Izjava nedelje

»Kakva je ovo zemlja kada vi odete u kafanu, malo se napijete, a policija hoće da vas hapsi. Jer, kako danas čovek da ne pije?«

Momir Bulatović, bivši premijer SRJ, posle saobraćajnog udesa ("Večernje novosti")

Beograd–Brisel–Njujork

Srbija na dokovima Njujorka

Predsednik Srbije Boris Tadić i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton dogovorili su se u utorak uveče da Beograd i Brisel nastave dijalog o usaglašavanju stavova o Rezoluciji o Kosovu, saopšteno je Tanjugu iz Kabineta predsednika Srbije. Detalji razgovora koji je trajao dva sata iza zatvorenih vrata nisu saopšteni javnosti do zaključenja ovog broja "Vremena". To možda znači da će usaglašavanje biti nastavljeno i u toku rasprave u Generalnoj skupštini u Njujorku

Intervju – Svetlana Vukajlović, direktor RZZO-a

Ne bavim se politikom

Procenila sam da bi ova situacija, ovako kako se odvija, mogla da traje i sledeće dve godine, kao što traje u nekim drugim ustanovama. To nije dobro za Zavod, pošto mandat nije istekao samo meni već i svim direktorima filijala, a neizvesnost utiče na to da se sada svi više bave ličnim statusom, nego poslom

Srpsko-evropska posla

Srbija, nažalost

Sede tako ugledni analitičari i javne ličnosti po televizijskim studijima i razmatraju svakojake bolne probleme kako bi odgonetnuli "šta da se radi" da bismo postali Evropa. Da bismo i ovde imali onaj naročiti osećaj uređenosti, perspektive i zadovoljstva koji isijava u većini gradova Unije, ma kako različiti oni bili

Sve naše kasarne

Od »4. jula« do Pule

Bivša, prethodna i nekadašnja JNA, što bi rekao Milošević, skoro pola veka gradila je, utvrđivala i ograđivala svoje nekretnine. Osim toga, nasledila je od Austrougarske i od Kraljevine Jugoslavije popriličan broj građevina. Sada vojske-naslednice gledaju kako tog tereta da se oslobode

Intervju – Miloljub Albijanić,
direktor i glavni urednik Zavoda za udžbenike

Slobodna gužva na tržištu

"Zakon omogućava da svako ko ispuni najminimalnije uslove, znači da ima sedište, da ima 500 evra za otvaranje firme i da ima prijatelja koji je završio fakultet pa je kvalifikovan da bude urednik, može da otvori izdavačku kuću"

Stoleće od rođenja Skendera Kulenovića

Darežljiva ljubav

Skender Kulenović rodio se 2. septembra 1910. godine, pre tačno stotinu godina, u Bosanskom Petrovcu. Gimnaziju je završio u Travniku, rodnom gradu svoje majke, gde je doselio kao desetogodišnjak. Još kao gimnazijalac objavio je ciklus soneta Ocvale primule. Forma u kojoj se okušao kao gimnazijalac ostaće mu celog života opsesija i biće forma u kojoj će dosegnuti vlastite umetničke vrhunce

Kleberson Kordova Kleo

Poštuj protivnika i igraj za tim

"Bila bi mi čast da igram za reprezentaciju"

Intervju – Tinde Kovač-Cerović,
državni sekretar u Ministarstvu prosvete

Škola spremna za svu decu

Postoji potreba za drugačijim načinom rada, a to je da se za pojedino dete može izraditi individualni obrazovni plan, da se s njim metodski radi drugačije, sa smanjenim ili sa obogaćenim zahtevima. To će biti i to već postaje praksa u našim školama. Ovakav način rada će pogodovati i za talentovanu decu. Važno je da on uđe u naš školski sistem kako bi se postepeno prevazilazila ideja škole kao vojske u kojoj svi koračaju istovremeno i isto reaguju na komandu

Lisica i ždral

Žena nad šahtom

Kako bi roditelji osim odlazaka na istoimene sastanke mogli da budu još od nekakve koristi

Kultura sećanja

Himna Buhenvalda

Jedan od direktora kombinata I.G. Farben pokazao je na pesnika Frica Lenera-Bedu i rekao esesovcu, koji je pratio delegaciju: "Ova jevrejska svinja trebalo bi da radi brže!" Drugi direktor I.G. Farbena dodao je: "Ako ne mogu da rade, neka crknu u gasnoj komori!" Pošto je inspekcija prošla, izvukli su doktora Lenera-Bedu iz grupe, udarali ga i gazili nogama, do smrti. Petorica direkora I.G. osuđeni su posle rata na kratke zatvorske kazne, pušteni pre vremena, imali uspešnu karijeru i bili odlikovani, piše književnik Ivan Ivanji u govoru koji je održao na otvaranju festivala umetnosti u Vajmaru, koji se održava od 20. avgusta do 12. septembra

Rezolucija o Kosovu

Krizna grupa i kosovska rupa

Traže se pregovori Tadića i Tačija, pominju se podela, razmena teritorija, široka autonomija za sever Kosova, mere za uspostavljanje poverenja, neutralna rezolucija u Generalnoj skupštini UN, privremeni sporazum, zamena rezolucije SB 1244...