„Romi nisu etnocentrični i i teško ih je samo nacionalizmom, bez političke ideje, homogenizovati. Srbija je ovih dana oštro skrenula udesno i bojim se da u nedostatku ozbiljnih političkih ideja u desničara Romi ne postanu objekat i meta za pridobijanje političkih poena“
Razgovaraće sa svima. Radiće sve da doprinese smirivanju tenzija. U gradsku vlast se ne meša, ali su mu rekli da SNS ima većinu u Beogradu. Vladu očekuje pre avgusta. Da narod razume: zmiju gladi ispod nje se vadi, čuvaj Srbiju
Ovih dana Gradska izborna komisija (GIK) izjasniće se o prigovorima koje su sinoć podnele opozicione partije i doneti odluku na koliko biračkih mesta u Beogradu će se izbori ponavljati. Ukoliko takvih mesta bude dovoljno da koalicija „Ajmo ljudi“ osvoji još 1800 glasova, koliko im fali do cenzusa, Srpska napredna stranka zaista bi mogla da izgubi Beograd. Neki lideri opozicije ne isključuju ni ponavljanje kopletnih izbora u Beogradu
Zbog čega je razočaranje građanske opozicije prešlo u oprezni optimizam? Zašto su naprednjaci akvizicijom Aleksandra Šapića napravili najveću grešku u istoriji? Kako je Ivici Dačiću pošlo za rukom da izađe iz političke crne rupe SNS-a i ponovo se pojavi na horizontu događaja? Koliko je rat u Ukrajini uticao na izbore? I šta znači zajednički istup opozicije u glavnom gradu Srbije za celokupan politički život zemlje
Aleksandar Jovanović Ćuta kaže da će tražiti javno prebrojavanje svih glasova. Okupljeni građani uzvikivali su „Vučiću lopove pokrao si izbore“
Birači koji u “sigurnim” listama ne vide svoju političku volju, mogu slobodno da glasaju i za neku od lista “na ivici”. Šansa da taj glas “propadne” postoji, ali je i potencijalni dobitak mnogo veći nego da se glasa za “sigurne” liste, a može biti i odlučan momenat u borbi protiv režima
U poslednjim danima izborne kampanje opozicija bi trebalo da učini sve da kreira referedumsku atmosferu. Poruka da su promene moguće nije politička, već egzistencijalna. One koji opet jednom tvrde da nemaju za koga da glasaju, treba podsetiti da smo i Miloševiću videli leđa onda kada smo odlučili da mu više ne damo šansu
Partizanovac. Veruje da je promena ove vlasti opšti interes. Nema ambicije da postane gradonačelnik, ali šaljivo kaže da bi želeo da bude Goran Vesić. Na listu „Ajmo ljudi“ za Beograd stao je zbog svog samopoštovanja, zbog sina i prijateljstva sa Borisom Tadićem. To vidi kao čast, poštovanje, obavezu i građansku dužnost da se stavi na raspolaganje
Na izborima za narodne poslanike koji će se održati 3. aprila nadmetaće se kandidati sa 19 izbornih lista. Ovogodišnja “ponuda” slikovito predstavlja sto ljudi i sto ćudi, za svakoga se da ponešto pronaći
Ako u glavnom gradu Srbije dođe do promena, to bi bio najveći uspeh opozicije od 2012. i prvi korak ka stvaranju uslova da se nekad SNS i njen lider pomere sa vlasti u Srbiji. Naravno, pod uslovom da opozicija vodi aktivnu kampanju, ima valjane poruke za birače, organizuje nadgledanje i sprovođenje izbora kako treba i ako, na kraju, bude kadra da u slučaju pobede formira koalicionu vlast. Utisak je da će beogradski izbori biti “majka svih političkih bitaka”. Reč je naprosto o tome da će još jedan težak poraz opozicije otvoriti pitanje da li će Srbija sa ovakvom autoritarnom vlašću imati u budućnosti mogućnost da išta bira na izborima
„Mali Sloba”, kako su ga nekad sa podsmehom nazivali, uspeo je da preživi tri decenije u politici. Kaže da su srpske socijaliste “napadali zbog crvene boje, ali da to nije boja Socijalističke partije Srbije, već radničkog pokreta i krvi koja je pala za radnička prava”, ali i “boja hrišćanstva i uskršnjih jaja". Protivnici bi rekli da je i on sam premazan svim bojama, ili da su uskršnja jaja kao SPS: spolja crvena, iznutra bela i žuta
Ponoša zbog “nedostatka” ratnog iskustva, što je najzanimljivije, napadaju političari koji rata nisu omirisali, a morali bi, zbog svojih godina, poput Aleksandra Vučića i Aleksandra Vulina
