Mnogo je vlasti prešlo preko glava Roma. Mnogo ih je dobrano zaradilo od romskih glasova. Mnogi su svašta obećavali, a niko ništa ili gotovo ništa nije dao. Ova vlast što se toga tiče nije ni bolja ni gora od drugih. A kada kaže da Romi ne žele da žive civilizovano i da je njihov izbor da prose, Aleksandar Šapić zapravo ponavlja opasne koncepte koji su Rome vodili na giljotinu i u gasne komore
Zaista, malo je šta strašnije od tišine i ćutnje na nedela svojih, odnosno svoje zajednice. Ali problem je što svi oni koji to izgovaraju najpre misle na ove druge. Odsustvo pogleda u sebe i svoje postupke izostaje, osude svoje zajednice takođe. Jednako kao kada se kritikuje instrumentalizacija religije u političke svrhe – ali samo kada to radi onaj drugi
“Ovo je zamena za neke formalne institucije, koje su potpuno marginalizovane, koje ne služe ničemu, ali u društvu postoji potreba za njima. Postoji potreba za kritikom vlasti, na primer, za ukazivanjem šta ne funkcioniše. Taj pokret će služiti kao zamena za civilno društvo: imamo postojeće civilno društvo, koje je projektno finansirano, zapadno orijentisano, ‘nedovoljno patriotsko’, to su ovi ‘antidržavni’, a ovo će da bude državno civilno društvo”
“Svi ljudi koji iz raznih razloga pričaju kako treba da se ratuje i kako ratova mora biti, trebalo bi da se savetuju s nama koji smo rat živeli. Jer rat je strašan, i to ne samo u pogledu toga da možeš da izgubiš glavu ili da možeš da izgubiš nekog bližnjeg, kao što sam ja izgubio nekolicinu ljudi koje sam mnogo voleo... Ali zamislite trenutak: moj brat ide sa svojim tastom na razmenu leševa. A taj je njegov tast izgubio sina od 23 godine, i kaže mom bratu: ‘Da mi je neko pričao da ću se obradovati mrtvom sinu...’”
Ekstremne su okolnosti u koje je primalac pretnji bez svoje volje stavljen, a ne njegov odgovor na njih. A svako ko misli da time neko pravi sebi reklamu, neka je slobodno isproba na vlastitoj koži
Čitajte Boru Šnajdera: Dođite u Jugoslovensko dramsko pozorište (ja sam Jugosloven po srodstvu...): nasmejaće vas, zaboleti. Ostaće vam od smeha knedla u grlu. Prepoznaćete tvoj mentalitet, mentalitet građana Beograda, građana Srbije. Primera srpskog mentaliteta u dramama Aleksandra Popovića ima napretek: “Moral u prahu... Strugana ekonomija... Mleveni humanizam... Zidamo i raziđujemo... Po srpskoj formuli: ćar plus fajda jednako šteta... Smežurao se narod kao da je prokuvan u ceđi... Svi složni od poslušnosti... Ostalo je mrtvo more i duša se u njemu prokurvala, i časti se užegle, i dostojanstva uskisla, i korota popala po njima kao inje...”
“Uvek sam za jednakost i za pravdu, samo ne želim da budem neko zaštitno lice diskriminacije jer to ne pomaže rešavanju tog problema. Znam da ljude koji slušaju moju muziku boli ona stvar da li sam ja crn ili beo jer će oni tu muziku slušati svakako”
Koliko god da je bilo jasno kako je Nemanja Vidić najbolje rješenje za srpski fudbal, isto je tako ubrzo postalo jasno da od toga neće biti ništa. No ipak, govorili smo u sebi, nema veze, nije strašno da izgubi od nekakvog lijevog ministra, to i nije poraz, jer naprosto nisu ista kategorija. Ni fudbalska, a pogotovo ne ljudska. A onda su otišli da iz zaslužene mirovine izvuku ne nekakvog lijevog ministra, već najslavnije lijevo krilo. Tuga se nekoliko dana vukla po našim dušama i srpskim medijima
U Srbiji je u toku anketa o aktuelnoj situaciji u zemlji. Ko sasluša sva pitanja, saznaće i koja je, od svih aktuelnih situacija, ona - najaktuelnija
„Po ugledu na SAD“ Dodik bi da u Republici Srpskoj uvede zakon o stranim agentima. Smatra da bi sve nevladine organizacije morale da prijavljuju svoje transakcije „i sve što rade“. Takođe, vlasti Republike Srpske su najavile ponovnu kriminalizaciju klevete i uvrede
U Srbiji se dugo gradi narativ o korisnicima novčane socijalne pomoći kao o nekakvim parazitima koji dobro žive od “naših” para. Zato je potrebna čvrsta ruka, a ona dolazi u dugom nizu nula i jedinica. Ne mora više predsednica Vlade Republike Srbije da brine za ovaj kompleksni i teški posao. To sada radi automatizovani digitalni sistem koji nema ni telefon, ni imejl, ni šalter
