80 godina od kraja Španskog građanskog rata

Mala pomoć jugoslovenskih drugova

Fransisko Franko je bio jedini fašistički vođa koji je nakon Drugog svetskog rata ostao na vlasti sve do svoje smrti 1975. godine. Sa jedne strane Titova Jugoslavija nije otvoreno htela da se meša u unutrašnja pitanja jedne suverene evropske države, sa druge strane je na inicijativu španskih boraca, kakvi su bili Koča Popović ili Veljko Vlahović, pružala podršku antifrankističkim pokretima i održavala diplomatske odnose sa republikanskom vladom u egzilu

Demografija pod lupom MMF

Skupa starost puste domovine

Analiza MMF ukazuje na to da će se u narednim decenijama zemlje između Baltičkog i Crnog mora suočiti sa sopstvenim demografskim šokovima i limitima, posledicama depopulacije i starenja stanovništva, što će imati ozbiljne fiskalne, socijalne i razvojne posledice

Kina – politika prema manjinama

Neka cveta »deekstremizujuća edukacija«

Kina se već skoro godinu dana suočava sa optužbama iz sveta da u zapadnoj oblasti Sinđijang vlast internira Ujgure i druge muslimanske manjine u "logore za indoktrinaciju". Ona to negira i tvrdi da se radi o suzbijanju ekstremizma, i ne želi mešanje sa strane. U međuvremenu se problem krčkao, da bi nedavno došlo do prve međunarodne inicijative povodom kineske politike prema manjinama u toj oblasti, ali i do oštre polarizacije

Košarkaška reprezentacija Srbije i Svetsko prvenstvo u košarci

Najbolji centar na svetu u najboljem timu u Evropi

Reprezentacija Srbije je na Svetskom prvenstvu 2014. godine, Olimpijskim igrama 2016. i Evropskom prvenstvu 2017. osvojila srebrnu medalju. Odlukom Nikole Jokića da će nastupati na svetskom prvenstvu, koje će se ove godine održati u Kini od 31. avgusta do 15. septembra, kompletiran je najbolji tim u Evropi. Vreme je da reprezentacija Srbije dokaže da je ovaj tim u stanju da se suprotstavi reprezentaciji SAD

Izbori za parlament EU

Kraj briselske učmalosti

Krah tradicionalnih partija, jačanje radikalne desnice – evropska politika je konačno ponovo zanimljiva. Evropska unija nije propala niti će propasti, ali nas čeka pet burnih godina u kojima se odlučuje kako će izgledati u narednim decenijama

Istraživanje – Građani i Evropska unija

Žuti prsluci protiv Kuće Stark

Šta Evropljani zapravo žele na izborima za Evropski parlament? Da li će Evropa skliznuti u populističko-nacionalističku "noćnu moru" ukoliko proevropske partije ne dobiju veliku podršku za evropsku stvar? Kakav je uticaj "žutih prsluka" u Francuskoj, koji predstavljaju novo lice političke pobune i besa i da li se evropski politički sistem pretvara u nepredvidivo borbeno polje

Nuspojave

Dva Boška i jedan Francisko

U svega nekoliko rečenica i u nekoliko minuta jedne TV emisije Boško Obradović je prosuo nisku bisera koja je najbolji mogući (auto)portret antidemokratske ideologije i prakse

Bregzit – Ostrvo i Kontinent

Giljotina britanskih premijera

"Evropsko pitanje" je bilo giljotina za mnoge britanske vlade, od Edvarda Hita, preko Harolda Vilsona, Margaret Tačer, Džona Mejdžora, Tonija Blera i Dejvida Kamerona pa sve do Tereze Mej

Lični stav

Srbija u kandžama banaka

Korisnici kredita u švajcarcima ne traže od države nijedan dinar. Traže da im se vrati nezakonito oduzeta imovina (novac) od banaka jedino i isključivo i na osnovu sudskih presuda. To što država hoće da pomogne banke, to je njen problem; možda oseća grižu savesti kao saučesnik u ovim kriminalnim radnjama

Evropska unija bez Velike Britanije

Ima li života posle Bregzita

Dogovor o Bregzitu koji je premijerka Velike Britanije Tereza Mej postigla sa Evropskom unijom po drugi put je ubedljivom većinom odbačen u parlamentu. Dok Britanci traže način da se konačno odvoje od EU, postavlja se pitanje kakve će to političke posledice da ostavi na Evropsku uniju, to jest, ima li života nakon Bregzita

VREME BR. 1 | 29. OKTOBAR 1991.

