Ove subote u Srbiji će biti otvorena 15. Noć muzeja pod sloganom "Pobede i pobednici". Slaveći ne samo stogodišnjicu pobede u Prvom svetskom ratu nego i neke lične pobede, ova manifestacija biće održana u više od 40 gradova u Srbiji. U Beogradu, među programima na više od 60 lokacija, izabrali smo one koji u ovo vreme propagiranja tolerancije pričaju o pripadnicima naših manjinskih naroda
Dve najintrigantnije aprilske premijere izazvale su žive reakcije, što je već dovoljno u borbi protiv "mrtvog" pozorišta
Slučaj "Ceca u udžbeniku" izdignut je u javnosti na nivo prvoklasnog skandala i rezultirao najavom ministra prosvete da će sporni stihovi koje peva Svetlana Ražnatović biti izbačeni iz radne sveske za peti razred. U suštini, kad temeljno analiziramo slučaj, materijala za skandal nije ni bilo. Ali zbog nečega se mora cičati i vrištati
Da li su sela Srbije opustela ili je IT tehnologija povezala sela sa društvenih zbivanjima, te više nije bitno da li živiš u selu ili u gradu? Da li je tačno da se deca više ne rađaju u selima, ili da sela naseljava samo staro stanovništvo? Prema mišljenju našeg sagovornika Gorana Peneva iz Instituta za društvena istraživanja, to nije potpuno tačno. I dalje je stopa fertiliteta seoskih žena veća nego kod gradskih žena
Ako Etihad ode, u suštini ostaje JAT – sa još starijom flotom, sa blizu 120 miliona dolara duga Etihadu zbog kredita uzetih 2015. i 2016. po izuzetno nepovoljnim uslovima, a koji stižu na naplatu 2020. i 2021. godine, i sa obavezom da kupi deset Erbasovih aviona
Povodom koncerta njujorškog sastava The Nerve, koji je potčinio tehnologiju u korist stvaralaštva (25. april, Dom omladine Beograda)
Uprkos izjavi ministra unutrašnjih poslova da će sprečiti okupljanje u selu Hrtkovci na Đurđevdan, događaja će svakako biti, ali to ne zavisi od radikalskog vođe i osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja ili onih koji se protive njegovo ponovnom dolasku u selo: taj dan je seoska slava i građani će ga obeležiti onako kako to uvek čine
"Sada se sa nizom novih spomenika dešava isto što i sa velikim konstrukcijama poput Beograda na vodi. To znači da se grad ubija sudarom palanačkog tradicionalizma i neoliberalne ekonomije. Ko odlučuje kome će se i gde podići spomenik: odlučuje predsednik države. Kao i za spomenik Zoranu Đinđiću, i za spomenik Stefanu Nemanji odluka je doneta jednoglasno – jednim neprikosnovenim glasom"
Nikada nijedan igrač sa prostora Jugoslavije nije bio toliko kompletan igrač, a sve to sa samo 23 godine. Ono što statistika ne beleži jeste to da je Nikola Jokić pre svega pristojan momak, koji voli košarku i igra je sa neverovatnom košarkaškom inteligencijom i lakoćom, kao da igra sa ortacima iz kraja na lokalnom terenu. Na sve to, on ima komentar da nije nikakav superstar i da ne teži da polomi obruč ili da zakuca preko dva igrača, i da mu je veće zadovoljstvo da nekom asistira i da na taj način usreći i sebe i saigrača
Od kad je stupio na vlast, Aleksandar Vučić je onemogućio bilo kakav suvisli dijalog u društvu, ne samo o Kosovu, pa mi ostaje da se čudim, svaki dan sve više, premijerki Ani Brnabić koja uporno ne razume primedbe evropskih zvaničnika na stanje medijskih sloboda u Srbiji
"Najbolji među ljudima su oduvek bili oni koji se zalažu za povezivanje sa drugima. Nažalost, zveri su svima pod kožom i ljuska kulture veoma je krhka. Lako nas je okrenuti jedne protiv drugih"
Vili Brant je poštovao Tita. Helmut Šmit mu se divio. Tito je bio, u najmanju ruku, ravnopravan partner nemačkih kancelara kojima nikada ni u čemu nije podilazio. Pregovore o ekonomskim pitanjima prepuštao je svojim saradnicima
Povodom deset godina od osnivanja Evropskog fonda za Balkan, u Jugoslovenskoj kinoteci je 16. aprila predstavljena "Deklaracija o evropskom partnerstvu sa Balkanom" koja govori o neophodnosti intenzivnijeg angažmana Evropske unije u regionu i dovršavanju demokratske i socioekonomske transformacije Balkana
Politički intonirana ili ne, presuda Šešelju će staviti makar jednu tačku u njegovoj bogatoj biografiji. Mehanizam za međunarodne krivične sudove izrekao je 11. aprila presudu po kojoj je Vojislav Šešelj ratni zločinac osuđen na 10 godina zatvora. Tačka. Da li će to biti tačka i na njegovu poslaničku karijeru u srpskom parlamentu, u ovom trenutku nije izgledno, zato što ga bez svake sumnje državni vrh podržava i ostaje nem na nove ispade i pretnje
