Tribina – »Održivo poslovanje u Srbiji – PR ili poslovna strategija«

U korak sa promenama

Da li država treba da bude "srdačnija" prema kompanijama koje odgovorno posluju? Kako razlikovati PR od stvarnog društveno odgovornog poslovanja i izveštavanja? Da li je dobro po kompaniju da posluje neodgovorno, ne izlazeći pritom van zakonskih okvira? Najzad, kako održivo i odgovorno poslovanje utiče na profit firme – da li kompanija poskupljujući cenu svog proizvoda zbog održivog poslovanja smanjuje svoju konkurentnost? – neka su od pitanja pokrenutih na tribini nedeljnika "Vreme"

Intervju – Miodrag Kostić, predsednik MK Grupe

Prva srpska multinacionalna kompanija

"Treba stvari da gledate u malo širem kontekstu. Moramo da napravimo malo veće firme, jer ulaskom u EU, ako ne budete konkurentniji od onog iz Holandije, Danske, Francuske, nećete ovde imati ništa, mi ćemo biti samo potrošači, sedam miliona potrošača"

TV manijak

Deda Mraz na mobilnom

Knjige – Božidar Jakšić, Mišljenje kao diverzija

Suočavanje s dosezima jedne marginalizovane epohe

"Praxisa" danas nema niti ga može biti. Drugačija su vremena i kontekst je različit. Čini se, ipak, da strahovanja dežurnih ideologa (zapravo njihovih nalogodavaca) od toga "zmajeva sjemena" s protokom vremena nisu umanjena. Možda to nešto govori o potencijalu koji se u neka minula vremena razvio u jednoj svojedobno marginaliziranoj i onemogućenoj zajednici. A možda je u pitanju tek preventivna paranoja. Ili paranoja naprosto. Kako bilo, knjiga Božidara Jakšića ostaje nezaobilazna literatura za sve koji bi bez predrasuda htjeli vrednovati misaone dosege filozofije i društvene teorije u Drugoj Jugoslaviji

Reagovanje – »Šta je kome Jugoslavija« (»Vreme« br. 1144)

Nerođeno jugoslovenstvo i rasne fantazije

Najočiglednija besmislica je Midžićeva teza o sahrani jedne (monarhističko tradicionalističke) Jugoslavije, čiji je simbol u pozitivnom i negativnom smislu bio Crnjanski, i rođenju druge, ristićevske socijalističko-internacionalističke, da bi potom tvrdio da Jugoslavija nije ni rođena?! To je svakako zbog toga što je ristićevska generacija svojom ideološkom opijenošću u temelje te "nerođene" (nadrealističke?) Jugoslavije ukopala i uređaje njenog samouništenja

Intervju – Robert Jenovai, generalni menadžer kompanije »Nelt« za Afriku

Uspešno širenje na drugi kontinent

"Ozbiljan pristup, dugoročno planiranje i strpljenje je prava formula za poslovanje u Africi – tako se mi ponašamo na tržištu, i takve partnere tražimo"

Izbori u Rumuniji

Ko to tamo psuje

Parlamentarni izbori održani u nedelju neće ništa promeniti: sukob između predsednika države Trajana Baseskua i dosadašnjeg premijera Viktora Ponte i dalje će da paralizuje zemlju koja grca u socijalnoj bedi i korupciji

Privatizacija i priključenija

Nemoguća misija – dekontaminacija privatizacije

"Katastrofalna posledica je i to što je skoro cela društvena privreda Republike Srbije u periodu 2002. do 2011. prodata za bednih 2,6 milijardi evra, prihod od privatizacije društvenih preduzeća u Srbiji je manji od bogatstva bilo kog ozbiljnijeg evropskog vlasnika kompanije ili ‘čuvenijeg’ ruskog tajkuna, da se i ne poredi sa bogatstvom vlasnika Majkrosofta"

Jedrenje u Srbiji

Ukrcavanje u fortinajner

"Stanje u jedrenju je preslikano stanje u zemlji, a naši jedriličari u odnosu na svetske su kao Srbija u odnosu na svet. Nijedan srpski jedriličar nije nikad otišao na Olimpijske igre. E, to mi hoćemo da popravimo"

Intervju – Nenad Janković

Smisao nadrealizma dr Neleta Karajlića

"Ključni nesporazum među narodima u regionu detektuje se u dijagnozi prirode sukoba devedesetih. Da li je to bio građanski rat ili je bila agresija? Teza da je bio građanski rat ne samo da je istinita, već garantuje pomirenje bez kojeg nema napretka na ovim prostorima. Teorija da je bila agresija garantuje nove sukobe. ‘Međunarodnoj zajednici’, sili koja mešetari posljednjih 300 godina na ovom prostoru, direktno je u interesu da se na Balkanu nikad ne zakopaju ratne sjekire. Otuda njihovo insistiranje na tome da je bila agresija biva logično i razumljivo. To je osnovno ishodište posljednjih presuda Haškog tribunala. Da nikad ne dođe do pomirenja"

