Nevažeći listići nisu imali presudnu ulogu, ali pokazali su više nego ranije prisustvo pa i snagu onog dela glasača koji su nezadovoljni ponuđenim opcijama, koji su razočarani prethodnom politikom, moglo bi se reći i koji su apatični, ali nikako apolitični
Trebalo bi jasno da se utvrdi, šta su ciljevi za godinu dana, pet godina i deset godina u poljoprivredi. Poljoprivreda već dugi niz godina beleži suficit, i za vreme Miloševića i posle njega, do danas. Prošle godine suficit koji je poljoprivreda ostvarila bio je milijardu i po dolara. Ipak, Ministarstvo poljoprivrede u poslednjih deset vlada služi za potkusurivanje
"Prošlog meseca u Srbiji je bilo 69 izdavača udžbenika, trenutno ih je 73, a sutra će ih biti ko zna koliko. Od donošenja Zakona o udžbenicima pre tri godine Zavod je u neravnopravnom položaju u odnosu na druge izdavače. Zahvaljujući tom Zakonu, prvi put jedno javno preduzeće postaje neravnopravno u odnosu na druga. Takav primer nije viđen u Srbiji, a moguće ni u svetu"
Sarajevska izdavačka kuća Buybook objavila je ovih dana prevod (auto)biografske knjige Zlatana Ibrahimovića pod naslovom Ja sam Zlatan. Napisana u prvom licu jednine, ispisanom rukom Davida Lagerkranca, ova knjiga je izuzetno uzbudljivo štivo, interesantno i onima koji knjige inače i ne čitaju, a u novinama se zadržavaju samo na sportskoj rubrici, kao i pravim zaljubljenicima u tekst
Program "Digitalna škola" je sprovelo Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo, a njime je omogućeno da sve osnovne škole u Srbiji budu opremljene najsavremenijom računarskom opremom. Sada, svi nastavni časovi mogu da se održavaju u "digitalnim učionicama"
Bora Đorđević, muzičar, pohvalio koncert "Beogradskog sindikata" ("Kurir")
Sabrana dela Stanislava Vinavera u 17 knjiga koja je priredio Gojko Tešić, u izdanju Službenog glasnika i Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, izaći će iz štampe do predstojećeg Sajma knjiga. U okviru ovih Sabranih dela prvi put će biti objavljeni i Vinaverovi političko-publicistički tekstovi u kojima je on oštro kritikovao političke prilike svog vremena. Zahvaljujući ljubaznosti priređivača, "Vreme" objavljuje izbor iz Vinaverove političke publicistike
"Iz pokušaja da spase svet, pametan čovek može izvući jedino pouku da to nije njegov posao. Ali, način na koji me danas, i godinama unazad, primaju ljudi iz nekih napaćenih gradova i krajeva, pokazuje mi da je sve to moglo da se uradi i drugačije. Samo što me to ipak daleko više rastužuje nego što me čini važnim"
Uprkos masovnim protestima, na koje su vlasti odgovorile primenom sile, i jednoj ljudskoj žrtvi, održana je trka Formule 1 u Manami. Ako se na trke gleda isključivo kao na izvor velike zarade, ako organizatori ne haju šta se oko njih događa, onda F1 prestaje da bude sportski spektakl
Postoje tri aspekta rangiranja na vrh političke liste. Prvi – namiriti kadrove koji su nosili stranačku aktivnost. Drugi – na listi se moraju naći i partijske kolege iz unutrašnjosti. I treći – rezervisati mesta za ljude koji su povezani sa vlasnicima kapitala ili prosto rečeno, tajkunima
