Dokumenti – »Radna etika« i stabilnost društva u Srbiji

Srbi nisu ni nesposobni ni lenji

Rezime: Koncept radne etike u Srbiji teško je definisati, ali postoji primetan pesimizam među srpskom radnom snagom koji je posledica nekoliko različitih faktora. Prvo, etika uopšte, a naročito radna etika, pogođena je tranzicionom prirodom privrede i društva nakon četiri decenije "mekog socijalizma". Drugo, zbog niske plate i ograničenih opcija koje su im dostupne, veći deo radne snage nema inicijativu da traži prilike za posao. Konačno, postoji izrazita razlika u radnoj etici zaposlenih u državnim preduzećima i onih zaposlenih u privatnim. Kombinacija visoke stope nezaposlenosti i "tranzicione radne etike" neće izazvati političku nestabilnost, ali čini mlade i nezaposlene naročito ranjivim metama revanšističkog populizma i/ili želje da emigriraju. Kraj rezimea.

Dokumenti i tumačenja – Srbija u očima američke ambasade (2)

Kako nas je Manter pročitao

Teško je ovde za bilo koga reći da nije napravio karijeru u "Miloševićevoj eri", bila ona preduzetnička, politička, čak i novinarska... Kad da je napravi? Mandat Kameruna Mantera podudario se srećno, u suštini, s periodom kada je srpskim preduzetnicima srpsko tržište postalo tesno i kad je otpala teza da su oni protiv evroatlantskih integracija radi zaštite sopstvenih monopolskih interesa, u strahu od Evrope i bilo kog drugog sveta, izuzev Rusa

Izjava nedelje

»A, kojim su sve budalama ljudi podigli spomenik, čak i meni, za života!«

Velimir Bata Živojinović, glumac, dugogodišnji SPS poslanik, na pitanje da li je vreme za podizanje spomenika Slobodanu Miloševiću ("Večernje novosti")

Razlika između dve bede

"Tajna kineskog kapitalizma"; VREME 1079

Nuspojave

Palmotićeva 8

Da je bilo što nije bilo, ne bi Milovan Đilas bio "srpski Havel", nego bi Vaclav H. bio "češki Đilas". Eto, tolka je bila Đilasova znamenitost i ugled

Intervju – Mišel Kvile, zamenik direktora Europola

Primerna saradnja niskog intenziteta

Saradnja Europola i Srbije je primerna u okviru postojećeg strategijskog sporazuma. Ključno za produbljivanje saradnje i potpisivanje operativnog sporazuma koji podrazumeva veću razmenu informacija je ispunjavanje evropskih standarda o zaštiti ličnih podataka

Tragom legende

Dobri vojnik Jozef Šulc

Nemački novinar Mihael Martens autor je knjige Potraga za herojem. Priča o vojniku koji nije hteo da ubija. U intervjuu za berlinski "Tagescajtung" on objašnjava kako je nastao mit o nemačkom vojniku koji nije hteo da strelja civile i zašto o tome u Nemačkoj niko ništa ne zna

Roman

Tomić u kocki

Ante Tomić: Punoglavci
Rende, Beograd 2011.

Izložba – Znakovito, Muzej primenjene umetnosti, Beograd

Sve je znak, ko hoće da gleda

Izložba Znakovito, otvorena prošle nedelje u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, govori o umetničkoj dimenziji grafičke komunikacije, oblasti grafike koja prevashodno ima upotrebnu namenu

Lik i delo

Momčilo Perišić

Haški optuženik, penzionisani general i načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije

Nuspojave

Tumač i too much

Tamo gde nema različitih jezika, nema ni potrebe za odvojenom nastavom, za prevodima ili sudskim tumačima

12. međunarodni festival monodrame "Vidlunja", Ukrajina (24–30. avgust 2011)

Monospektakl, pričanje priča

Na ovogodišnjem festivalu monodrame "Vidlunja", održanom u ukrajinskom gradu Hmeljnicku tokom poslednje nedelje avgusta, prikazane su predstave komplementarne u stvaranju mozaika kultura, sudbina, stilova, i sve su bili odlične

Broj nedelje

2019

Opatija–Beograd via Đakovo

Taoci na slavonskom suncu

Inspektori koji samo vrše svoju dužnost, Štrosmajer, hrvatski zakon o saobraćaju, zamka na putu, prekršaj od sedamsto do dve hiljade evra, ili kako se grupa Jevreja na povratku kući ovog leta prisetila Jasenovca

Nasilje u Nišu

Bez načelnika i bez perspektive

Dok su se nadležni u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Direktoratu policije dogovarali o novom načelniku policije, u Nišu su za samo sedam dana ubijene tri osobe – u kafiću u niškoj Tvrđavi i u dva prigradska naselja

Plavuše

Navigator

Deset godina straha

Fotografije – Tomas Hepker

Pastorala u Bruklinskom parku

Fotografija Tomasa Hepkera, snimljena 11. septembra 2001. godine u Bruklinskom parku, tokom terorističkog napada na "kule bliznakinje", pet godina nakon objavljivanja i deset nakon fotografisanja izaziva polemike

