Promocija nauke
Grad nad zemljom
"Vreme nauke" predstavlja pobedničko idejno rešenje Centra za promociju nauke
Sećanje – 40 godina posle smrti Leonida Šejke
Na putu rđave beskonačnosti
Šejkin Poslednji zapis, napisan uoči same smrti: "Đubrište je za mene imalo značaj prolaznog iskušenja moderne umetnosti; s time je moderna umetnost za mene završena. Kada bih se vratio životu (životnoj snazi), slikao bih onako kako slikanje pruža najviše radosti: po uzoru na stare majstore, po cenu toga da ne budem originalan; mislim na slike sa značenjem. Sada, odlazeći, poručujem svima koji ovo slede da nastave ne bojeći se rizika. Slikanje je oblik molitve."
Fragmenti iz jugoslovenske prošlosti
Srećna Nova 1948.
Godina koju smo dočekivali skinula je sa zidova Staljinove slike, ali dosta dugo je na njega podsećao nešto svetliji pravougaonik na mestu gde su dotad visile između bradatih Marksa i Engelsa i pedantno izbrijanog Tita. Na proslavi 31. decembra 1947, koju sam organizovao u školi u Novom Sadu, još su tu bila sva četvorica. Imao sam orkestar koji može da svira i moderne numere bugi-vugi ili "engliš vals", ali tome je valjalo suprotstaviti i nešto "idejno podobno". Dramatizovao sam zato Jamu Ivana Gorana Kovačića. Uz malo vina i tada pomodnog pića ajerkonjaka, pošto smo u ponoć ugasili sva svetla, izljubili smo se u prvim sekundima nove godine. Da li će biti istorijska? Ili su sve godine jednako istorijske, odnosno svaka nova kako za koga
Na licu mesta – Albanija
Privatna inicijativa i sećanje na tvrda vremena
Do južnog suseda, Albanije, može se doći iz tri pravca: najkraći je od Merdara preko Kuksa upravo izgrađenim autoputem do Tirane, a posle kako gde, malo duži je preko Podgorice na Skadar, ili kroz Makedoniju, preko Struge na Elbasan. Međutim, što bi rekao kolega Vasić, nije baš "higijenski" preko Kosova putovati sa srpskim registarskim tablicama, preko Crne Gore je "potumbavo", a najduže ispade najbolje
Razglednica iz Egipta
Da li ste čuli za Nasera?
Na ulicama Kaira samo u dva dana vaš reporter je video najmanje pedeset Zastavinih vozila, "stojedinica", vidljivo krpljenih i to bukvalno žicom i kanapom. Danas je robna razmena između dve zemlje simboličnih 40 miliona dolara, a mogućnosti su znatno veće, kao što su nekad bile
Deset događaja – Zemlja Srbija, 2010
Godina naših jubileja u kojoj su zabranili pušenje
Mnogo toga je 2010. bilo u hroničnoj rekonstrukciji, muzeji, vlada, Mišarska ulica... Može li se u Zajednicu za ugalj i čelik bez železnice? Hoće li uslediti 2484. pitanje za EU kandidaturu: "Da li ćete nekad dobiti neku utakmicu u Ligi šampiona, i kako to nameravate da postignete?"
Vreme Beograda – Stanovi za socijalno ugrožene
Svoj kutak, konačno
"Lepo mi je kada izađem nekud pa znam da se vraćam u svoj stan. Znate, ovo je za mene palata. Bez preuveličavanja. Nemam na šta bih se u stanu požalila, samo mi je strašno što sam opet u teškoj situaciji. Ali prebrodiću i ovu krizu, nadam se. Ja sam borac celog života", kaže Olga Ranković, korisnica stana za socijalno stanovanje u Kamendinu
Stranački život i smrt
XIV skupština složno glasa Jeremića i Đilasa
O likovima i delima potpredsednika Demokratske stranke – ukratko
Smrt Ričarda Holbruka u eri Vikiliksa – kako je Cukerberg prestigao Asanža, ili kako je "Tajm" pregazilo vreme
Kome zvona zvone
Vikiliks je revolucionarna pojava u novinarstvu, dok stari mediji pomalo podsećaju na crkvene lidere koji su svojevremeno pokušavali da spreče knjižare da štampaju knjige, jer knjige, koje nisu obično dobro, već posebna tajna duha, tobož smeju i umeju da pišu samo sveštena lica
Ekskluzivno
Dojava o Ratku Mladiću i šta je bilo sa deset miliona evra
Demonstrirajući političku i svaku drugu odlučnost da privede pravdi Ratka Mladića, država Srbija je ove godine dramatično povećala iznos nagrade za informaciju koja bi dovela do njegovog hapšenje. Dok se u medijima spekulisalo da li to može doneti neki rezultat i kakav, dva muškarca su se, verujući da će se obogatiti pošto – kako tvrde – znaju gde je Ratko Mladić i koje lažno ime koristi, obratili ambasadi Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, te našim tužiteljima i istražiteljima. Priča koja sledi potpuno je istinita, ali su imena izmišljena zbog zaštite stvarnih osoba. Takođe, potpisniku teksta poznate su sve stvarne lokacije na kojima se događa priča. Tekst objavljujemo kako ga je autor napisao – bez skraćivanja i prepravki. Oprema je redakcijska
Bespuća srpske diplomatije
Hronika najavljenog bojkota
Ko je vuk, ko su ovce, a ko će biti žrtveno jagnje u skandalu oko prisustva Srbije na ceremoniji povodom dodele Nobelove nagrade za mir
Srpsko-evropska posla
Zamislite da proizvodimo robote
Za razliku od Srbije gde se iz budžeta izdvaja za nauku znatno manje od jedan odsto BDP-a, u Francuskoj se daje čak 2,12 odsto bruto nacionalnog proizvoda, što u bogatoj zemlji poput Francuske iznosi čitavih 38,7 milijardi evra
Nuspojave
Tajna, ubilo se
Ljudi će lakše i radije poverovati i u najidiotskiju mistifikaciju nego u banalnu istinu
Izložba – »Iza gvozdene zavese«, poljska i sovjetska umetnost 1945–1989.