Koliko god kompleksni bili međusobni odnosi država bivše Jugoslavije, njihove relacije sa velikim silama u tom kontekstu nimalo ne zaostaju. Moglo bi se zapravo reći da se te države suštinski razlikuju samo po tome kojoj su se velikoj sili u kojem trenutku zahvaljivale, a sa kojom su i kada bile u zavadi. Treća emisija serijala "Okruženje" – prvog regionalnog tok-šou programa, koji se prikazuje na osam TV kanala u Hrvatskoj, Crnoj Gori, BiH, Makedoniji i Srbiji – bila je posvećena upravo odnosima "nas malih" sa "njima velikima"
Slučajno ili sudbinski, Prosinečki počinje novu karijeru tamo gde je krenuo kao igrač. Ako bude imao bar deo uspeha koji je postigao kao fudbaler, biće zapamćen i kao veliki trener
Za desetak dana od danas znaćemo ko je osvojio najviše glasova, ali to još ne znači da će taj i pobediti. Znaćemo rezultat, ali ne i stanje na tabeli. Taj drugi čin izbora biće zanimljiviji
"Usvojili smo osnovna strateška dokumenta kao što su Strategija održivog razvoja, Akcioni ekološki plan, Akciona politika zapošljavanja i druge mere, a sve u cilju podsticanja opstanka mladih ljudi u ovom delu Srbije", kaže Velimir Stanojević
"Strategijom razvoja od 2010. do 2020. godine kao osnovni cilj predvideli smo da Ruma bude opština bez nezaposlenih. Ako nastavimo ovim tempom, Ruma će taj cilj ispuniti daleko pre 2020. godine. Mislim da je kriza 2008. usporila investicioni zamah koji je postojao. Cilj Rume u svakom slučaju mora da ostane da naš grad bude prvi u rešavanju problema nezaposlenosti", kaže Goran Vuković
Prva nepravda sa kojom sam se suočio na samom početku moga živovanja u klet. kapitalizmu
Matija Bećković, pisac, o čestim posetama političara u kampanji štalama ("Alo")
"Proces evropskih integracija je veoma značajan – nije reč o tome da se usvoje kriterijumi nametnuti u Briselu, već je suština u traženju podrške evropskih institucija za korist i zemlje i građana"
"Ono što je New Deal značio za Ameriku posle velike ekonomske krize, to bi mogla da bude izgradnja Južnog toka kroz Srbiju. Jer se na ovakav projekat prirodno naslanjaju mala i srednja preduzeća"
Večno teoretičarsko pitanje o tome da li su mediji ogledalo ili avangarda jednog društva, jedno je od onih koja je na prostoru bivše Jugoslavije nepotrebno i postavljati. Ako je išta moglo da nagovesti u kojoj će se količini krvi ugušiti zajednička domovina, bili su to mediji. Ako je išta uticalo da ojačaju inače snažne ubilačke emocije, bili su to mediji. Konačno, ako danas postoji išta što vrlo slikovito prikazuje mehanizme vladanja i mentalnog upravljanja građanima nekadašnje države, to su svakako mediji. Nije stoga isključeno da će to, ukoliko se ikada izvučemo iz ovoga u šta smo do guše utonuli, postati očigledno upravo u medijima. Do tog trenutka, međutim, put je dug: baš kao i ljudi, mediji grcaju u problemima iz kojih je izlazak prilično neizvestan. O ovim problemima, ali i o slikama koje je medijsko ogledalo prikazivalo svih ovih godina, razgovaralo se u trećoj epizodi emisije "Okruženje". Prvi regionalni tok-šou koji se prikazuje na osam TV kanala u Hrvatskoj, Crnoj Gori, BiH, Makedoniji i Srbiji u startu je osmišljen kao pokušaj odgovora na pitanja "ko smo", "gde smo", "kakvi smo" i "šta nas čeka u budućnosti". Jedna od nezaobilaznih stavki ka tim odgovorima svakako je i pitanje "kakvi su nam mediji"
Kako bi Ćopić reagovao na događaje iz 1991, odnosno 1992. godine? Verovatno bi mu se sve smučilo, i verovatno bi bio protiv. Domaći izdajnici nadrli su sa svih strana i žestoko porazili njegovog Nikoletinu Bursaća. Ne bi on to preživeo. Ili bi im se, možda, i sam Nikoletina pridružio?