Intervju – Mohamed el Fatatri, osnivač Muxlima, najposećenijeg muslimanskog portala

Mi nismo protiv Amerike i demokratije

"Ja ne govorim svetu da treba da gleda na nas pozitivno zato što smo muslimani, već samo da na nas ne gleda negativno zbog toga. Priča je jednostavna. Neki od nas rade nešto dobro. Neki nešto veoma loše. Mi više patimo zbog te nekolicine loših, kojih ima manje od jednog procenta...Nas pretresaju na aerodromima, na nas gledaju kao na kriminalce... Ali ovo što se danas dešava u Evropi je samo faza. Odbijanje, bes, prihvatanje. Evropa danas je refleksija tog besa. A kada se prašina slegne, ljudi će shvatiti da ne možeš sve muslimane svesti pod talibane"

Kultura sećanja – 11. septembar 2001.

Dan koji je šokirao Ameriku i svet posle njega

Kako je grupa fanatika "s kraja sveta" i obrazovanih zelota udarila na Ameriku na vrhuncu njene moći, kada su Amerikanci slavili pobedu u hladnom ratu s mešavinom zadovoljstva i opuštenosti i nesvesni da su postali svetska nadmoćna meta divljenja, zavisti i okrivljavanja. Usledili su negovanje pijeteta prema žrtvama i bezimenim herojima, gajenje sećanja, zahtevi da deca u školi uče o tome, ali i tehnološka, bezbednosna, psihološka preispitivanja, karakteristična za organizovana društva. I ratne avanture koje još traju

Zoom

Ljudi i događaji – Ko šiša i farba predsednicu Narodne skupštine Srbije, kako je Nenad Popović ispao neka vrsta narodnog heroja i zašto je Vuk Hamović svojoj firmi dao ime Mali kolektiv

Otvaraju joj vrata, mrko gledaju i u pravcu Kalenićeve pijace i u mom pravcu, ka Makenzijevoj, zaobilazi ih baka s cegerom plavog patlidžana. Njih trojica, to je najmanje što vidim: jedan motri u oba pravca, jedan barata oko zadnjih desnih vrata automobila, motreći takođe, a treći vozi i sve to o mom trošku, osim frizure, nadam se, ali nešto nisam siguran. Nadam se da je barem frizura zapažena na skupu nesvrstanih

Otvaranje Narodne biblioteke Srbije

Vest koju je Beograd čekao

Avijacija

Leteći vitez Koja

Bugari su lansirali i dva "volhova", a gosti, pogotovu iz Srbije, sa nestrpljenjem su očekivali da vide dejstvo PVO sistema ruske proizvodnje S-300 (to je onaj toliko pominjan i željen 1999. godine tokom sukoba sa NATO). Sugerisano je da nema nikakve indikacije iz kojeg će od dva raketna silosa na međusobnoj udaljenosti od oko tridesetak metara izleteti raketa. "Čuje se jedno ‘klap’, to raketa razbija poklopac silosa, i odmah izleće, ispaljena katapultom, gore pali raketni motor ‘zalomi’ u stranu i ispaljuje se ka cilju. Nema stabilizatora, upravlja se vektorisanim potiskom raketnog motora. I pogađa – nema greške"

Lični stav – Kina

Tajna kineskog kapitalizma

Suštinska razlika između protestantske etike koja stoji u temeljima zapadnog kapitalizma i etike kineskog kapitalizma, nastale iz bogatih kineskih religijskih tradicija, jeste da je prva izrazito individualistička, dok je druga umereno kolektivistička. Tako se pred našim očima rađa ono za šta smo, ubeđeni da kolektivizam asociramo sa komunizmom, a individualizam sa kapitalizmom, mislili da je oksimoron – "kolektivistički kapitalizam"

Grejanje

Šta je skupo, a šta nije jeftino

Izbor načina grejanja nije jednostavan: odluka je strateška i ima dugoročne posledice

Organizovani kriminal

Ljubi ih majka

Sve su nas rodili roditelji, pa i znamenite kriminalce. Njihova se slava po prirodi te stvari prenosi i na roditelje, pa i na decu. O sinovima slavnih očeva koji su, kako da kažemo, posrnuli, je li, sinovi to jest, već smo pisali. Sada je red na majke slavnih junaka crnih hronika. Reč je o teškom moralnom pitanju koje ima samo jedan pošten odgovor: zlo je zlo

Nemačka formula za uspeh

Kad se radi, radi se

Statistički dokazi su potvrdili da Grci rade godišnje 2119 časova, Španci 1654, Francuzi 1554, dok Nemci rade samo 1390 sati. A ipak je nemačka privreda najproduktivnija, držeći se principa "raditi manje, a zarađivati više ", ili, kako to kaže kancelarka Angela Merkel, "manje radnika, a više performansi". Nemački radnici prave upola kraće pauze od južnoevropskih radnika i ne prekidaju posao da bi zapalili cigaretu