Lica i naličja
Da bi što plastičnije prikazali šta se i kako dešavalo u sovjetskoj i poljskoj umetnosti od kraja Drugog svetskog rata do pada Berlinskog zida, kustosi izložbe su radove svrstali u celine, naporedo postavivši artefakte oficijelne državne umetnosti i one nastale unutar nezavisne umetničke scene
Rak na mapi centralne Srbije
Tipovi raka kod žena
Kod žena je maligni proces najčešće bio lokalizovan na dojci, kolonu i rektumu, grliću materice, plućima, telu materice i želucu
Slučaj generala Trifunovića
Samo na rečima
TV manijak
Beogradski mostovi
Intervju – Branko Milićević, upravnik Pozorištanceta Puž
Narodni učitelj Branko Kockica
"To što me ne angažuju za odrasle nije slučajno. Samo bi me tupavi reditelj uzeo da igram, recimo, Šekspira. Kladim se da bi usred mog srceparateljnog, najtragičnijeg monologa kralja Lira neko iz sale doviknuo: tata-ta-tira"
Priča sa naslovne strane
Poslovi, putovanja i prijatelji Cece Ražnatović
Kako je došlo do toga da Ražnatovićeva dobije radnu vizu za Australiju, u koju joj je, baš zbog braka sa Arkanom i hapšenja u akciji "Sablja" isti zahtev odbijen, za "Vreme" je objasnio Majkl Korkil, portparol Odeljenja za imigraciona i pitanja državljanstva Vlade Australije. "Zahtev za vizu koji je gospođa Ražnatović podnela 2007. godine, odbijen je u junu 2009. na osnovu člana 501 Akta o migracijama, koji se odnosi na takozvani test karaktera. Ako osoba koja podnosi zahtev za vizu ne prođe test karaktera, to može da znači da ima kriminalni dosije, da je bila ili je i dalje povezana sa osobama, grupama ili organizacijama koje su bile ili su još uključene u kriminalne radnje. Korkil je u pisanoj izjavi za "Vreme" pojasnio da osobe odbijene na osnovu člana 501 imaju pravo da se žale Tribunalu za administrativne žalbe i da prilože izjave svedoka koji bi potvrdili ispravnost njihovih karaktera. "U slučaju gospođe Ražnatović, to pravo je iskorišćeno, pa je Tribunal za administrativne žalbe 31. maja ove godine deaktivirao odbijenicu za vizu
Astronomija
Nebeska tela na Zemlji
Povodom otvaranja Muzeja Narodnog pozorišta
U punom ornatu
Priča o Milici Babić, prvoj srpskoj školovanoj kostimografkinji, supruzi našeg jedinog nobelovca Ive Andrića
Slučaj »Obilić«
Spreman nacrt optužnice
Srpska pravoslavna crkva
Monah Artemije i njegov slučaj
Kako "Vreme" saznaje, u raspravi na sednici Sabora Srpske pravoslavne crkve, tada još umirovljenog vladiku Artemija branili su vladika banjalučki Jefrem, vladika kanadski Georgije i vladika banatski Nikanor. Na tajnom glasanju koje je usledilo bila su prisutna trideset četiri arhijereja. Šest arhijereja je bilo protiv, sedam uzdržanih, a dvadeset jedan je glasao da se bivši vladika vrati u red monaha. Javnost se iscrpno bavila tumačenjem rezultata glasanja, smatrajući da šest podržavalaca bivšeg vladike u Saboru znači novi kamen spoticanja. Međutim, unutar Crkve smatraju da taj rezultat nije nimalo obeshrabrujući. Na kraju Sabora svi episkopi su potpisali odluku o raščinjenju
Izjava nedelje
»Ja spadam u one koji žive samo od plate. Tako da mislim da ne smemo da idemo u demagogiju, treba da vodimo računa o trenutku, najpre treba da se povećaju penzije i plate, ali treba da se deli sudbina naroda.«
Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja u Vladi Srbije (B92)