Nagrada UNS-a Dragoljubu Žarkoviću

Priznanje za životno delo

Povodom Dana Udruženja novinara Srbije, nagrada za životno delo u 2018. godini dodeljena je glavnom uredniku nedeljnika "Vreme" Dragoljubu Žarkoviću

Zoom

Doletela dva vrana gavrana – O guslarskoj tradiciji, najavi izbora i najavi bojkota, i pravim razlozima za navlačenje »žutog prsluka«

Kako upravljati procesom sporazumevanja između ljudi koji moderan svet još doživljavaju u guslarskoj tradiciji opevanja ko je kome glavu odsekao, a o tome izveštavaju dva vrana gavrana kao izveštači s lica mesta

Protest »Stop krvavim košuljama«

Duh Miloševićevog vremena

Zamišljena kao protest protiv nasilja, subotnja šetnja u Beogradu je uspeh opozicije, jer su se brojem okupljenih iznenadili, čini se, i organizatori i vlast. Predsednik Aleksandar Vučić se toliko iznervirao da je implicitno priznao da ima diktatorske sklonosti

Biznis i mediji

Dve televizije i sve same nepoznanice

Malo ko se pitao odakle Milovanoviću 180 miliona evra za ovu kupovinu? Jer, od Telekomovih para, 99,45 miliona išlo je poljskom Abrisu, dok je Milovanoviću išlo ostalih 95,55 miliona za 49 odsto učešća u vlasništvu, bez računanja koliki porez su platili na Kipru. Dakle, za kupovinu televizija nedostajalo mu je više od 80 miliona evra

O pojmu

Prinuda na solidarnost

Iz sukoba s realnošću, međutim, do sada niko nije izašao kao pobednik, uprkos impresivnim pokušajima. Zbog toga se problem solidarnosti u međudržavnim odnosima uvek postavlja na simboličkoj ravni i uvek znači poziv na uspostavljanje kriterijuma i načela

Zoom

Do izbora dva putića – Zlatni lav »narogušen i ljut sav« tvrdi da izbori nikog ne interesuju, a sprema se da pojede »tramvaj ceo i oblaka jedan deo«

Očigledno je da ulazimo u izbornu godinu ako opštih izbora bude u 2019. godini (ili u predizbornu ukoliko izbori budu 2020. što je, konačno, krajnji rok) i da izvršna vlast ne želi da ispusti iz ruku glavni alat u "izbornim radovima" – direktan, uticaj, na ogroman broj glasača, bolje reći na njihove džepove

Kultura sećanja – Sto godina Jugoslavije

Mimikrija i metamorfoza jugoslovenskog nasleđa

Sto godina od ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu državu, Muzej Jugoslavije je obeležio izložbom "Dan vredan veka" i konferencijom "Muzealizacija Jugoslavije – zamrzavanje ili aktivno pregovaranje zajedničkog nasleđa". Neka od pokrenutih pitanja su tema i ovog teksta: Da li je prošlost Jugoslavije već muzealizovana i istorizovana? Da li je možemo razumeti kao završeni period koji je iza nas ili kao politički i kulturni predeo koji je uvek u pokretu i nastajanju? Da li na primeru multinacionalne, multikonfesionalne zemlje sa sopstvenim putem u socijalizam, koja se raspala pre gotovo tri decenije, možemo razmišljati o alternativama sadašnjim izazovima?

Zajednička digitalna budućnost

Ujedinjeni ministri regiona

Među najvažnijim temama iz oblasti tehnoloških inovacija bile su državne digitalne agende, četvrta industrijska revolucija (Industrija 4.0), tehnologije budućnosti – veštačka inteligencija, robotika, virtuelna realnost, blokčejn, big dejta, pametni gradovi, saradnja korporacija i startap kompanija...

Ekonomsko osamostaljivanje žena

Svoj dinar u džepu

"Projektne aktivnosti doprinijele su povećanju svijesti žena na selu, osnažile ih da pokrenu male biznise, registruju mala gazdinstva od kojih će imati ‘svoj dinar’ i, kako one kažu, biti plaćene za ono što rade i imati pravo na bolovanje kad rađaju djecu i na kraju biti nezavisne od muškarca sa kojim žive", kaže Atifa Šaljić, predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Opštine Tutin

Gradsko saobraćajno preduzeće »Beograd«

Kako nas vozaju

Odlasku lekara i ostalih medicinskih radnika u inostranstvo u poslednjih nekoliko godina priključili su se i vozači kamiona i autobusa. GSP "Beograd" napušta sve više vozača i majstora, pa je stanje u ovom javnom preduzeću alarmantno. Pitanju ko će u Srbiji ostati da nas leči odskoro se pridružilo i jedno drugo: ko će danas moći da nas vozi

Lični stav

Uterivanje nacionalizma i isterivanje građanskog društva

Građani Vojvodine su stogodišnjicu prisajedinjenja dočekali prevareni i poniženi. Umesto Zakona o finansiranju, dobili su kralja koji nikada pre toga nije video Novi Sad i to na Trgu Republike, umesto nadležnosti dobili su nacionalističku histeriju, umesto vizije razvoja moderne evropske regije idealizovanu i iskrivljenu sliku prošlosti. Zato građani Vojvodine nisu imali šta da slave ovih dana. Zato su aktivisti Srpske napredne stranke iz cele Srbije dovoženi autobusima

