VREME BR.437 | 6. MART 1999.

Srbija u razbijenom ogledalu – Epidemija podrške

Srbija definitivno nije šaka pirinča da je vrane pozobaju. No, zna li vrana, uopšte, šta je pirinač...

VREME BR.1245 | 13. NOVEMBAR 2014.

Ogledalce u kesi tregerici

Kako su tabloidi preuzeli ulogu stranačkih glasila, dodatno razvili već uhodani sistem u kojem rade u korist različitih interesnih grupa i na taj način doveli do tabloidizacije društva i direktnog gušenja prava na slobodu mišljenja i govora

VREME BR.247 | 17. JUL 1995.

Srbija nije u ratu, Akademija se ne bavi politikom

Olivera Milosavljević, doktor istorijskih nauka i docent Filozofskog fakulteta u Beogradu, objavila je u specijalnom tematskom broju lista "Republika" rad "Javna politička delatnost Srpske akademije nauka i umetnosti 1986-1992." čiji su delovi u širokim izvodima objavljeni Dosijeu Vremena broj 247. od 17. jula 1995. U martu 2016, mesecu nekoliko "haških ishoda" i mnogih tragičnih godišnjica, u kojima se pomovo raspravlja o kontroverzama bliske prošlosti, ponovo objavljujemo dajdžest tog teksta

Roman – Područje bez signala

Čemerni bluz postsocijalizma

Finu prašinu malog, zaturenog, ratom i "tranzicijom" uništenog mesta iz Perišićevog romana nećete skoro zaboraviti, i u snu će vas proganjati

Poplave 2016. godine

Lučani na vodi

U svom obraćanju poplavljenima premijer teši, bodri, obećava novac, poziva na jedinstvo, zagledan u budućnost nezainteresovan je za prošlost, ali mu je svaka druga o "onima od pre" koji sad samo sede u suvom i toplom i sole pamet ovima koji nešto rade, dok oni ništa nisu uradili dok su režim bili

Kriminal i paravojske

»Patriotski« profit

Šta je tu iz čega nastalo i šta je prvo bilo: kokošar ili jajara?

Njegoševa palačinka

Intervju – Vladimir Vučinić, bivši sudija

Miškovićev pasoš i drugi slučajevi

"Ja sam znao da donosim odluku koja mi nije u interesu u tom momentu, ali koja je u skladu sa svim načelima, principima, zakonom i potpuno, jako atipično u tom momentu, za mene normalna odluka. I sad, kad premotam film dve godine unazad, ne vidim da bih mogao da branim suprotno"

In memoriam – Dragan Nikolić (1943–2016)

Neuhvatljiva lakoća glume i života

Na licu tog dobrog i neuhvatljivog "večnog beogradskog momka" ogledalo se bolje, čistije lice jednoga grada

Izbori devedesetih

Metode autokratije

Sa Koštunicom na čelu, DOS ipak ruši Miloševića 5. oktobra 2000, što je jedno naravoučenije za opoziciju autokratskom režimu: biti jedinstven i imun na probitačne predloge. Ali, to su već dva naravoučenija

Lisica i ždral

Pošta i ja

Nije li se Pošta ulenjila, uzoholila, neću reći baš izbezobrazila: po mojoj evidenciji proistekloj iz ponavljanog ličnog očevida, na pedeset hiljada duša ne postoji u celoj komuni nijedno ulično poštansko sanduče

Dosije – Devedesete

Sećanje na zla vremena

Poslednje decenije XX veka u Srbiji moramo da se sećamo tačno onako kakva je bila, da ne bi podlegli "specijalnoj operaciji" koja je na delu ovih dana: da se Milošević od autokrate prepakuje u "dobrog momka". Tako oni koji su s njim stajali rame uz rame više neće biti loši momci. Oni koji trenutno vladaju Srbijom, žele zaborav i krivo tumačenje prošlosti, jer kad govore o napretku, oporavku, pomirenju, evropskim integracijama, voleli bi da se zaboravi da su nas upravo oni odvukli u suprotnom pravcu: u rat, bedu, glad, u mržnju...

Tribina – »Šta je to Balkan, šta pričaju o njemu i šta bi Balkan mogao da bude«

Bliskost koja razdvaja

Negde između starih i novih sukoba i pomirenja narodi na Balkanu su i dalje udaljeni jedni od drugih. Dugačak je put od predrasuda i stereotipa do upoznavanja i razumevanja. Umesto što se, kao do sada, u prvi plan stavlja sve ono što razdvaja narode Balkana, treba poći od onoga što nas spaja. To važi i za odnose Albanaca sa drugim balkanskim narodima

Prekinuta izložba Kameradesa

Ne diraj batu na plakatu

Šest mladih dokumentarista koji čine Kamerades odlučili su da prekinu izložbu 20 dana pre planiranog kraja, kada su četiri fotografije koje su iz izloga galerije gledale na Trg Republike i Knez Mihailovu skinute sa izložbe

Koncerti

Na gitarama i oko njih

U Beogradu je održan sedamnaesti po redu Guitar Art Festival. Najupečatljiviji gost festivala u ovom izvlačenju bio je učenik Ravi Šankara, zvezda i svetski promoter indijske klasične muzike Višva Mohan Bat

TV manijak

Brojke i slova

Klasična predizborna kampanja sa TV spotovima i predstavljanjima još nije počela, pa se za sada stranke dovijaju kako da osvoje pažnju medija

Mediji devedesetih

Najteže je bilo pod Vučićem

Teško da u Srbiji ima medija koji je tokom devedesetih kritički izveštavao o režimu Slobodana Miloševića, a da nije bio zatvaran, kažnjavan i na sve načine onemogućavan. Isto tako, teško da ima novinara koji je profesionalno radio svoj posao, a da u istom periodu nije doživeo nešto iz asortimana tadašnje srpske policije: prebijanja, pritvaranja, prisluškivanja, maltretiranja...

