeha, već period – najmučnijih iskušenja

Pravosuđe

Ceci kućni pritvor, Tužilaštvu sramota

Četrdeset godina od albuma Sticky Fingers

Lepljivi prsti Mika Tejlora

Na ranijim albumima, Stonsi su rokenrol definisali kao bunt, gnev i strast. Na Sticky Fingers konačno su ga i neopozivo pretvorili u umetnost

Lisica i ždral

Rekvijem za Šilerovu

Pre koliko godina sam javnosti dostavio studiju o privatnim zatvorima? Država ne bi nikoga morala držati u kućnom pritvoru: ne bi izazivala podozrenje pravednika i opravdanu zavist lica koja kaznu izdržavaju izvan svoje kuće

Kultura sećanja

Ustanička ulica – igrani film u suočavanju sa prošlošću

U organizaciji nedeljnika "Vreme" i Balkan medija fonda održan je 7. aprila okrugli sto posvećen umetničkom odgovoru na različite izazove vezane za rasvetljavanje ratnih zločina počinjenih u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih godina prošlog veka. Koliko igrani film Ustanička ulica, čije snimanje upravo počinje i koji se, između ostalog, bavi radom Tužilaštva za ratne zločine, može doprineti boljem i objektivnijem sagledavanju ovog problema? Šta spaja, a šta deli filmske stvaraoce i stvarne tužioce, istražitelje i sudije? Koliko je filmska vizija utemeljena na stvarnosti i koliko se i kako izuzetno traumatični događaji poput ratnih zločina mogu umetnički obraditi? O ovim i drugim pitanjima govore Gordan Kičić, producent i glavni glumac u filmu Ustanička ulica, Miroslav Terzić, režiser, Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine, Siniša Važić, predsednik Veća za ratne zločine Suda u Beogradu, i Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine. Moderator okruglog stola bio je Filip Švarm

Čekajući vođu

"Ko će s kim, a ko će koga, i kada"; VREME 1057

Izjava nedelje

»Iznenadićemo čelnike režima idejnim rešenjem koje smo pripremili za veliki miting 16. aprila, i uveren sam da će reagovati i raspisati vanredne parlamentarne izbore.«

Aleksandar Vučić, zamenik predsednika Srpske napredne stranke ("Pravda")

Novogovor

Tender

Zanimanje policajka

Najbolja u generaciji

Dosije »Vremena« – Mandat narodnih predstavnika

Blanko poslanici

Narodno poverenje, iskrene rodoljubive želje za napredak otadžbine i princip slobodne trgovine – mandatima. Hoće li je sada biti više?

Hortikultura

Kad su cvetale trešnje

Nabavili ste japansku trešnju. Šta s njom?

Izložba; Vujica Rešin Tucić – tradicija avangarde

Biće poreklom od ljudi

Uprkos notornom levičarstvu i romantičnom jugoslavizmu i komunizmu, Vujica Rešin Tucić značajan je deo života proveo kao državni neprijatelj, otpadnik, čudak, ludak, marginalac, anarhist, vagabund, Nosilac Nama Stranih Tendencija...

Treća dimenzija »druge Srbije«

Tumačenje sveta i ostale dogodovštine

Da li LDP gubi nešto izlaskom Vesne Pešić iz stranačkih organa i Poslaničkog kluba? Svakako. Ovi gestovi ugledne političarke ne mogu da prođu bez posledica, ako ni zbog čega drugog ono zato što je Vesna P. jedan od simbola te partije

Proizvodnja mitova

»Brendiranje« Draže

Kad neko pomene Dražu, morao bi da pomene i čitav niz nadasve zanimljivih istorijskih ličnosti, kakav je – da počnemo s njim – dr Stevan Moljević. Još nije Kraljevina Jugoslavija pošteno ni ispustila svoju napaćenu dušu, a Moljević je već sastavio svoj "memorandum" od 30. juna 1941. Taj spis – u trenutku kada je Treći rajh na vrhuncu moći – opisuje buduću raspodelu teritorija bivše Jugoslavije, ali i okolnih država – jednoga dana, kad pobedimo