Srbija i Kosovo – Pogled sa Zapada

Cena komšijine crknute krave

Kada je reč o kosovsko-metohijskoj politici Srbije na međunarodnoj sceni, mi smo skloni da zaboravimo ključnu stvar: da su Sjedinjene Američke Države i 22 od 27 država Evropske unije priznale nezavisnost Kosova i da ih odbijanje "male, prkosne" Srbije da to isto učini i podmetanje noge "lažnoj, šiptarskoj" državi kada god se za to ukaže prilika sve više iritira. To zna i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji se i dalje kune u proevropske ambicije Srbije i prozapadnu politiku koja ga je dovela na vlast

Kultura sećanja – »Pisati se mogu samo privatne vesti«

Senke utisaka, strahova i nadanja

U holu ispred Centralne čitaonice Narodne biblioteke Srbije, 23. novembra 2018. godine, u 12 časova, biće otvorena izložba "Pisati se mogu samo privatne vesti": privatna korespondencija tokom Prvog svetskog rata autora Nemanje Kalezića i Jasmine Tomašević

Jubilej

Živi znak narodne nezavisnosti

Pre sto pedeset godina, na današnji dan, osnovano je Narodno pozorište u Beogradu. Dva dana pre jubileja, Vlada Srbije smenila je upravnika Dejana Savića na njegov zahtev i tako sprečila štrajk glumaca zakazan baš za ovaj važni državni jubilej. Na njegovo mesto postavljena je rediteljka i profesorka Ivana Vujić. Time je ovom pametnom odlukom okončana jednomesečna kriza u Narodnom pozorištu Podsetimo, prouzrokovana je smenom direktora Drame Željka Hubača zbog čega je Dramski sindikat Narodnog pozorišta SINGLUS optužio Dejana Savića za nesavesno poslovanje kojim je na najgrublji način narušio ugled kuće, kao i za nepreduzimanje bilo kakvih radnji radi sprečavanja nehumanih, nebezbednih i nezdravih uslova za rad, zahtevajući njegovu ostavku ili smenu. Pre petnaestak dana Dejan Savić je obećao ministru kulture Vladanu Vukosavljeviću da će podneti ostavku, a onda se predomislio. Prošle srede, Nebojša Bradić podneo je tužbu protiv Dejana Savića dokazujući da je Savić potpisao ugovor zbog koga je to Pozorište moralo da isplati 103.000 evra odštete – a ne on, kako je Savić javno izjavio. Prošlog petka, ostavku je podneo Aleksandar Gatalica na funkciju predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta. Pozivnice za proslavu jubileja sa Savićevim potpisom upućene su u ponedeljak, dan pre nego što je smenjen. Proslava je na pozivnicama definisana kao Svečana akademija, iako je planirana samo dodela godišnjih nagrada. Pozivnice su poslate svima iz državnog vrha. Očekuje se da će promene u Narodnom pozorištu rezultirati i promenom planiranog programa proslave, a sasvim je izvesno da će uslediti i promene u poslovanju ovog najvažnijeg teatra u državi. Oduševljenje koje se prema Narodnom pozorištu osećalo pre 150 godina, a koje je tema teksta koji sledi, ipak nije iščilelo

Beograd pod naprednjacima

Kult trošenja narodnih para

Elgra vision je tri zastave, tri jarbola visine 25 metara, njihovo osvetljenje i postavljanje na Aerodromu "Nikola Tesla" naplatila 9,25 miliona dinara, a za izgradnju famoznih jarbola od 80 metara izdvojeno je u budžetu Grada Beograda 450,7 miliona dinara. Ovogodišnje kićenje Beograda najskuplje je u novijoj i svakoj drugoj istoriji: Keep light je samo u okviru dve javne nabavke zaradila na novogodišnjoj rasveti ukupno 336 miliona dinara. Inače, za uslugu lični pratilac koja je neophodna deci sa invaliditetom u naredne dve godine izdvojeno je 369 miliona dinara, a 250 dece još uvek čeka svoj red da dobije pratioca. Takođe, ukupni predviđeni rashodi za 2018. godinu za isplaćivanje jednokratnih pomoći porodici i deci su 102 miliona dinara

Zadužbinarstvo u Srbiji

Ko su današnji ktitori

Nekad su se zadužbine uveliko osnivale u cilju zaštite ugroženih osoba ili da se pomogne razvoj kulture i prosvete. U društvu tranzicije i pada moralnosti, zadužbinarstvo kao "dug Bogu i narodu" nije uspelo u većoj meri da oživi

Intervju – Boris Tadić

Vučić se ponaša kao da je cela Srbija njegova

"Vučić zapravo investira u svoju autokratiju novcem građana. Novcem građana tako dodatno ojačava svoju vlast preko kontrole medija, a prethodno je veštačkim pumpanjem cene Kopernikusa prelio novac građana u svoju stranačku oligarhiju i ljudima bliskim SNS-u, koji imaju direktne veze sa Kopernikusom"