SVET I MI – Velika prilika znatna konfuzija

Naše vladajuće poimanje „suvereniteta monetarnog, fiskalnog i svih ostalih ovlašćenja državne sile u odnosu na svoje podanike, građane i poduzetnike, pripada sasvim drugoj evropskoj epohi

Protesti u Evropi

Bauk neuhvatljivog nezadovoljstva

Širom Evrope tinjaju ili bukte masovni protesti. Protest "žutih prsluka" u Francuskoj može da se posmatra i kao tempirana bomba koja može svakog trenutka da eksplodira u bilo kojoj državi Evropske unije, sa ekstremno desnim, ekstremno levim, mešanim ili umerenim nabojem

Venecuela – smena režima u američkom dvorištu

Lov na Madura

U skladu sa politikom "slobodno tržište – vazalne države", neokonzervativni kreatori politike SAD, uz konstataciju da je socijalizam u Venecueli bankrotirao, pokušavaju da izbrišu ružičasti talas latinoameričkog socijalizma i pružaju podršku naletu desničara u Paragvaju, Brazilu, Argentini i Čileu

Intervju – Bodo Ramelo, predsednik nemačke pokrajine Tiringije

Glasanje za populiste je poziv u pomoć

Ne postoji čarobni štapić kojim možemo da rešimo probleme koji su vekovima rasli. Dakle, ja bih želeo da Srbija uđe u EU, ali znam i da ne možemo mi da rešimo Kosovo. Pet evropskih država ne priznaje Kosovo. Engleska ima Gibraltar, Španija ima eksklave u Africi, što znači da postavljamo standarde kojih se sami ne držimo

Davos 2019 – Industrija 4.0

Veštačka inteligencija i prava sirotinja

Nova tehnologija u koju se mnogo ulaže menja i svet rada i društvo, utiče na navike, na pojam svojine, pa i na identitet i privatnost. Ona sama po sebi može da donese mnogo dobra, ali i mnogo zla, pa bi je trebalo pažljivo regulisati. Samo što današnji političari nemaju alatke potrebne za to

Španija – Duga senka Fransiska Franka (1892–1975)

U slavu krstaških mučenika

Odluka Vlade Španije da se iz "Doline palih" ekshumiraju posmrtni ostaci generalisima Franka probudila je stare strasti i podsetila na to koliko je zemlja i dalje nepomirljivo podeljena po pitanju "Vođe Španije po milosti božijoj"

Srpsko-francuski odnosi

Knedla u grlu

Čini se da Francuska nije odolela da ne podeli lekciju političkom establišmentu Srbije. Mesto na kojem je sedeo predsednika Vučić 11. novembra u Parizu možda je i poruka da će morati da nastavi da radi na ispunjavanju obećanja. Zbog toga je ovo pravi trenutak da se celokupni srpski politički establišment ozbiljno zapita kako smo stigli dovde, a odmah zatim i kako da se iz ove sramne pozicije izbavimo

Evropa – 11. 11. u 11

Makron i stari demoni

Dedovi nam se verovatno prevrću u grobu zbog načina na koji je predsednik Francuske Emenuel Makron obeležio stogodišnjicu kraja Prvog svetskog rata, prilagođavajući proslavu svojim ambicijama: da on bude objedinjujući faktor u Evropskoj uniji koja puca po šavovima. Prepreke njegovim evropskim ambicijama su rejting koji mu u Francuskoj sve više opada i to što mu nedostaje jedna sitnica – snaga nemačke privrede

