Glasom je mogla da pošalje hiljade ljudi istovremeno u neke potpuno nove dimenzije svesti i emocija, za koje nismo ni znali da ih imamo... Zato se uz Esmin glas plakalo: nismo znali šta je to što osećamo, iz koje galaksije dolazi i šta nam radi
"Neophodno je da država zna šta je državna strategija, pa, ako nam strategija nije tekstilna proizvodnja – u redu, potrebno je da znamo da ima nešto drugo. I šta je to. Ali mislim da bez proizvodnje ne možemo da opstanemo"
"Ubedljivo najbolje poređenje koje sam pročitao, ne sećam se više autora, jeste da se strani investitori u Srbiji osećaju kao britanski turisti na Zakintosu. Sve norme, socijalne, pravne i moralne su ukinute, i – idemo! Kako biste se vi osećali kada predsednik opštine izađe i hvali se time da je poslodavac toliko ozbiljan, da je uzeo zdravstvene kartone svih nezaposlenih na teritoriji opštine da bi procenio koji su najbolji radnici"
Nosio sam se mišlju da sročim peticiju te da je jedno dve nedelje nudim na potpis svima koje sretnem, ali sam se opredelio za preteće pismo u svoje lično ime
Pravosnažna presuda knjigovođi iz Aušvica Oskaru Greningu više od sedamdeset godina po završetku rata ponovo je otvorila pitanja o osveti, oprostu, pravu i pravičnosti i saučesništvu u zločinu, pitanja o kojima se na jugoslovenskom prostoru tako nerado govori kada je reč o zločinima počinjenim u ime sopstvenog naroda
"Riječi često postanu samoispunjavajuće proročanstvo. Javna osoba, recimo političar ili novinar, počne operirati rasističkim ili šovinističkim klišeima, potom te riječi stvore društveno ozračje u kojem se obistine – riječi stvore loše društvo jer su govorile o lošem društvu"
Kad je već psihologiziranje, zahvaljujući Vučićevom pominjanju Frojda, ušlo u Skupštinu, hajde da testiramo mogućnost prevremenih parlamentarnih izbora REBT tehnikom. Da li je logično raspisati parlamentarne izbore samo godinu dana nakon prethodnih? Pa, nije. Mi još nismo shvatili ni zašto su prošli izbori bili raspisani. Da li je razumno raspisati još jedne vanredne izbore? Bogme, nije ni to. Štaviše, ideja je van svake pameti. Stižemo do poslednjeg, najbitnijeg REBT pitanja: kako je ovo dobro za Aleksandra Vučića? Moguće je da je okuražen istraživanjima javnog mnjenja koje u ogromnoj većini smatra da su čvrsta ruka i autoritarna vladavina najbolje za Srbiju. Zaista, ako se stavimo u kožu Aleksandra Vučića, ovakva slika sveta izgleda sjajno za njega
"Nije dobro što se na neki način strani investitori tretiraju bolje nego domaći. Stalno sam govorio da privreda Srbije ne može da ide dalje bez srpskih privrednika, to je osnovno. Oni su ta baza, oni su ti koji najviše treba da nose srpsku privredu. A mi uvek više cenimo strani novac nego domaći. Uvek smo pokušavali, i kroz ‘Privrednik’ i pojedinačno, da budemo ravnopravni. Zašto mi ne dobijamo te subvencije koje dobijaju stranci? I mi bismo znali da napravimo nov posao i zaposlimo stotine ljudi kada bi nam neko za to platio ili izgradio halu. Mi sve to moramo sami"
Koliko god nevidljivi bili, efekti nastupa Violete Petrović i anonimne valjevske heroine zapravo su više nego dugoročni. Iako su i Vučić i Vulin pokušali da profitiraju na njihovom jadu, teško da ima onih kojima još nije jasno da je ovde dogorelo do noktiju i da ovako neće moći još dugo. Drama ove dve žene pokazuje da silnici više nemaju ni mere, ni kompasa. Njih dve s druge strane, pokazale su da i oni zaboravljeni, "prezreni na svetu", opet mogu da progovore i da ustanu, da ima nade
Premijer otvori rezedo frižider, otvori i beli, pred sivim se začešlja, otvori i njega, i on bio prazan, čime je demantovao insinuacije da je počeo da iskače i iz frižidera
Hteo sam da ovo naslovim kao "Greetings from Africa", ali ipak nisam u celoj Africi, kao što nikad niko i nije, nego sam u alžirskom gradu Šlefu, iznova podignutom nakon zemljotresa koji ga je pre trideset šest godina sravnio sa zemljom
