U ovom trenutku bar šest gradova čeka odobrenje Vlade Srbije da proglasi vanrednu situaciju, ali Vlada sa tim odugovlači. Jezive vesti stižu iz Novog Pazara gde su premijerka i ministar zdravlja otišli da objasne Pazarcima da im nije ništa. Za to vreme, visoki državni funkcioneri razboljevaju se od korone, a predsednika Srbije upadljivo nigde nema
Kad se sve sabere i oduzme, ovo je na prvom mestu ono što Amerikanci određuju rečitom sintagmom hot mess (potpuna pometnja)
Pokazalo se da je EU najbolji partner i najveći donator Srbiji već 20 godina – i, kako kažu, na prvoj liniji fronta u borbi protiv virusa kovid-19
Dok je u nedelju saopštavao detalje velike pobede Srpske napredne stranke na "beloruskim izborima", Aleksandar Vučić nije mogao a da se slavodobitno ne osvrne na događanja u Demokratskoj stranci. Po svemu sudeći, on se i dalje pomno interesuje za unutrašnje turbulencije kod demokrata, čak i sada kada ima apsolutnu vlast i kada je sve političke protivnike, ali i saučesnike, bacio na kolena
"Vreme" je imalo uvid u pregled prekršajnih postupaka na osnovu prijava koje je podnelo Ministarstvo kulture i informisanja od 2018. godine, na osnovu Zakona o javnom informisanju. Reč je o ukupno 49 prijava raspoređenih u 57 sudskih predmeta. Osuđujućom presudom završeno je svega njih devet, tri su odbačene, a u jednom slučaju postupak je obustavljen iz proceduralnih razloga. Sve ostale, njih 36, i dalje su na čekanju – neke već dve godine. Nije, naravno, ni potrebno naglašavati da su glavne "mušterije" na ovom zanimljivom spisku prijava mediji miljenici vlasti
Evropom su nekada vladala "tri musketara": Vili Brant, Bruno Krajski i Ulof Palme. Nikada do kraja rasvetljeno ubistvo Palmea stavilo je tačku na zlatno doba socijaldemokratije, čiji sunovrat i dalje traje. Od njihove ere na evropskom vidiku se nije pojavila ličnost koja je imala toliko uticaja na borbu za socijalnu pravdu. Ovo je kratka priča o sjaju i sutonu socijaldemokratije
Nakon brutalne smrti Džordža Flojda u Mineapolisu, crnca koga je ugušio beli policajac, kipovi Leopolda II mažu se crvenom bojom, uništavaju ili obaraju u Briselu i drugim gradovima Belgije. To staro kamenje nekima je postalo odvratno. Debata o kolonijalnoj prošlosti, taj stari problem sa kojim se kolektiv nikad nije suočio, ponovo se rasplamsala i zapalila zemlju
Za sada se čini da premijerka Ana Brnabić ostaje pri stavu da je zabrana izgradnje mini-hidroelektrana "potpuno besmislena", uprkos mišljenju svog ministra za zaštitu životne sredine Gorana Trivana, koji smatra da, iako prema mnogim konvencijama Srbija mora da ima i alternativne izvore energije, MHE nisu poželjne u zaštićenim dobrima
"I posle svega, RFZO je doneo odluku da će, bez obzira na vanredno stanje, a zbog manjeg broja fakturisanih pregleda, plata izabranim doktorima opšte medicine biti manja. Izuzetak su načelnici i šefovi. Oni nisu radili u kovid ambulantama već su radili ‘redovne’ pacijente i prikazivali znatno veći broj pregleda od onih koji su radili u kovid ambulantama", kaže dr Milica Nikolić Urošević
Naši momci, HBO, Izrael/SAD, 2019, Tawfik Abu Wael, Joseph Cedar, Hagai Levi
Jedan od retkih pravih je otišao. Utešno je znati da smo bili tu, delili prostor i vreme sa njim. Postoje trenuci kada bih voleo da mogu da premotam vreme, da tom divnom čoveku kažem još ponešto, da ga zagrlim onako stamenog, širokih pleća i ponovo čujem njegov smeh
Brazil je sledeći epicentar pandemije. Rio de Žaneiro mogao bi da postane brazilski Njujork. U gradu najpoznatijeg karnevala na svetu, bogati prenose virus korona koji smrtonosno pogađa sirotinju u favelama
Šta su dešavalo sa slučajevima organizovanog kriminala dok je trajalo vanredno stanje? Da li ova "nova normalnost" donosi nešto novo ili se zemlja zakopava u staru i nerazmrsivu priču o neprestanoj povezanosti podzemlja i državnog sistema? Vučić, očito, ne haje mnogo za borbu protiv prave mafije: nema nijednog velikog slučaja obračuna sa nekom mafijaškom organizacijom, niti je išta od onoga što se u medijima van kontrole režima pojavljivalo o korupciji vlasti dospelo do suda
