U novom broju

07.jul 2022. Filip Švarm

Ivan Čolović: Scena je spremna za spomenik Miloševiću

“Razlika između Slobodana Miloševića i Aleksandra Vučića je ona koju vidimo na Koraksovim karikaturama. Milošević je tu introvetovan, oči mu se ne vide, on je lik koji deluje iz senke, iz bekstejdža. Nasuprot njemu, Vučić je stalno na pozornici, gleda nas svojim velikim očima sa svih strana i sve vreme zasipa svojim beskrajnim govorima. Ali, u suštini, on radi isto što i Milošević – učvršćuje ličnu vlast i nudi san o Velikoj Srbiji, koja se sad zove Srpski svet”

Intervju: Ivan Čolović

06.jul 2022. Filip Švarm

Scena je spremna za spomenik Miloševiću

“Razlika između Slobodana Miloševića i Aleksandra Vučića je ona koju vidimo na Koraksovim karikaturama. Milošević je tu introvetovan, oči mu se ne vide, on je lik koji deluje iz senke, iz bekstejdža. Nasuprot njemu, Vučić je stalno na pozornici, gleda nas svojim velikim očima sa svih strana i sve vreme zasipa nas svojim beskrajnim govorima. Ali, u suštini, on radi isto što i Milošević – učvršćuje ličnu vlast i nudi san o Velikoj Srbiji, koja se sad zove Srpski svet”

Avio-saobraćaj

06.jul 2022. Petar Vojinović

Letnja kataklizma 2022. godine

Avio-kompanije, često s pravom, upiru prst u aerodrome i kontrole letenja zbog problema koje preživljavaju. Britiš ervejz je još u maju kritikovao aerodrom Hitrou zbog nedostatka zemaljskog osoblja. Lufthanza krivicu slaže po sledećim faktorima: štrajkovi kontrolora letenja, letnje nevreme i, posebno, povećan broj prijava oboljenja zaposlenih od korone. Jer i zaposleni u avio-industriji su ljudi, po prirodi posla češće će se zaraziti i karantin podjednako dugo traje i za njih

Vesti

25.jun 2022. S.P

Radnici Fijata: Otpremnine su više, ali su i niže

Predsednik Srbije im je ponudio otpremnine od 790 evra po godini radnog staža, što je niže od otpremnina koje su radnici zahtevali pre blokiranja Gazele u sredu. Ipak, predsednik Srbije rekao je da je dogovor blizu. Da li će ponuđeno biti i prihvaćeno znaće se naredne nedelje

Hakerski napad na RGZ

22.jun 2022. Rodoljub Šabić

Zaključavanje i zaključivanje

Pre digitalne budućnosti, mora se obezbediti digitalna sadašnjost. A vlast, kada nije u stanju da omogući građanima da valjano, nesmetano i kontinuirano ostvaruju prava i štite interese digitalno, a institucijama, bankama, notarima i advokatima da normalno vrše poslove, mora da im to obezbedi na alternativan, analogni način

Vesti

21.jun 2022. S.Ć.

Protest radnika GSP: Naše plate nisu za normalan život

Na današnjem protestu, radnici GSP-a tražili veće plate, promenu radnog vremena i kolektivnog ugovora. Na protest nisu došli radnici dva reprezentativna sindikata. Ranije jutros čelnici GSB-a zabranjivali radnicima da izađu na protest

Vesti

16.jun 2022. F.M.

Radnici Fijata: Pregovori propali, najavljen protest

Radnici Fijata sutra kreću u štrajk kragujevačkim ulicama. Pregovori sa Vladom su propali, a država je jasno dala do znanja da im je interes firme Stelantis iznad interesa radnika. Zaposleni žele da znaju “pravo stanje stvari” oko odlaska u inostranstvo, ali predstavnici vlasti odbijaju da daju bilo kakva konkretna rešenja

Studija slučaja: Linglong

15.jun 2022. Nedim Sejdinović

Kolonijalni paket-aranžman

Da li su netačni navodi vlasti da će od ove fabrike guma u Zrenjaninu građani Srbije, a posebno oni u Banatu, imati veliku korist? “Hvalisanje vlasti u vezi s Linglongom je sve ređe i sve tiše jer realnost postaje očigledna”, kaže za “Vreme” Duško Kokot iz Građanskog preokreta. “Od te fabrike dobili smo kršenje jednakosti aktera na tržištu, robovski rad, trgovinu ljudima, zlostavljanje životinja, pune ortopedije povređenih na gradilištu, a puniće se i onkologije kada počne proizvodnja. Cela Srbija ješće zagađenu hranu iz Banata. Nekoliko stotina obećanih radnih mesta nije vredno tolike štete. Linglong je dobio na poklon od Srbije više od 85 miliona evra i treba da radi više od 20 godina kako bi kroz poreze vratio državi toliku pomoć”

Lični stav

25.maj 2022. Ivan Ivanji

Ko su i čiji su jevrejski pisci

Zamislimo da je kod nas bilo zabranjeno da pisci jevrejskog porekla pevaju na srpskom jeziku. Za Srpkinju Desanku Maksimović Srbija je bila “velika tajna”, ali za Oskara Daviča “pesma među narodima” i “buna među narodima”. Ja mislim da niko nije tako opevao i uveličao našu zemlju kao on u pesmi Srbija