Nije problem što se deca jebuckaju, problem je što to rade – kako tabloidi kažu – na sveti dan
Aleksandar Vučić je rado viđen gost u Berlinu. U Nemačkoj ga, naravno, ne viđamo kako se mlatarajući rukama dernja na ministre i novinare, već kako govori smireno, spojenih prstiju, i prekomerno zahvaljuje Angeli Merkel za sve i svašta. Čitav njihov odnos može, međutim, da se svede na jedno: Kosovo
Sednica gradske skupštine na kojoj bi odbornici konačno izglasali da niški aerodrom "Konstantin Veliki" iz vlasništva grada Niša pređe u ruke Republike Srbije trebalo je da se održi 10. aprila. Sednica je otkazana do daljnjeg, iz redova Srpske napredne stranke moglo se saznati da će lično predsednik Aleksandar Vučić, kad uzmogne, doći u Niš i objasniti zašto bi za Nišlije i sve građane Srbije bilo bolje da aerodromom upravlja republička umesto gradske vlasti. Ne zna se da li će objasniti i da li to sve ima veze sa obavezama prema Vansiju, koncesionaru beogradskog aerodroma "Nikola Tesla". Ranije zakazani protestni skup u organizaciji Inicijative "Ne damo niški aerodrom" ipak je održan u devet časova ujutro, u vreme planirano za ključnu i spornu sednicu
Gospodin Petrić, koji se tu našao slučajno, spontano reče predsedniku: Sve što radiš je dobro, svaki dan te gledam deset puta, i požali se da 50 godina gazi blato, a Vučić mu državnički uzvrati: Za dva meseca lično, novim putem, dolazim kod tebe kući, spremi za Drobnjaka rakiju
Protest građana Niša posle odluka uprave tog grada do pokloni JP Aerodrom Niš Vladi Srbije na upravljanje ogolio je sistem do kraja: sve se odluke donose sa jednog mesta, a građani bi trebalo da budu zadovoljni onim što mudro rukovodstvo odluči. U ovom slučaju – da javna imovina jednog grada bude ustupljena Republici na upravljanje i to onoj koja je rekla da ne ume da upravlja najvećim aerodromom u Srbiji, onim u Beogradu
Šta je gore, biti Jevrejin, Srbin, skojevac ili mason u vreme nacističke okupacije – pitanje je koje u romanu Poslednji potez (Laguna) postavlja Ivan Ivanji
Otkazivanje utakmice između ženskih juniorskih selekcija Srbije i Kosova u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo poklopilo se sa novom rundom pregovora Beograda i Prištine i postalo njegov sastavni deo. Kada je sport sluga politike, stradaju oni koji bi trebalo da istrče na teren
"Može neko da bude tolika ekonomska neznalica pa da kaže kako je neka firma porasla 11.325 odsto za godinu dana, iako je to praktično nemoguće. I da ne zna da je do 2004. kao prihod u ovom biznisu prijavljivana dobit firme, a od te godine po uvođenju PDV-a celokupan obrt. Problem nastaje kad takav čovek počne građanima da objašnjava kako je to što nemaju dovoljno direktno povezano sa tim što sam ja bio uspešan u svom poslu. A mnogo veći problem od crtanja mete na mojim grudima jeste to što takva neznalica vodi državu. Što o ekonomiji priča čovek koji ni stare knjige nikad prodao nije i u čijoj radnoj knjižici nema ništa osim politike. Zato nam ide tako kako nam ide. I ići će još gore, dokle god oni koji državu vode napadaju na ovakav način one koji su nešto u životu napravili"
Nakon početne nedoumice da li da se u ovom tekstu bavim Kosovom na pseudoakademski način, zbog parcijalnih istorijskih saznanja ipak mislim da je za čitaoca ovog štiva bolje da mu izložim tekst koji liči na testamentarne emotivne mrvice iz životnog obilja kosovskog Srbina, nezaštićenog svedoka višedecenijskog razdruživanja
"Devedesetih smo imali ratove koji su bili potrebni samom režimu, da se legitimiše kao zaštitnik od svih spolja koji nas mrze. A danas osim Kosova nemate tako izražen konflikt koji bi omogućio da isplivaju ponovo svi ti negativni sentimenti. I onda tipu autoritarca, totalitarca stalno treba žrtveni jarac, neko ko će biti kriv. Potreban je izmišljeni neprijatelj koji će se držati u strahu, a sve zarad dnevno-političkih svrha. U takvoj vladavini terorom ljude stalno držite u strahu. Mene u tome najviše plaši to što sve više dolazi do moralnog pada, do toga da su se pomešale granice između dobra i zla, izgubili smo kriterijume, nemamo ni za šta da se uhvatimo jer zakoni nekad važe a nekad ne važe"
Možda zahtev za raspravom o izbornim uslovima izgleda kao povratak u pretpolitičko stanje od pre gotovo trideset godina, ali je situacija slična najmanje u dve stvari – medijskim manipulacijama i brutalnoj upotrebi državnih resursa i državnog aparata u cilju izborne pobede
