Portret savremenice – Jorgovanka Tabaković

Tipičan radikalski kadar

Ako pogledamo dela Jorgovanke Tabaković i izbor suzimo samo na poslednjih šest i po godina dobijamo bukvalno foto-robota naprednjaka na visokoj funkciji: dovedena na izuzetno važnu funkciju po političkoj liniji, ima plagirani doktorat, a tokom boravka na sadašnjem položaju povezivana je sa korupcijom, nepotizmom i cenzurom. Ako ovoj slici dodamo i detalj iz prethodnog života, koji je otkrio BIRN – a to je stan od 144 kvadrata, koji je, kao ministarka u Vladi Srbije, tokom 2000. godine kupila pod izuzetno povoljnim uslovima i u potpunosti otplatila tri godine nakon što su njeni opet došli na vlast – slika je kompletna

Portret našeg vremena – Slučaj Šarić

Podvlačenje kokainske crte

Skoro deceniju nakon što je javnost Srbije i regiona saznala da je najmoćniji kriminalni klan onaj iz Pljevalja, srpsko pravosuđe donelo je presudu u "slučaju Šarić". Konačnu reč daće Apelacioni sud, ali je i sada jasno da je jedna era u istoriji kriminala na Balkanu završena

Srbija i Kosovo – Pogled sa Zapada

Cena komšijine crknute krave

Kada je reč o kosovsko-metohijskoj politici Srbije na međunarodnoj sceni, mi smo skloni da zaboravimo ključnu stvar: da su Sjedinjene Američke Države i 22 od 27 država Evropske unije priznale nezavisnost Kosova i da ih odbijanje "male, prkosne" Srbije da to isto učini i podmetanje noge "lažnoj, šiptarskoj" državi kada god se za to ukaže prilika sve više iritira. To zna i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji se i dalje kune u proevropske ambicije Srbije i prozapadnu politiku koja ga je dovela na vlast

Intervju – Boris Tadić

Vučić se ponaša kao da je cela Srbija njegova

"Vučić zapravo investira u svoju autokratiju novcem građana. Novcem građana tako dodatno ojačava svoju vlast preko kontrole medija, a prethodno je veštačkim pumpanjem cene Kopernikusa prelio novac građana u svoju stranačku oligarhiju i ljudima bliskim SNS-u, koji imaju direktne veze sa Kopernikusom"

Nuspojave

Očevi njegovi, troškovi naši

Svi mi direktno dotiramo lične, vanzakonske i vanustavne potrebe građanina-uzurpatora koji razvlači naše pare nizašta

Intervju – Jugoslav Ćosić, novinar i direktor programa TV N1

Društvo je u strahu od Vučića

"Sve što Aleksandar Vučić radi ima za cilj da obeshrabri nezavisne medije i novinare i da ih diskredituje. A pritom, više je puta izjavio da on neće ometati nezavisne medije. Ali, istina je sasvim drugačija. Od početka agresivno etiketira N1, naravno i druge. Posebno je, na konferencijama za novinare, žestok prema novinarkama, što smo videli na primeru koleginice iz RTS-a. A kad ispred sebe vidi novinare, za oktavu je tiši, koliko sam primetio. U obračun sa nezavisnim medijima očigledno je uključena i BIA koja se, po mom uverenju, ne bavi stvarnim državnim neprijateljima već medijima i Tviterom. Baš me zanima da li je novi direktor BIA, od kada je postavljen, prvi put u istoriji uveo organizovani monitoring društvenih mreža"

E-rečnik

Koliko puta kažeš Vučić

Po analizi urađenoj za potrebe ovog teksta, najfrekventnija imenica u "Vremenu" tokom poslednjih deset godina je "godina", Srbija je prva među državama, a ove godine najčešće pominjana vlastita imena su Aleksandar Vučić i Ana Brnabić

Intervju – Boris Tadić

Laž, magla i lažni patriotizam

"Kada se setite Vučićevih poseta Sarajevu, Srebrenici, Zagrebu ili Kosovu, vidite da uvek postoji ta cirkuska priprema po medijima. Ona ima za cilj da Vučića prikaže kao čoveka koji tobože gasi požare iako ih pre toga kao politički piroman sam zapali. Naivni se dive toj tehnici. Kažu – on je vešt političar. Ali to može da radi svako ko ima takvu moralnu strukturu da je spreman na baš sve i da svoje lične ciljeve ostvaruje manipulacijom medijima i javnošću uz pomoć ulizica i bednih ministara bez karaktera. To je pravi karakter vlasti u Srbiji u poslednjih šest godina"

Savez za Srbiju

Nova snaga i nova meta

Osnivanje Saveza za Srbiju nesumnjivo je reakcija na dugogodišnje šumove u javnosti na temu organizovanja opozicije u čuvenu "jednu kolonu". Ranija iskustva nas uče da ovaj blok ima sve sastojke potrebne za uspeh, ali im je protivnik malo drugačiji nego što je to do sada bio slučaj

Intervju – Dragan Đilas

Samo zajedno možemo izvući Srbiju iz ambisa

Aleksandar Vučić je simbol svega u ovoj zemlji, personifikacija autokratskog režima. On je i Beograd na vodi i Er Srbija i firme u kojima ljudi rade za dvesta evra i Kosovo i autoputevi i poljoprivreda – rečju, on je sve. I onda nam kažu – Savez je protiv Vučića. Ama, ljudi, nismo mi protiv njega lično, nego protiv onoga što on i njegov režim rade. Kada kažemo Vučić, mi kažemo i Rističević, Vulin, Stefanović, Zelja... Jer, između njih nema razlike. Savez je promena shvatanja politike u Srbiji – seli su ljudi koji ne misle o svemu isto i rekli – čekajte, ima nešto važnije od naših razlika. Ne možemo građanima da ponudimo da jedna vlast zameni drugu jer je zemlja podeljena, nego moramo da formiramo vladu uglednih, nestranačkih, stručnih ljudi da upravo oni pomognu i uvedu zemlju u normalu da bi Đilas, Obradović, Jeremić, Stefanović, Janković, Lutovac i drugi mogli jednog dana izaći na normalne izbore sa svojim stavovima

Opozicija i Kosovo

Vučić i »primese fašizma«

Okupljanje opozicije u organizaciju koja će biti "više od koalicije, a manje od partije" i dogovor o 30 ciljeva ovog saveza (od kojih je rešavanje problema Kosova samo jedan), sveli su se na priču da srpska opozicija – bar ova koja se okuplja u Savezu za Srbiju – neće dati podršku Aleksandru Vučiću da potpiše taj pravno-obavezujući sporazum sa Kosovom. Te da je SZS "desničarski", "antievropski", "antigrađanski" i "s primesama fašizma". Da li to onda znači da je svako ko se ne slaže sa potpisivanjem pravno-obavezujućeg sporazuma sa Kosovom – fašista? I da ćemo se na referendumu izjašnjavati za ili protiv fašizma

Portret našeg vremena

Vrata tabloidnog pakla

Da li je epizoda s puštanjem Zorana Marjanovića još jedan pokušaj da mediji i istražni organi "zajedničkim snagama" dođu do priznanja ili nekog novog potencijalnog ubice? Da li je i to puštanje neka velika režija, rijaliti kojeg nismo svesni, a koji nam se odigrava pred očima? Da li iko još misli o ubijenoj ženi i njenom detetu? I konačno, a to je i najvažnije pitanje, da li je normalna zemlja u kojoj ovakva pitanja uopšte moraju da budu postavljena