Državni posao

Politička cena kupovine Kopernikusa

Kako su i zbog čega u Telekomu Srbija odlučili da se suprotstave konkurenciji, da li je to ustupak vlastima kroz kupovinu kompanija koje imaju veze za vladajućom strankom i na koji način će to uticati na medijsku scenu u Srbiji i regionu

Zoom

Zvonar Bogorodičine crkve – Da ne ode u Pariz, na proslavu stogodišnjice okončanja Velikog rata, Vučić bi prosto bio glup u društvu i nije to nikakvo mučeništvo

Pojavila se, nedavno, vest da je Aleksandar Vučić ukorio ministre Aleksandra Vulina i Nenada Popovića zbog izjava o Kosovu koje odstupaju od vladine politike o ovom pitanju, mada nikom u Srbiji, pa verovatno ni ministrima, nije baš jasno kakva je to vladina politika o Kosovu

Kapitalno izdanje

Poglavlje o nama

O velikoj naučnoj temi, u monografiji Prvi svetski rat, veliki ilustrovani vodič, priča se onako kako to rade poznati televizijski dokumentarni programi

Intervju – Nebojša Slijepčević, reditelj

Na čelu kolone

"U Hrvatskoj puno više ljudi dođe na koncert Nicka Cavea, nego na protest protiv, npr. Istanbulske konvencije. Iako za koncert moraju platiti kartu, a na prosvjed ih besplatno voze autobusima, daju im obrok i još ih voze nakon toga u IKEU u šoping"

Kultura sećanja

Izgubljena groblja srpskih vojnika

Zašto se uporno ignorišu posmrtni ostaci srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata u gradu Tunisu iako su im i imena i mesta rođenja odavno spasena od zaborava? Zašto je problem napisati ta imena iznad njihovog poslednjeg mesta počivanja? Ona jesu ispisana prošle godine na zidu groblja u Bizerti, ali tamo njihovi posmrtni ostaci nisu zasigurno. Da li je to nemar države koji traje decenijama, disfunkcionalnost državnog aparata koji se ogleda u nedostatku komunikacije među institucijama ili, kao što to često biva, zastoja zbog jednog nestručnog mišljenja koje nijedna zvanična državna komisija ne dovodi u pitanje

100 godina od osnivanja Banatske republike

Petnaest dana i jedno stoleće

Ideja o multinacionalnoj i multikonfesionalnoj "Banatiji" od pre sto godina, propala je između ostalog i zbog toga što su svi multikulturni projekti propali u 20. i 21. veku gotovo u celoj centralnoj i istočnoj Evropi

Intervju – Vojo Šindolić, prevodilac

Nadahnuti beatom

"Čini mi se da djela književnika beat generacije nikad nisu bila aktualnija nego danas, i to kao "antiamerički element", jer oni su se drznuli dirnuti u ono što omogućuje ostvarenje američkog sna: kapitalizam, privatno vlasništvo, profit, globalizaciju"

Intervju – Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca

Upoznaću svet s političkim kriminalom u Srbiji

"Ja mislim da se opšta centralizacija sprovodi iz dva razloga: prvi da biste imali potpunu kontrolu i razvili sistemsku korupciju kroz kapilarne glasove, a drugi je što je Vučić svestan da u najvećem broju lokalnih samouprava sede nekompetentni i nestručni ljudi i, pošto su takvi, oni su opasni. Zato što su opasni, onda treba da se rukovodi njima iz centrale i da se trošenje novca ograniči samo na uzak krug ljudi koji sede oko Vučića na ministarskim pozicijama. To ima veze i s tim da vam je jedan čovek kandidat i za predsednika države, i za premijera, i za gradonačelnika i za predsednika opštine. Svuda lista nosi ime Aleksandra Vučića, a pošto on sedi gore i on određuje gde će pare da se potroše, onda je i sistem tako formatiran"

Partizanska knjiga

Izdavaštvo na gerilski način

Očekuju da će zbog načina kako rade čitalac u knjižari uzeti njihovo izdanje iako ranije nikad nije ništa čuo o njegovom autoru, zato što im veruje

Srpska diplomatija – Putevi i stranputice

Gde se danas brukamo

U redu je što je srpska vlast želela unapređenje saradnje sa Iranom, šta god da je razlog, privreda, turizam, kultura ili "dosadašnji principijelni stav Irana po pitanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova". Ali, ako nisu imali plan kako će se odupreti pritisku EU da ukinu viznu liberalizaciju sa Iranom, a bilo je izvesno da će do takvog pritiska doći, zašto su odluku o ukidanju viza uopšte donosili? Ako nisu znali šta će ta odluka značiti u pogledu povećanja broja Iranaca kao tražilaca azila u EU i Srbiji, šta su uopšte znali o Iranu? Ako već pristaju da usklađuju "politiku migracija" sa EU, zašto rade nešto što će biti prisiljeni da promene