Predrasude javnosti da teške zločine po pravilu čine duševno poremećene osobe demantuju činjenice: samo su četiri odsto od ukupnog broja duševnih bolesnika registrovani kao izvršioci nekog prestupa, dok u ukupnoj statistici kriminaliteta učestvuju sa beznačajnih jedan odsto
U Modernoj galeriji u Valjevu nedavno je otvorena izložba crteža Mihajla Đokovića Tikala, slikara sa jednim od najspecifičnijih i najuzbudljivijih opusa u srpskom slikarstvu u poslednjih pola veka
Možda će se ovogodišnje Pozorje više pamtiti po nekima od nenagrađenih nego po nekima od nagrađenih, ali ono jeste i dalje reprezentativan presek teatarskog ovde i sada
Na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine u Beogradu petogodišnja devojčica gleda zgrade Generalštaba, razrušene u bombardovanju 1999. godine. Iza ograde se vidi iždžikljala šuma, drveće je poraslo čak i na gornjim spratovima. "Tata, ko je ovo porušio?", pita devojčica. "Bio je rat, pa su neke čike bacale bombe." "Jesi ti bio tada rođen?" "Jesam." "A hoće li opet da bacaju bombe?" "Neće, ne brini"
Šta poručuje Tomislav Nikolić izborom u svoj kabinet ljudi bliskih Slobodanu Miloševiću i Miri Marković i kakav će biti njihov realan značaj u političkom životu Srbije
Šta se to u društvenoj i političkoj klimi dogodilo pa je sa jedne strane, Tomislav Nikolić, iako je jedan od reprezenata politike devedesetih, nacionalista, zaštitnik lika i dela optuženih za ratne zločine, postao sasvim prihvatljiv za ljude stavova dijametralno suprotnih njegovim, a sa druge, kako je Boris Tadić postao personifikacija svega što u Srbiji ne valja i neko potpuno neprihvatljiv za bilo koju funkciju u izvršnoj vlasti
Šta se to u društvenoj i političkoj klimi dogodilo pa je sa jedne strane, Tomislav Nikolić, iako je jedan od reprezenata politike devedesetih, nacionalista, zaštitnik lika i dela optuženih za ratne zločine, postao sasvim prihvatljiv za ljude stavova dijametralno suprotnih njegovim, a sa druge, kako je Boris Tadić postao personifikacija svega što u Srbiji ne valja i neko potpuno neprihvatljiv za bilo koju funkciju u izvršnoj vlasti
Pejzaži fantastični, Dunav nigde živopisniji, a turistička ponuda nikakva. Ministar za evropske poslove nemačke pokrajine Baden Virtemberg Peter Fridrih došao je da lično doživi naše Podunavlje i uveri se u njegove potencijale, o kojima se u okviru Evropske dunavske strategije priča
"Promena poreske politike bila bi win-win situacija, jer se razvijanjem privatnog zdravstvenog osiguranja odgovornost i troškovi lečenja stavljaju na pleća osiguravajućih kompanija"
Da li je uvođenje privatnih izvršitelja odraz slabosti pravosudnog sistema ili potreba da se rasterete sudovi, a sve u želji da postupci izvršenja ne budu tema sve češćih predstavki protiv države koje građani zbog dužine trajanja i neizvesnosti u izvršnom postupku podnose Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu
Pink Martini, 31. V, Zaz, Nouvelle Vague, 1. VI 2012. Beogradska arena
Mnogi elementi epohe u kojoj se dešava radnja filma Bel Ami Deklana Donelana i Nika Ormeroda, urađenog prema istoimenom Mopasanovom romanu, snažno korespondiraju s našim vremenom. Ima tu vojnih intervencija, političko-bankarsko-berzanskih prevara, zloupotrebe masovnih medija i čega sve ne. Čitav taj kontekst, međutim, u filmu ostaje u pozadini međuljudskih odnosa i ljubavnih igara
Od 1. januara 2013. zaključno sa 2015. srpsko tržište električne energije se postepeno otvara. EPS će imati obavezu da snabdeva sva domaćinstva i male industrijske potrošače, sve ostalo će biti na tržištu Sada radimo petogodišnji plan do 2017, sa prospekcijom do 2025. i sve te cifre ulaze u kalkulacije. EPS ne prima nikakve donacije i subvencije iz budžeta. Nikakve
"Projekat ‘Centar na vodi’ jeste pravi iskorak u arhitekturi, lokacija koju će turisti nezaobilazno posećivati. Ne samo arhitektonska atrakcija, već i mesto održavanja kulturno-umetničkih manifestacija, sa atraktivnim prodavnicama i restoranima. Magnet koji će privlačiti sve", kaže Dejan Vasović, gradski arhitekta
Građanin u monaškim ‘aljinama srušio dva betonska stuba na objektu u akumulaciji Rovni. Građanin u monaške ‘aljine veli da će tako bude i dalje, i ko u narodnoj pesmi, što graditelji za dan sagrade, vile će za noć da poruše
U svom dnevniku Koča Popović ocenjuje branitelje srpstva i "Srbe po profesiji". On kaže: "Bašibozluk, bagra i brabonjci ustali da obnove Dušanovo carstvo. Srbi su samo protiv onoga ko bi hteo da ih makar malo opameti, a oduševljeno kliču svakome ko ih još više zaglupljuje, unazađuje i unesrećuje. Žalosno je što su Srbi u civilizacijskom i kulturnom pogledu ostali na nivou na kome su bili pre sto godina. Oni nisu u sukobu sa svetom, već sa samima sobom, vraćajući se na šajkaču i opanak iz kojih su jedva izašli. Bio sam i ostao Srbin, ali nisam bolesna zadribanda i Srbenda. Takvi su izdali i osramotili srpski narod i narugali se njegovoj slavnoj istoriji." Konačno se videlo da mu je budućnost dala za pravo, Koča je jedan od retkih ljudi koji su bez lične sujete postali nemirna savest našeg doba
Volfgang Išinger objašnjava da je SRJ 1999. bila bombardovana i zbog griže savesti međunarodne zajednice, koja ništa nije učinila da spreči krvoproliće u Bosni. Ne misli da je vojna intervencija NATO-a bila greška i smatra da Srbija treba da odbaci kosovske iluzije i prihvati bolnu realnost da Beograd od 1999. nema političku kontrolu nad Kosovom. Objašnjava model "dve Nemačke" za koji se zalagao. Po njemu, Milošević nije prihvatao realnost, Koštunica je blokirao progres, a Tadić nije bio dovoljno istrajan. Srbiju vidi kao deo bezbednosne zajednice EU, Rusije i Amerike
Tadić, koji kao psiholog i bivši sportista sigurno više zna o "tim bildingu" nego o nacionalnoj ekonomiji, uprkos kratkom stažu u predizbornoj ulozi Fijatovog probnog vozača, verovatno će pred koalicionim partnerima reprizirati ono što je govorio kada je 2004, pobedom na partijskim izborima još na njega besnog Zorana Živkovića, preuzimao Demokratsku stranku: "Kad nas sve ovako vidim zajedno, pitam se zašto smo se rastajali..."
