Lider Liberalno demokratske partije o Kosovu, Crnoj Gori i Vojvodini, manjinama i ženskim pravima, "antihaškom bratstvu", SANU-u i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Idolima, Vesni Pešić i Zoranu Đinđiću i svojoj levičarskoj opredeljenosti
Pribe "štiklira": državna zajednica, Hag, tri runde, pet tehničkih sesija, sledeća u decembru
Neko mora da ima monopol na kovanje tabli sa nazivima ulica, pri čemu u kovačnici ne drži ni lektora ni korektora
"Ceo svet zna da će Kosovo biti nezavisno"; "Vreme" br. 773
"Ceo svet zna da će Kosovo biti nezavisno"; "Vreme" br. 773
Nema sumnje da su najnoviji berlinski politički potresi rezultat rastućeg jaza između promenjenih ekonomsko-društvenih uslova i politike koja ih prati sa sve većim zaostajanjem
Evropska budućnost našeg regiona umnogome zavisi od toga koliko će naše državne institucije imati snage da se uhvate u koštac sa mrežama organizovanog kriminala, koje su jedna od najmračnijih tekovina bivših režima na Balkanu. Teškoće su brojne, ali sva istraživanja ukazuju da je zbog regionalne prirode problema neophodna čvrsta institucionalna saradnja u regionu. Postavlja se pitanje da li će mlade državne institucije zadužene za ovu borbu naučiti lekciju od svojih protivnika i organizovati čvrstu prekograničnu saradnju kojom jedino mogu suziti prostor delovanja različitih kriminalnih grupa. Javna tribina koju je naš nedeljnik organizovao uz pomoć Fondacije "Fridrih Ebert" pokušala je da pruži odgovore na ova pitanja. Na tribini su učestvovali profesor Bogoljub Milosavljević, saradnik Centra za mir i razvoj demokratije, Milan Simić, specijalni izvestilac sa suđenja za organizovani kriminal, i Miloš Vasić, novinar "Vremena". Tribinu je vodila novinarka nedeljnika "Vreme" Duška Anastasijević
Vozovi koji će saobraćati ovom prugom nalikovati na putničke avione i biće hermetički zatvoreni da bi očuvali normalan vazdušni pritisak. To i nije čudno pošto avioni saobraćaju i na manjoj visini od ovih himalajskih vozova
"Mi živimo u vremenu kada su mesijanski narativi, velike ideološke matrice, masovni pokreti potrošeni, umorni, čak dosadni. Nisam sigurna šta znači približiti se istini, ali mi se čini da sam u zbunjenosti nekako najviše svoja. Možda ne umem dobro da odgovorim, ali svakako znam da postavim odlično pitanje"
Iako sam stanovao u Lozničkoj, Slobu nijednom nisam video, ni u Klubu 42, ni u Gorici, ni u hemijskoj čistioni, taj čovek, još onda, kao da je u zemlju propao
"Ja nisam dao pregovaračku polaznu tačku za Srbiju, nego konačno rešenje za koje smatram da je najuravnoteženije, koje pokriva srpski interes. Ubeđen sam da ukoliko krenemo direktnije ka konačnom rešenju – svi zajedno ćemo tu nešto uštedeti, za sve bi bilo bolje da se ta agonija ne produžava u nedogled. Izgubljeno je suviše vremena – za razvoj, za život, za normalnu egzistenciju ljudi. Time bismo morali da se bavimo"
U borbi protiv ilegalne trgovine umetničkim delima i arheološkim predmetima većina svetskih zemalja već uveliko koristi najnapredniju tehnologiju, primenjuje stroge kriterijume za dokumentaciju, razvija sisteme za brzu razmenu informacija. Istovremeno, nadležni za tu oblast u zemljama Balkana još uvek muku muče s primenom najosnovnijih zakona, regulisanjem policijskih snaga, inventarom kulturnih dobara. Međutim, slika takvog haosa postaje kompletna tek kad se svemu dodaju i ratovi na prostoru bivše Jugoslavije
Ivana Dulić-Marković, ministarka poljoprivrede, na pitanje da li je nabavila "tamiflu" i maske za sebe i svoju porodicu (B92)
Zvanično, države balkanskog regiona ne nalaze se ni blizu vrha liste država s najvećim brojem ukradenih, a zatim preprodatih umetničkih dela i arheoloških nalaza. Nezvanično, međutim, njihov rejting i prava uloga u art trafikingu (ilegalna trgovina umetničkim delima) nikako nisu zanemarljivi. Odavno poznate kao trasa na trgovačkim putevima koji vode iz Rusije i Male Azije ka Zapadnoj Evropi, vremenom su postale poznate i kao mesta na kojima ilegalni trgovci i samouki "arheolozi" i te kako mogu da profitiraju. O tačnom broju do sada ukradenih kulturnih dobara samo se nagađa – delom zbog političke nestabilnosti, a delom zbog već poslovičnog nemara, mnogi od tih predmeta nisu dokumentovani pre krađe, tako da zvanično nisu ni postojali.
"Plastična šećerlema"; "Vreme" br. 770
Konačno smo videli jednu sezonu o kojoj će se u hladnim zimskim noćima uz ognjište ispredati priče. Može i uz gusle, što da ne
U okviru odlučne politike međunarodnog i teritorijalnog povezivanja koje omogućuje nova evropska politika prema susedstvu, trebalo bi da Jadranska oblast izgradi mrežu veza između gradova, univerziteta i trgovačkih komora kako bi uspostavila dinamične odnose sa oba dela Sredozemlja
"Vlada mora biti dovoljno mudra da privatizaciju rafinerija prepusti stručnjacima, ali i da sve prođe javnu raspravu, da ne bi posle bilo ‘nismo znali’. Zato, moramo znati šta nam se sve može dogoditi ako tender ne bude dobro po nas definisan"
"Povećanje Hjulet–Pakarda znači povećanje angažmana i kvaliteta domaćih kompanija. Tamo gde je HP jak, jake su i domaće kuće"
Savet bezbednosti UN-a će 24. oktobra najverovatnije odobriti početak pregovora o statusu Kosova. Beograd na te pregovore nevoljno pristaje, a i šta bi drugo
Dušan Janjić u "Glasu javnosti", predstavljen kao politički analitičar, komentariše slogan DSS-a "Sve smo bliži", lansiran povodom početka ulaska u evropske integracije
