Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999-2009) VII

Zašto smo se posvađali oko bombardovanja

U leto i jesen 2002, od početka avgusta do kraja novembra, na stranicama "Vremena" vođena je polemika u kojoj su se, po jednoj od čaršijskih ocena, obračunavali dojučerašnji istomišljenici. Po drugima, to je bila neka vrsta reprize "sukoba na književnoj ljevici"; treći su insistirali na oksimoronu "obračun čitalaca s redakcijom"... Povod za tu dugotrajnu – i, ako je dopušteno reći, višestruko značajnu raspravu – bio je tekst glavnog urednika "Vremena" Dragoljuba Žarkovića, reakcija na izjavu predsednice Helsinškog odbora Srbije Sonje Biserko po kojoj "srpska elita preko nezavisnih medija, B92 i ‘Vreme’, čini sve da zločin ne samo relativizuje već i deetnifikuje" (citat iz analize polemike Olivere Milosavljević, objavljene u "Helsinškim sveskama" br 16, dostupne na veb-sajtovima Helsinškog odbora i emisije RTV B92 "Peščanik"). Po istoj analizi, teme polemike bile su izveštavanje novinara lista "Vreme" iz Haga, Haški tribunal, NATO intervencija, 5. oktobar 2000, pare i finansijeri... U ovom nastavku feljtona povodom desetogodišnjice bombardovanja objavljujemo izvode iz polemike koji se neposredno tiču NATO intervencije "Milosrdni anđeo".

Bugarska

Brain drain

Samo u Nemačkoj živi oko 15.000 bugarskih studenata, što je najveća grupa stranih akademskih građana posle Kineza. Većina njih preduzima sve da se posle završetka studija ne vrati u domovinu. Iako je Bugarska već dve godine članica Evropske unije

Vreme uspeha

Biznis

Godišnja potrošnja mesa u Srbiji pre deceniju i po bila je 68 kilograma po stanovniku, a sada jedva dostiže 43 kilograma

Meridijani

Međuvreme

Intervju – Srđan Dragojević, reditelj

Juriš lake konjice

"Mi, valjda, nismo narod sposoban da uči na svojim greškama. I u privatnom životu i u vitalnim stvarima presudnim za opstanak države. Možda i zato što smo, možda, svi mi potomci onih nekoliko koji su se na onom filmskom ratištu pritajili i vire iz senke, presrećni što su preživeli, gledajući kako dve žene vuku na kolicima dvojicu mrtvih glavnih junaka"

Lisica i ždral

Poslednja prekretnica

Poslednja stvar koju je moj otac prodao bio je traktor, zašto ne bi bio prva koju ću ja kupiti

Izjava nedelje

»Ako homoseksualci treba da vode Srbiju u Evropu, onda je bolje da ostanemo i čuvamo ovce u Srbiji i na selu.«

Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije i poslanik, o Predlogu zakona protiv diskriminacije (Radio Slobodna Evropa)

Specijalni dodatak

Zoran Đinđić, slike i poruke

Na šestu godinu od ubistva, objavljujemo poseban dodatak posvećen Zoranu Đinđiću. Dodatak na 16 strana sadrži citate i fotografije iz porodičnog i političkog života tragično nastradalog premijera

TV manijak

MILK THIS!

Knjige

Dokolica, a ne revolucija

Robert D. Patnam: Kuglati sam: slom i obnova američke zajednice, Mediterran, Novi Sad 2008.

Izjava nedelje

»Baš su sredili kuću, da se čovek oseti kao mačo.«

Nenad Čanak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, postao prvi srpski političar koji je ušao u kuću Velikog brata ("Blic")

Koncert

Uzurlikzurli

Vlada Divljan & Nevladina organizacija, Dom omladine, Beograd, 8. 3. 2009.

Irska

Od keltskog tigra do izduvanog babuna

Republika Irska je godinama važila kao raj za investitore, idealna država za život, sa malom stopom nezaposlenosti i velikim potencijalom. Poslednjih meseci Irsku svakodnevno potresaju štrajkovi radnika i studenata, otpuštanja, skandali, pljačkanje banaka. Čak je i IRA ponovo zapucala

Predlog za novo čitanje Travničke hronike – dva stoleća od konzulskih vremena

Treći svet

Mnogi današnji strani namesnici u Bosni, baš poput Defosea pre dvestotinak godina, nakon što im se mandat završi, pišu knjige – nekakve putopisno-memoarske hibride. U njima se u formi opšteg mesta ponavlja kao prvi dojam o Bosni neko neodređeno osećanje puno pretnje i mistike

Rusija, socijalna katastrofa i preraspodela bogatstva

Deoničarsko društvo Kremlj

Finansijska kriza i veliki pad cene nafte do srži pogađaju rusku privredu. Broj nezaposlenih ubrzano raste. Stale su proizvodne trake, plate se smanjuju. Čak i oligarsi iznenada stoje ni pred čim. Na kraju bi država, koja velikodušno interveniše i boji se socijalnih protesta, najviše mogla da profitira od velike preraspodele bogatstva

Meridijani

Intervju – Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije u ostavci

Ko, kako i koliko?

"Usvajanje ili neusvajanje ostavke ne znači ništa. Vlada treba da dâ odgovor šta će biti sledeći prioriteti u kulturnoj politici. Da li je prioritetno da država stane iza svojih nacionalnih institucija ili da finansira privatne producente, vašare, parade, jedan potpuno populistički pristup. Nije ovde reč o ekonomskom pitanju, ovo je pitanje političke odluke, da li je ovoj zemlji potrebna institucija kao što je evropski uspešna filharmonija ili joj nije potrebna"

Iz ličnog ugla – Kratak pregled raspadanja (V)

Guliver i liliputanci

Boris Tadić ne mora previše brinuti za svoju političku budućnost... Ali ne bi smeo ni da se baš previše kocka. Politička fortuna se ponekad zna okrutno poigrati čak i sa svojim dojučerašnjim miljenicima

Srbija–Slovenija

U Evropu kroz ljubljanska vrata

Ako Miroslav Mišković odustaje od Stožica, to sigurno znači da tipuje da može dobiti davno željeni značajan udeo u svom regionalnom konkurentu – Merkatoru

Dan žena

Mart 2006 – mart 2009

Ima li Slobe posle Miloševića

Koliko je ostalo onih kojima bi osnivač Socijalističke partije Srbije, dugogodišnji predsednik Srbije i Jugoslavije i neosuđeni haški optuženik i danas mogao da poruči: "Volim i ja vas!"

Deveti mart, osamnaest godina posle

Krv, znoj, suze

Gostovanje – Pussycat Dolls, 25. II 2009, Beogradska arena

Kuce, mace & parice

Meridijani

Zbornik – Srpski pisci za nemačke čitaoce

Osećaj za granice

Temat uglednog književnog časopisa "Šrajbheft" posvećen srpskoj književnosti prvi je ozbiljniji pokušaj predstavljanja savremene srpske književne scene nemačkoj čitalačkoj publici. Temat je naslovljen "Tragični intenzitet Evrope – književnost iz Srbije", a priredio ga je Žarko Radaković u saradnji sa Peterom Handkeom

Poljoprivreda

Duvanska rašomonijada

"Mi smo sadili duvan zbog premije, inače po ovoj ceni ja ne bih sadio nikada, ne ja, nego svi... Niko, bre, niko", kaže Danilo Stojković, uzgajivač duvana iz Preševa