Evropska unija – Svađa sa Velikom Britanijom

Bregzit u irskom ćorsokaku

Sve je manje vremena za sporazumni razvod Velike Britanije i Evropske unije 29. marta 2019. godine. Naročito je škakljivo rešenje za Severnu Irsku nakon Bregzita

Na licu mesta – Južno od Ibra

Podela nije rešenje

"Teritorijalna razmena bila bi tragedija za Srbe i ostale manjinske zajednice koje su pokušale ovih poslednjih dvadeset godina da ponovo izgrade svoje živote u potpuno novom političkom i društvenom kontekstu i poništila bi sve dosadašnje napore da suživot postane moguć", izričito smatra otac Ilarion, iguman manastira Draganac

Desetogodišnjica krize 2008.

Lekcije jednog sloma

Za sada, globalna ekonomija se, čini se, sleže pod uticajem protekcionističkih mera Donalda Trampa, no prava kriza će verovatno doći krajem 2019. i početkom 2020.

Intervju – Havijer Serkas, pisac

Priča je o tebi

"Separatistička propaganda pokušava da prikaže današnju Španiju kao frankističku. Ali, poslednje istraživanje nivoa demokratije u pojedinim državama tvrdi da je Španija na sedamnaestom mestu. Zašto ljudi veruju lažnim vestima i populizmu?"

Izveštaj OECD – Socijalna pokretljivost

Crvena linija Velikog Getsbija

Socijalni lift je očigledno u kvaru. Ljudi sa dna društvene lestvice su "prilepljeni za pod", a oni najbogatiji su "prilepljeni za plafon". Srednja klasa je u rascepu. Neophodna je reanimacija socijalno odgovorne države u vreme neoliberalne demontaže države blagostanja

Lični stav

Ima li zemlje za izbeglice

Pitanje prijema i smeštanja izbeglica i migranata, i pitanje rešavanja povratka lica kojima je odbijena dodela međunarodne zaštite ne bi trebalo da predstavlja nepremostiv problem za Evropsku uniju. Trebalo bi imati u vidu situaciju u Libanu i Jordanu, veoma malim državama koje su prihvatile i smestile milione izbeglica iz Sirije. Stoga, ostaje nejasno i vrlo upitno kakav problem za EU predstavlja nekoliko miliona izbeglica i migranata, spram više od 500 miliona njenih stanovnika i onoliki budžet Unije i vodećih država EU, pre svih Nemačke i Francuske

Svetsko prvenstvo u fudbalu

Pohod na Rusiju

Mundijal 2018. u Rusiji, koja je podvrgnuta sankcijama i oštroj kritici Zapada, odigrava se u atmosferi koja je sve drugo, samo ne sportska. Kada sve prođe, interesovanje svetske javnosti preusmeriće se na SP u Kataru 2022 – na kršenje ljudskih prava, položaj žena ili LGBT osoba u toj zemlji

Kuba – Karibi u tranziciji

Kako da u socijalizmu prorade liftovi

Na čelo Kube je došao čovek rođen nakon Kastrove revolucije 1959. Hodajući po žici između socijalnih očekivanja i održivosti sistema on će morati da rešava formulu sadržanu u izreci da niko ne može da uništi sistem na Kubi, ali da niko ne može ni da ga popravi

Intervju – Džudi Dempsi, Karnegi fondacija

Gubitnici u igrama moći

"Zapadni Balkan je veoma podložan svim vrstama uticaja. I, zamislite, svi ovi uticaji su bezuslovni. Tako da imate usamljenu EU koja postavlja uslove Zapadnom Balkanu dok drugi igrači nemaju uslove, ali imaju uticaj i novac. Ako ste u Skoplju ili Beogradu, čak i u Prištini, što je više poželjno, vi se više kompromitujete prema EU ako se približavate Kini i Rusiji. Međutim, imate političare Zapadnog Balkana koji se oslanjaju na ispitivanja javnog mnjenja i misle da mogu da nadigraju Brisel u korist Rusije"