Knjige

Ptice i kit

Velimir Ćurgus Kazimir objavio je knjigu Muzej melanholije (Clio, Beograd 2015). Nije stvar u tome o čemu Kaza ovde piše, nego kako piše, a to je jedino važno. Piše dobro, kao što je uvek pisao

VREME BR.1263 | 19. MART 2015.

Tragedija u magli politike

Sedam ljudskih života i dragoceni vazduhoplov izgubljeni su u maglovitoj noći između prošlog petka i subote. Tragedije se događaju, statistički su retke, ali i neizbežne. Problem sa ovom tragedijom, međutim, jeste u tome što je izazvala neprilične i povremeno histerične samoodbrambene reakcije pre nego što je bilo kakva zamerka bila upućena. Čovek ne može da se otme utisku da tu nešto nije u redu, psihoanalitičarski rečeno, da je reč o omaškama; običnim jezikom – da je reč o nečistim savestima

VREME BR.916 | 24. JUL 2008.

Doktor Radovan i gospodin Dragan

Za poslednjih osam meseci, Karadžića je videlo, na javnim mestima, više stotina ljudi. Danas, većina njih ne može da prežali 5.000.000 dolara koji su im bili ispred nosa, a koje je američki Stejt department nudio za informacije koje bi pomogle hvatanju ovog haškog begunca

VREME BR.793 | 16. MART 2006.

Oproštajni udarac

Čovek koji je imao veliku moć od koje su zavisili mnogi životi i mnogi tragični događaji u proteklih deceniju i po umro je naprasno u prisustvu vlasti. Preti li Srbiji politička kriza zbog toga

Lični stav

Šta donose Izmene zakona o javno-privatnom partnerstvu

Privatni sektor tradicionalno voli da radi sa "državom" koja, iako često neefikasna i spora, jeste siguran "platiša" svojih obaveza. Privatni sektor ulazi u ovakve projekte na prvom mestu ukoliko prepozna da je projekat strukturiran realno i na zdravim osnovama

SAD – Panika u vrhu Republikanske partije

Strah od Donalda Trampa

Velika stara partija, kako od milja zovu Republikansku partiju, htela je posle dva poraza na predsedničkim izborima da se prilagodi novom dobu. Na užas partijskog establišmenta trka za predsedničkog kandidata iznedrila je Donalda Trampa i Teda Kruza

Intervju – Aljbin Kurti, Samoopredeljenje

Ne možemo imati normalne odnose

Za Srbe sa Kosova ja sam pre svega građanin Kosova, nisam Albanac. Ali ako uvedete Srbiju u jednačinu, ja postajem Albanac. Ne mogu da se uspešno usprotivim Srbiji samo kao građanin republike Kosovo. Srbija je prevelika i mnogo jača od nas. Ali to nije slučaj sa Srbima sa Kosova

Nuspojave

Pekić u bronzi, Vučić pred Trojom… a Kasandru ko šiša

Niko nije baš sasvim nedužan u šaradi oko otkrivanja spomenika Borislavu Pekiću

Povodom desetogodišnjice smrti Frana Cetinića (1947–2006)

Otmica Evrope

U ružmonovskom smislu, Frano Cetinić je bio čovek anganžmana: učestvovao je u Studentskom pokretu ‘68, bio je svedok događanja oko Korčulanske škole, osnovao je 1989. Jugoslovensko veće evropskog pokreta, štitio pravo anganžmana u svojoj novinarskoj profesiji na Francuskom radiju (RFI), a posebno kao prevodilac Ružmona, Suvarina, Bezansona, Vidal-Nakea, Kastorijadisa, Morisa Žolija..., i kao pisac važne knjige Pozovi NATO radi umorstva, knjige-dnevnika o bombardovanju Srbije povodom koje je trpeo neljudske, nemoralne, neprofesionalne napade, pre svega u Beogradu i Zagrebu, a i u ostalim ludim kućama onog i ovog vremena. Ali uprkos napadima i osporavanjima svim primitivnim i neargumentovanim metodama, on se dosledno držao onoga što je od gorepomenutih mislioca saznao: da se čovek uvek mora braniti osnovnim pravilom da je "istodobno slobodna i odgovorna osoba, ne samo kolektivizirani pojedinac"

Intervju – Osama Abdul Mohsen, izbeglica iz Sirije

Od saplitanja u Mađarskoj do rukovanja sa Ronaldom

Početkom septembra prošle godine snimateljka mađarske nacionalne televizije namerno je saplela izbeglicu iz Sirije sa detetom u naručju. Snimateljka je nakon toga izgubila posao. Osama Abdul Mohsen, čovek koga je saplela, nastavio je svoj put, danas živi u predgrađu Madrida i radi kao trener u školi fudbala