Ceo sistem bezbednosti praktično u rukama ljudi koji su, osim što su lično bliski Vučiću, visoki funkcioneri SNS-a ili (u slučaju Vulina) prijateljske stranke sa liste SNS-a. Stiče se utisak da je granica između države i stranke u Srbiji postala gotovo neprimetna, sa tendencijom da u bliskoj budućnosti bude sasvim izbrisana
Da li, možda, Vučićeva visoka prosečna ocena treba da ga kvalifikuje za neki drugi, viši državni položaj od onog na kome je danas? Ali, takvog položaja nema. Možda je u pitanju neki, doduše neformalni akademski položaj, domaći ili međunarodni? Jer, jasno je, ne konkuriše Vučić za asistenta pripravnika na univerzitetu ili naučnom institutu, što bi bio logičan zaključak intervencije čitanja indeksa. Ali, takvog položaja koji bi zavisio od akademskog uspeha, nema. Možda se očekuje visoka nagrada, na primer Nobelova za mir
Ponovnim licitiranjem "biće izbora, neće biti, kada će, biće nova vlada, ko će u vladu, ko će iz vlade, koga za premijera, koga za ministre...", vlast neodoljivo podseća na šibicare koji glumatanjem i vikanjem ("Sad je vidiš, sad je ne vidiš!"), uz aktivno učešće svojih saradnika prerušenih u "običnu" publiku, povećavaju tenziju sve dok se ne upeca "ovca" koju će ošišati ("običnu" publiku u slučaju najave novih izbora glume analitičari, novinari, biznismeni i ini naslonjeni na sadašnju vlast)
Živimo u zemlji u kojoj oni koji ne rade za Aleksandra Vučića ne mogu očekivati ništa dobro. Tačnije, takvi ljudi ne mogu računati na poštovanje bilo kakvih svojih Ustavom i zakonima zagarantovanih prava
Ne razbiram ko će tačno građanima i opštinama druge države pokloniti naših pet i po miliona evra: to je lični dar predsednika Republike, ili Skupštine, Vlade, gospoje guvernerke, Saveta guvernera, Krunskog saveta, Saveta potrošača, ili nekog sedamnaestog
Opus Aleksandra Vučića podseća na zakasnelu potrebu čoveka bez radne biografije izvan političke karijere da ostavi trag o sebi kao prosvetitelju, misionaru, filozofu, ocu nacije, lajf kouču, modernizatoru, neshvaćenom i usamljenom reformatoru koji kritikuje one koje najviše voli – svoje sunarodnike, sve u želji da ih konačno izvede iz vekova tame, poduči da odustanu od zatucane prošlosti i nazadovanja i pođu u vek napretka, civilizacije, rada, upornosti, marljivosti i neodustajanja do svetle budućnosti. I sve bi bilo u redu kad bi to što je napisano imalo i naznake sličnosti sa petogodišnjom stvarnošću u Srbiji pod njegovom vlašću. Zato od svega ovoga što piše – ništa nije u redu
Vučić i ekipa će pobeđivati i dalje, čak i u Beogradu, jer na drugoj strani nema nikoga
Sudeći po radikalnim naprednjačkim izjavama o v.d. zaštitnika građana Milošu Jankoviću, kao i po netrpeljivosti prema njegovom prethodniku Saši Jankoviću koji je instituciju zaštitnika građana definisao, čini se da je namera vlasti da u Kancelariji zaštitnika građana kamen na kamenu ne ostane. Ukratko, na Zoranu Pašaliću je hoće li hteti, znati i smeti da se suprotstavi onima koji su ga izglasali
Zaista je sasvim neuobičajeno da se šefica vlade jedne zemlje koja sebe smatra suverenom pravda ambasadoru druge zemlje zbog nečega što je objavila novinska agencija iz treće zemlje, pa još to dokazuje stenogramom (da li je Čepurin dobio i zvučni snimak?). Odmah se postavilo pitanje zašto Brnabićeva, ako je već pogrešno citirana, nije odmah poslala demant Blumbergu i zatražila ispravku, koju bi ta agencija svakako morala da uvaži, a ako to već nije htela da uradi, zašto se nije prvo obratila srpskoj javnosti, nego ruskom ambasadoru. I konačno, zašto je, kad je mačka već puštena iz džaka, punih pet dana ćutala
Za ovih pet godina otkako je došlo do promene vlasti u Srbiji, suštinske promene se mogu izbrojati na prste jedne ruke. Međutim, na pojavnom nivou nakupilo se toliko toga novog što sasvim komotno možemo da svrstamo pod paralelnu realnost
Kad god je suočen s nekim svojim ranijim nepočinstvom, Vučić ga obrće tako da kroz tobožnje skrušeno priznanje zapravo ispreda odu sebi i svojim vrlinama
Gledali smo megalomansku Žikinu šarenica u SIV-u, nastalu sa idejom da se aktuelna vlast prikaže kao najveća i najbolja, ne samo u odnosu na prethodne, već i u odnosu na očigledan uzor za poređenje – Titovu SFRJ
