Poljski sindikat 1980–2005
Solidarnost i melanholija
Kako uprkos političkim porazima i gubitku članstva opstaje najlepša poljska bajka
Intervju - Nebojša Starčević, vršilac dužnosti generalnog direktora JAT ervejza
Slatka, mala kompanija nije za prodaju
Ne smemo da dozvolimo da ostanemo bez nacionalnog avio-prevoznika. Na prste se mogu izbrojati ozbiljne države koje nemaju nacionalnu avio-kompaniju. Ali, najvažnije je da JAT može da posluje pozitivno i zašto ga onda unaped osuđivati na smrt. Istina, JAT je kompanija koja malo brka vreme, mesto i sve ostalo, ona se još nalazi u 1991. godini. Sada moramo da se svedemo na nivo male kompanije
Portet savremenika - Nebojša Čović
Opozicionar, drugi put
Kao Miloševićev perspektivan saradnik, preživeo jednu "deakumulaciju" funkcija, da bi iz stranke bio izbačen tek četiri godine kasnije. Kao potpredsednik Đinđićeve vlade, podržavao Koštunicu, da bi nakon atentata na premijera bio viđen i za njegovog naslednika, i za zatvor. Za borbu protiv Koštunice spreman i na saradnju sa radikalima, sa kojima je "u ratu" od ulaska u politiku, početkom devedesetih
Štrajk novinara u valjevskom listu "Napred"
Najveća moguća sloboda
Novinari neće direktora kog je imenovala Opština, dok novi direktor lepi otkaze i, zajedno sa saradnicima od medijskog i novinarskog iskustva, opravlja novine u SPS mesnoj zajednici
Tranzicija – prolazno vreme
75 belih slonova
Kako je Srbija dospela u tranzicioni paradoks u kome su oni koji bi trebalo da budu gubitnici tranzicije – i loše partije, i radnici u lošim firmama i državni monopoli koji loše funkcionišu – postali dobitnici
Portret savremenika - Svetlana Ceca Ražnatović
Žitije sa pevanjem i pucanjem
Vrtoglava slava Cece nacionale počinje tek posle udaje za najozoglašenijeg paravojnog komandata na Balkanu
Istraživanje - budućnost železnice
Preudešavanje gvozdenog konja
Samohrana majka Država ne može više hraniti svoju glomaznu kći Železnicu, tako da ova konačno mora sama da se otisne u svet, ma koliko joj to bilo teško
Umiranje Bora
Na ivici velike rupe
Ako se u Bor ulazi sa južne strane, putem koji ga povezuje sa Koridorom 10, utisak je da je to grad pravljen po meri čoveka: izrazito je urban, sa dobrom infrastrukturom, širokim ulicama i lepim drvoredima. Utisak je malo drugačiji kad se priđe centru grada nad kojim se uzdižu dva ogromna fabrička dimnjaka kao simboli industrijskog napretka. Zgrade su prekrivene odbojnom patinom, svojstvenom svim industrijskim gradovima. Nekoliko stotina metara od centra prema severu zjapi ogromna rupa prečnika desetak, a duboka skoro pola kilometra, neuklonjiv spomenik stogodišnjoj eksploataciji bakarne rude, napušteni kop koji je bukvalno progutao polovinu starog gradskog jezgra. Obod rupe se i dalje urušava, vukući u provaliju kuće u blizini koje su eksproprisane i stanari raseljeni, ali u njima trenutno žive romske porodice koje boljeg smeštaja nemaju. Pejzažom dominiraju, dokle pogled dopire, žuta boja sumpora, siva jalovina i crna šljaka
Intervju - Predrag Bubalo, ministar za privredu i privatizaciju u Vladi Srbije
Teški pregovori s MMF-om
"Od nas se traži, a mi to i inače moramo učiniti, da se obavi temeljna rekonstrukcija penzionog sistema. Nigde u svetu nije zabeleženo da se iz državnog budžeta izdvaja toliko za penzije kao kod nas"