"Bilo je to 1956. ili možda 1957. godine. U restoran je došla čuvena spikerka Radio Beograda, koja je čitala izveštaj o vodostanju, i naručila je kijevski kotlet. On se pravi od piletine i sa buterom a ja nisam imao ni jedno ni drugo. Da ne bih obrukao restoran, uzeo sam šniclu i kajmak, spremio ih i poslao joj to"
"Čudna je okolnost da mi zapravo nismo stvorili vlastiti jezik kojim ćemo govoriti o ratovima iz devedesetih. I suviše često govorimo preuzetim jezikom tuđih iskustava, i suviše se oslanjamo na pozajmljene modele. To me nekako drži u uverenju da mi u stvari nismo svesni ni dubine ni širine ratne traume"
"Najteže je istinu dovesti na scenu, čistu i snažnu, psihološki obrazloženu emociju. To je najviši domet pozorišta. Tako je od antike do danas, tako će i ostati"
Primenjujući pravo (muzički) jačeg, Šaban Bajramović je iz ondašnje Jugoslavije i sa njenih rubova uzimao sve i samo ono što mu se sviđalo. Panonsku niziju ostavio je velikom županu Zvonku Bogdanu, Dalmacija je za Šabana bila isto što i Mletačka Republika koja ga se sa njenim mandolinama i Duždevom palatom nije doticala, kao gođ ni Crna Gora, pa čak ni žalna Makedonija. "Ašunen Romalen" izvirao je negde gde i Tamiš, tekao je kroz Dunav i kroz Drinu duboku u Bosnu
Kada se pronela vest o zločinu, pitanje koje je svako u Tuzli imao u glavi, a niko nije smeo glasno da izgovori, bilo je – da li su ubica i žrtve iste nacionalnosti
Dok budemo gledali najbolje evropske reprezentacije u Austriji i Švajcarskoj, sa nostalgijom ćemo se prisećati 1960, 1968. i 1976, pa čak i 1992, kada smo, kao Jugoslavija, imali i igrače i igru, i tim i selektora (Antrfile: Ekskluzivno - Sećanje Dragana Džajića)
Za sve koji se na ovim prostorima, ali i u Evropskoj uniji, bave pitanjima proširenja, jedna od glavnih tema za razmišljanje jeste da li zemlje zapadnog Balkana treba da se udruže i zauzmu regionalni pristup procesu pridruživanja, ili ipak da nastave taj put svaka za sebe
Kao da rat nije završen i kao da su ratne sekire između Srba i Hrvata ponovo iskopane – tako proteklih desetak dana izgleda Zagreb, koji su pohodili političari iz Srbije i Republike Srpske i koji je njegov gradonačelnik izručio ljubiteljima ustaške ikonografije
Čitaoče i čitateljko, možda niste znali, ali svih ovih godina vi uredno i izdašno sponzorišete jednu ljubavnu vezu
Zbog nepodizanja telefonske slušalice u Srbiji se godišnje izgubi 9.876.543,21 sat, potroši se 12.345 barela naftnih derivata
Jovan Krkobabić, predsednik PUPS-a, na pitanje ko mu je najbliži: Tomislav Nikolić, Boris Tadić ili Vojislav Koštunica ("Press")