Da nikad nije ništa uradio u životu, da nije nikada snimio nijedan film, da nikada nije postao kultni reditelj, scenarista ili ekscentrični glumac s kraja 20. i početka 21. veka, da je, od svega, samo snimio poslednji kadar u svom najnovijem filmu, Kventin Tarantino bi zasluženo ušao u istoriju svetske kinematografije. I ostao besmrtan
Jelica Novaković iz Beograda i Sven Peters iz Antverpena pišu knjigu o ovim danima, kad virus korona šeta svetom. Ne znaju da li će je završiti niti objaviti zato što, kažu, to ne zavisi od njih. Trenutni cilj im je da pisanjem prebrode život u izolaciji, a namera im je da ostave svedočenje za privatnu istoriju sveta. Pre ove knjige, Jelica Novaković i Sven Peters su objavili Kafanski tribunal i Posledice jednog pucnja o tradiciji kafanskog života u Srbiji i o početku Prvog svetskog rata, obe u izdanju kuće Clio. Jelica Novaković je profesor i osnivač srpske nederlandistike u Beogradu, dobila je nekoliko nagrada za prevode i publicistiku, a 1999. njen dnevnik bombardovanja Blago onom ko rano poludi, objavljen u Belgiji i Holandiji, dobio je nagradu flamanskog PEN-a. Sven Peters je profesor nizozemskog u Antverpenu, urednik je bloga o publikacijama na balkanske teme, i živeo je u Beogradu. Za "Vreme" su napisali svoje utiske o danima pandemije.
Koliko je puta domaći avio-operator leteo po svetu u vanrednom stanju da bi pomogao da se kući vrate građani Srbije i da li je to bilo besplatno
Onaj ko je ispisao grafit "kovid 1984" verovatno je u pravu: ovakvog socijalnog eksperimenta, sa tolikim stepenom kontrole ponašanja tolikog broja ljudi do sada nije bilo. Promena društva golim okom je vidljiva u masovnom nošenju zaštitnih maski koje silom prilikom izrastaju u modni detalj. Model je pozajmljen od pandemije 1918. godine
Svet u kojem "svi" nose maske utvaran je i sablastan, on je već ostvarena, već gotova distopija; on je košmar iz kojeg se ne budite, nego u kojem se budite; slika beznađa bez izlaza
"Probajte da zamislite neformalna romska naselja koja i pre korone nisu imala osnovne higijenske uslove. Sa pojavom virusa, pretnja po njihovo zdravlje je apsolutno povećana"
Prije ću se ja vratiti u Luang Prabang negoli u Dubrovnik. Jer takav je svijet. Ili bolje rečeno, takav je bio svijet i takav je u njemu bio Dubrovnik do prije nekoliko nedjelja. Odnosno do trenutka kada je u meni nestalo i zadnjih dvojbi u sablasnu prazninu ljubljanskih ulica
"Plaši me sve ono što ne razumem" – ovaj uslovni refleks verovatno je mnogo puta spasao čoveka tokom njegove istorije koja se meri stotinama hiljada godina, nateravši ga da ustukne i sačuva se od često opasnih situacija. U 21. veku ovaj strah je, međutim, pogodno sredstvo za svakojake manipulacije, uključujući i političke
Predsednik vitla po zemlji iako bi svaki "običan čovek" u njegovoj situaciji otišao u izolaciju, virus je na velika vrata ušao u domove za stare zbog sumanutosti rukovodilaca, konferencije za novinare su bez novinara, lekari šapatom otkrivaju da su se zarazili na poslu, Crkvi niko, ni vlast ni struka, ne sme izričito da zabrani okupljanja pred Uskrs iako smo jedina zemlja u Evropi koja zabrane donosi čak i za kučiće
U četvrtoj nedelji epidemije novog korona virusa i pred kraj treće nedelje vanrednog stanja, u Srbiji imamo mrtvu trku oko toga čega se ljudi više plaše: virusa ili naprečac donetih radikalnih odluka predsednika Vučića
Boris Dežulović,
Summa atheologieae: Nekoliko heretičkih rasprava o nemogućnosti Svemogućeg,
Ex libris, Rijeka 2019.
Teško je ovih dana objasniti građanima zašto je važno da sede kod kuće i zašto im se ograničava pravo na slobodno kretanje da bi im se sačuvalo pravo na život i zdravlje. Teško je i bez kontradiktornih, zbunjujućih i nedorečenih izjava vlasti, a najteže je kad vlast poslovično odbija da primeni elementarnu kulturu u komunikaciji sa građanima. Dodajmo tome i stalnu sumnju u ovu vlast i njene motive jer nemamo pojma da li su novouvedene mere zaista u potpunosti tu da bi nas zaštitile od korone ili su deo izborne kampanje
Koncert koji ovog marta, kao i svih prethodnih od 2003. godine, Beogradska filharmonija posvećuje Zoranu Đinđiću, jeste priča o Betovenu i njegovim sledbenicima