Zdravstvo

Direktor RZZO podneo ostavku

Nova lica iza RTS-a

Pazi, Mirko, Programski savet

Hiljade zaposlenih na RTS-u rade pod rukovodstvom relativno malog broja ljudi: pored direktora Aleksandra Tijanića, jednu od najvažnijih uloga imaju Upravni odbor RTS-a i Programski savet sa 19 članova. U decembru mnogim članovima Programskog saveta ističe trogodišnji mandat. Prema Zakonu o radio-difuziji sedam članova Saveta dolaze iz redova poslanika, a 12 predlaže Republička radiodifuzna agencija (RRA) iz reda profesionalnih udruženja, naučnih ustanova, religijskih zajednica i udruženja građana. Prošle nedelje i RRA je utvrdila listu od 20 kandidata od kojih će 12 biti izabrano za članove Programskog odbora RTS-a. Ovo su detalji iz njihovih biografija.

Žensko preduzetništvo

Posao s dušom

Deset žena je zahvaljujući projektu "Soul inclusive" dobilo mogućnost da živi od svojih snova i svog umeća

Slovenija – Predsednički izbori u senci demonstracija

Tri istorijske premijere

Kako se protest zbog uvođenja radara u Mariboru pretvorio u nasilničke demonstracije širom zemlje. Zašto bi Bakunjin bio ponosan na Slovence. Kako se levica okomila na levicu

Navigator

Doktori, šta vam je?

Lisica i ždral

Terra non grata

Hoće li i bivši predsednik poput ostalih srećnika koje partije svetosavski postavljaju na dobra mesta davati redovan mesečni reket izvoru blagodati?

Demokratsko disciplinovanje

Prisilni dobrovoljci

Ako je valjalo samo pokoriti se Đilasovoj volji pa biti nagrađen mestom u Predsedništvu DS-a, da li to znači da je za svakog od bivših ministara (počev od bivšeg premijera), da su ga poslušali "u prva tri dana", novi predsednik mogao da nađe opravdanje zašto ga "namiruje" stranačkom funkcijom bez obzira na greške u prethodnoj vladi, kao što je to učinio u slučaju Snežane Malović i Olivera Dulića?

Protesti

Opak gadan Hag

"Ne, ne... Alo, bre! Neću, bre, da pevam Mladiću." "Pa šta da pevamo onda?", čulo se iz mase. Pa su prešli na Vidovdan

Podsećanja

Po Zakonu Leke Dukađina

Svoj deo krivice nose i srpske vlasti koje se, u najmanju ruku, nisu pretrgle da pomognu Tribunalu da obezbedi relevantne dokaze protiv Haradinaja

Vreme Beograda – Unapređena medicinska briga za sugrađane

Novi sistem za efikasno zbrinjavanje pacijenata

Predviđeno je da sve beogradske zdravstvene ustanove Gradskom centru za obaveštavanje dostavljaju podatke, odakle se prosleđuju Gradskom zavodu za hitna medicinska stanja. Tako bi ekipe Hitne medicinske pomoći na terenu u svakom trenutku imale informaciju gde su slobodni kapaciteti i gde mogu prevoziti pacijente

Moj muški život

Nokat

Dugački nokat na malom prstu simbolični je znak statusa kod kulova koji se dokopao hleba bez motike

Novogovor

Bar-kod

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju

Pastir i ona stvar

Doći će stranci i pokupovaće za jeftine pare poljoprivredno zemljište, a srpski domaćini će postati njihovi nadničari. Zaista strašno, jedino što nije baš najjasnije kako će to ti stranci da prinude srpske domaćine da zemlju prodaju i to za baš "jeftine pare", koji će to domaćin da se odrekne imovine i da postane nadničar, a ako takvih i ima, mogu li se oni domaćinima zvati?

Vreme uspeha! (decembar 2012)

Poslovne vesti

Intervju – Tanasis Kacirumpas, direktor Vip mobile

Veća konkurencija uvek ide u prilog korisnicima

"S obzirom na to da smo najmlađi operater na tržištu, negujemo duh pravog izazivača i uvek se trudimo da pokrenemo tržište time što ćemo prvi ponuditi najinovativnije proizvode i usluge. Na primer, prvi smo uveli Blackberry i Android uređaje u Srbiji, prvi smo obuhvatili megabite za prenos podataka u okviru mesečnih paketa, prvi smo ponudili telefone za jedan dinar"

Marksčanik

"Doviđenja, kako ste"; Vreme 1143

Informativni razgovor s najbogatijim Srbinom

Mišković bez advokata

Najnovije vesti govore o tome da je Mišković, ogorčen zbog hajke na njega i porodicu, blizu realizovanja ideje da upravljanje Deltom prepusti jednom američkom investicionom fondu, a da se on povuče iz aktivnog biznisa