Dok čitava planeta raspravlja o tome kako će se mnogo toga u svetu i ekonomiji promeniti jednom kada se pandemija zaustavi, i kako taj svet neće biti isti, srpska Vlada poručuje da smo spremni ušli u krizu i da ćemo se iz problema brzo izvući
"Javno žigosanje obolelih i zaraženih osoba ne može imati nikakvog mesta u civilizovanom društvu i to je sasvim jasno. Sa druge strane, glasno pozivanje na ljudska prava kao pokriće za nesprovođenje preventivnih mera ili izazivanje opšte opasnosti takođe se ne može razumno prihvatiti. Bitno je da budemo naoružani velikim strpljenjem i spremni na različite moguće scenarije. Ova bitka se neće završiti brzo, niti ćemo se nakon nje tek tako vratiti na staro"
U petak 20. marta, u jeku svetske pandemije virusa kovid 19, u 95. godini preminuo je Borislav Stanković, bivši generalni sekretar FIBA, čovek koji je najzaslužniji za globalnu popularizaciju ove igre. U moru užasnih vesti koje svakodnevno obilaze svet, našla se i ova. Košarka i sport na ovim prostorima, ali i u svetu, ostali su bez "Čika Bore"
"Kad me već pitate da li ima razloga za paniku, onda ja vidim jedan. To je status i kapacitet našeg zdravstvenog sistema. Naš zdravstveni sistem je urušavan godinama, a dotučen poslednjih nekoliko godina odlaskom lekara i medicinskih sestara na rad u inostranstvo. Bedne plate zdravstvenih radnika i nipodaštavanje njihove stručnosti i društvene važnosti, dovele su čitav sistem na ivicu opstanka. To ne zna samo onaj ko je imao sreću da ne mora da ide kod lekara"
"Mi nastavljamo dalje. Moramo da radimo. Roba se i dalje izvozi, uvozi, prevozi. Svet i dalje nekako funkcioniše. Dok je tako, ne mogu da kažem dobro je, ali, jebiga, dobro je"
"Virus korona nam je, dakle, pokazao da se može kad se hoće. Da, moguće je da države deluju, pomažu i komuniciraju brzo, bez birokratije i na međunarodnom nivou… Da se brzo nabavi potrebni novac, da se brzo okupe potrebni ljudski resursi kako bi se rešio neki problem… Sve je samo pitanje volje" — Barbara Plag
Da li silnike, s vremena na vreme, treba podsećati da čovečanstvo, uprkos svemu, postoji i da je, kao u sadašnjem trenutku, saradnja imperativ? Ili je Hajner Miler dobro naslutio kada je zapisao: "Sledeći vek sastojaće se od opreza i povlačenja u male celine, u mikrostrukture, i u povlačenju iz velikih projekata, iz makrostruktura". Bojim se da tome pogoduje, govorim o posledici, kada sve ovo prođe, uvođenje vanrednih mera ili vanrednih situacija u svetu i kod nas, zbog zlokobnog utiska sigurnosti – verujem da društvo koje ih je uvelo treba pažljivo da analizira sve podatke i da ih u trenutku koji to dozvoljava ukine, da se ne bi jedna, iskreno verujem, racionalna i neophodna odluka pretvorila u neželjeni produženi efekat pandemije
Kikinda je do sada bila poznata po ludaji (tikvi) i Lali na njoj, po brašnu i noblicama, opelu i "Tozi", po mamutu i sovama, a od ovog marta je postala sinonim za korona virus
Vojska na ulicama u vreme vanrednog stanja – ništa neuobičajeno ni novo, svaka država to radi, ali na osnovu unapred pripremljenih i razrađenih planova, ustavnih i zakonskih ovlašćenja i propisa. Normalna zemlja – da, ali ne i Srbija u kojoj je sve podređeno vlasti jednog čoveka, pogotovo kad taj čovek ima svoje poltrone koji mu se dive do beskonačnosti. Da se ne bi smetnulo sa uma – da se korona virus desio i u vreme dok je Boris Tadić bio predsednik, ne bi bilo nimalo drugačije, možda bi se i tada neko od njegovih udvorica setio da ga proglasi za "vrhovnog komandanta"
Pouzdan izvor "Vremena" kaže da je 20-ak zaposlenih u Zavodu za javno zdravlje, sa odeljenja mikrobiologije i hemije, u kućnoj izolaciji. Uzrok svemu je jedna od zaposlenih, kod koje je potvrđen virus, a koja se zarazila preko zeta, sveštenika, koji je prisustvovao proslavi jedne privatne firme
Ljubomir Gočić iz Boleča, koji je vozio kamion u SAD, kaže za "Vreme" da mu 28 dana izolacije nije problem, ali: "Smeta mi nehuman tretman, smeta mi što državni zvaničnici stvaraju atmosferu u kojoj se pravi hajka na nas... Moje komšije u Boleču, a svima sam im slao novac iz Amerike, misle da ne treba da se vratim kući. Napravljena je atmosfera u kojoj smo mi ispali glavna pretnja, ljudi koje treba loviti i zatvarati u koncentracione logore"
Vanredno stanje samim sobom proizvodi, kao nuspojavu, mnogo magle. U gustoj magli se slabo razaznaju obrisi ljudi i stvari, a i reči se čuju na neki izvitoperen način, pa se u skladu s tim i tumače
RTS je sa serijom Apis dobio program koji se upravo ovih dana pokazuje kao najdragoceniji – onaj edukativne prirode. Zato se, sticajem okolnosti, ovaj serijal bez problema može koristiti u nastavnom programu istorije
Da li nečije neutemeljeno uverenje, i to u situaciji u kojoj smo sada – pandemija u vreme Velikog posta tokom kojeg se najviše ljudi pričešćuje – može i mora uživati status nekakve neupitne dogme, pa još na temelju načela slobode veroispovesti? Ne, nikako, jer može proizvesti veoma ozbiljne posledice, i to ne samo po one koji se tog uverenja drže. Pritom, sve ovo nema nikakve veze sa slobodom veroispovesti, već sa zdravim razumom bez koga upravo ta sloboda nema ama baš nikakvog smisla
Osim ekonomske depresije potvrđene statističkim parametrima, ova pandemija će ostaviti trajni trag na organizaciju privrednih grana. Svedoci smo kako su se uzdrmali globalni lanci snabdevanja. Da li to znači da je koncept iz udžbenika za menadžment o globalnom lancu sirovina na jednom, a proizvodnje na drugom kontinentu pod upitnikom i zahteva reviziju
Svakog dana stižu potvrde da je pandemija iznenadila i najrazvijenija društva, čije su zdravstvene službe oslabljene neoliberalnom racionalizacijom. Posle Vuhana u Kini, Lombardije u Italiji, Madrida u Španiji i cele Evrope, nakon što je načeo Crni kontinent u Egiptu, Alžiru i Južnoafričkoj Republici, virus kovid-19 počeo je da hara Njujorkom
Aplauz za lekare i medicinske radnike, aplauz za prosvetare, aplauz za Zagreb, aplauz medicinara za sve nas u znak zahvalnosti, samo su neki, vidljivi primeri solidarnosti i podrške usred pandemije virusa korona. Građani se samoinicijativno i spontano solidarišu jedni sa drugima, iako se senka smrti svakodnevno nadvija nad planetom u blokadi kakva nije viđena u istoriji ljudskog roda. Samo još da vlast prestane da stigmatizuje i vređa naše državljane koji žele da se vrate kući
Na konferencijama za novinare najviših državnih funkcionera upadljivo je odsustvo novinara štampanih i onlajn medija, dok pitanja mogu da postavljaju samo novinari Tanjuga, Pinka i RTS-a: to je stvar koja nije ozvaničena, ali je jasna svakom ko prati prenose konferencija. Od nezavisnih medija, priliku da pitaju dobijaju povremeno samo novinari N1 i Al Džazire i to samo da bi se fingirao balans, ili da bi predsednik Srbije pokazao da zna imena svih novinara tih redakcija, da bi ih podsetio na njihove "grehe" od pet ili deset godina, ili pokušao da ih ponizi
Nove filmove Klinta Istvuda i Toda Hejnsa spaja činjenica da su njihove priče utemeljene u dobro poznatim i dobrano dokumentovanim slučajevima, koji pak predstavljaju varijacije na refrenski učestao motiv u američkoj kinematografiji – borbu Davida protiv Golijata
"Da ovdje ukinete mnoge institucije koje se bave vizuelnom umjetnošću, nikakve štete ne bi bilo. Niti bi se to odrazilo na scenu, jer scena gotovo ne postoji"
Dorte Nors, Retrovizor, rame, žmigavac (2018); Posle udarca (2019); Mini je potreban prostor za vežbu (2019), Štrik, Beograd, s danskog preveo Radoš Kosović
Zbirni osvrt na tri filmske priče koje se na planu motiva, između ostalog, bave i temama, recimo (neretko zaturene) empatije, duševnih slabosti i migracija
"Na kraju krajeva, mi i nismo istjerani iz nekog prostora, naši gradovi nisu zemljopisne činjenice; mi smo istjerani iz svoga vremena, naši su gradovi ostali u nekoj nedohvatljivoj prošlosti. Do te prošlosti se, kao i svake druge, stiže vremeplovima. A šta su to vremeplovi i kako izgledaju, to neka odgovori svatko za sebe"
Evropske države zatvaraju granice, ograničena je sloboda kretanja, čitave industrijske grane u potpunosti su zaustavile poslovanje, berze padaju. Niko ne može da predvidi koliko dugo će sve to trajati i sa kakvim posledicama će se završiti. Pandemija virusa korona ne gura Evropu samo u recesiju, finansijsku i privrednu krizu koja bi mogla da nadmaši onu iz 2008. godine, već suočava Evropejce sa ranjivošću globalno povezanog sveta i apokaliptičnim scenarijima kakvi su do sada bili nezamislivi
